Osobina koja mi se možda i najviše sviđa kod Iraca je ta što su bez kompleksa. Nema te stvari koja njima prija a koju oni ne bi uradili zbog blama.

Žena može da bude krupna do odvratnosti, ali joj to neće smetati da uveče obuče top i mini suknju. I naš doživljaj prema njima se menjao kako je vreme prolazilo, tj. kako smo upoznavali irsko društvo, tako da nam je sve to postajalo simpatično pa su i sve te debeljuce odjednom delovale nekako cool.

Ako Irac vidi da ne znaš nešto, bilo šta, neće ti reći neku od onih floskula svojstvenih našem podneblju, kada se

Srbija baš nema sreće. Neobavešteni, nemušti I ministri koji se prave ludi već duži niz godina su svakodnevnica energetskog sektora, a po dobrom oprobanom receptu, poznatom još iz devedesetih.

Za prethodnu gotovo deceniju, ovaj sektor je mogao da zaposli bar polovinu nezaposlenih, I učini zemlju energetski I nacionalno bezbednom. Da su odgovorni radili svoj posao, u interesu zemlje, energetski setor Srbije bi I u realnom životu postao "lider u regionu". Na žalost on je "lider" samo u političkim fikcijama I pamfletima

Ne, to nije izjavio ni praktičar kao Hitler, Musolini, Staljin, Mao, ili Pinoče, niti teoretičar kao Makijaveli. Nije ni urednica bloga, ni moj šef, ni Njanja. Radi se o Nobelovcu. I ne, nije ni Kisindžer, ni Arafat.

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.

Kaže ministar:

1) Do sada je laboratorijski potvrdjeno 258 obolelih, a stvarni broj je 100 puta veći.

2) Svaki oboleli od novog gripa za sedam dana zarazi 2,6 ljudi.

i još kaže ministar:

3) Prva isporuka od 500.000 vakcina očekuje

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ:

Srbi na Kosovu su po ko zna koji put u dilemi, a mnogobrojne poruke, saveti pa i pretnje sa strane, uz inače visok stepen podeljenosti među njima, čine dileme i probleme još većim. Poruke koje im se upućuju su toliko oprečne, konfuzne i zbunjujuće (“kreni, stani”), tako da bi se pre moglo reći da su to instrukcije koje ih zbunjuju i dovode u poziciju onih gusaka u magli. Dakle, ko izađe pogrešiće, ko ne izađe pogrešiće, a opet je dilema ko će više pogrešiti ili više biti u pravu. Da bi sve bilo još komplikovanije i za Srbe na Kosovu zbunjujuće eto pojavi se i jedna NVO sa pozivom da izađu na izbore. S obzirom na  imidž te NVO, eto još jedne dileme da li izaći ili ne i da li će efekti biti odziv ili bojkot. 

U situaciji kada se pitanje Kosova i Metohije nalazi pred raspravom u Međunarodnom sudu pravde izlazak Srba na Kosovu na lokalne izbore je vrlo osetljivo pitanje, a pogotovo ako se to dovodi u direktnu vezi. Naravno da bi bilo povoljnije da se lokalni izbori održavaju nakon odluke MSP, ali Srbi na Kosovu na to nisu mogli uticati.

Poskakujem nivom bespućem Fruške gore u potrazi za orlovima. Planina je mnogo poznatija po rizlingu i manastirima, nego po belorepanima, kliktašima i krstašima. A svi su oni tu, samo se trude da ostanu neprimetni.

Vlastima ne možemo da objasnimo već osam meseci da mi nismo piljari. Idemo u trodnevni opšti protest, potpuno svesni da će MUP zbog neprisustvovanja branilaca, posle isteka 48 sati morati da pušta iz pritvora osumnjičene za teška krivična dela, kao što su ubistvo, silovanje, razbojništvo. Ako budemo morali, ići ćemo u generalni štrajk, pa neka vlasti gledaju kako će da se nose sa posledicama po pravosudni sistem – izjavio je Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

Друштво судија поротника Србије је приморано да обавести јавност у Србији да поједини судови у Србији, нпр. Први и Други општински суд у Београду, не исплаћују накнаде судијама поротницима по више месеци уназад, конкретно од маја месеца 2009.

Због настале ситуације и изостајања обавезне накнаде поротницима Друштво

Sin: Opljačkan sam!

Otac: Šta su ti uzeli?

Sin: SVE! Sve što sam imao! OSAM EVRA!

Otac: Ko ti je uzeo OSAM EVRA?

Sin: Ciganin na ulici.

Otac: Naš?

Sin: Ma jok, Sigano.

Otac: 'Beš pare. Čuvaj zdravlje. Gde je to bilo?

Sin: Još je i niži od mene. Ima kraće ruke.

Otac: I kraće noge. Ne može da te stigne.

Sin: Ti, izgleda, ne shvataš koliko je to poniženje.