Ko želi da komentariše o večerašnjem finalu Lige Šampiona može to da uradi «dole» kod Libkonza

Znam da sam ženama sa bloga dužan priču o naj frajeru, ali prvo još samo jedna priča o fudbalu. Tačnije, o finalu lige šampiona, susretu između Mančester Junajteda i Barselone.

Uostalom, zašto se vi žene bunite protiv fudbala. Kao prvo, celom svetu je jasno da se u fudbal razumete bolje od nas muškaraca. Kažu ljudi da u kladionicama žene mnogo češće dobijaju nego muškarci, a prave se da ništa ne znaju. Ma da.

Tako sam ja do 1990. godine mislio da moja majka o fudbalu ne zna ništa. Čula je za par fudbalera (Džajić, Šekularac i neki za koje

Prošlo je skoro deset godina kako sam napustio rodni kraj i šest godina kako sam prešao okean. Tog hladnog decembarskog jutra 2005. ukrcao sam se na voz koji će samo par sati poslije postati vlak.

Stotinu slika vrzmalo se po glavi od onih lijepih iz djetinjstva do onih ružnijih iz 95. Našao sam svoje mjesto u  kupeu, još uvijek voza, koji se spremao poći prugom koja većim svojim djelom prati  autoput  nekadašnjeg i danas tako ironičnog naziva bratstva i jedinstva.

Do mene je sjela gospođa čija odjeća nije ostavljala nimalo sumnje na posao kojim se

Brine me pitanje carskog reza u našim porodilištima već duže vreme.

Brine me još od doba kada su počele da stižu prve priče za vebsajt "Majka hrabrost" u kojima se postavljalo pitanje: "Zašto je za carski rez potreban klimoglav načelnika?"

Briga se uvećala kada sam shvatila da ministarstvo zdravlja kao jedan od parametara uspešnosti rada porodilišta uzima i statistički podatak o procentu porođaja carskim rezom,

Can you see the working classes
Trudging through their days
Time goes slowly when you're only waiting
Till the sun turns black

Can you see the wise man simply
Living, loving quietly
Every breath he takes eternity
Till the sun turns black

Znate onaj stari vic:

Udje čovek u pekaru i počne da naručuje:

Pola kile bureka sa mesom i...

Pola kile bureka sa sirom i...

Pola kile praznog i...

Tri djevreka, kuvana i...

Dva jogurta od pola litre i...

Tri buhtle i...

Pola kile bureka sa višnjama i...

... (stoji, lomi se, koleba se)

I još dve pogačice sa čvarcima.

Pekarka zapakova i naplati. Kupac uze kesetinu, izvadi one dve pogačice i poče da ih gura sebi u oči:

Jedine, gladne...

Ima jela koja volim, ima nešto manje onih koja ne volim, ali ima ih nekoliko kod kojih jednostavno ne mogu da se kontrolišem. Evo, završih ručak posle sat vremena borbe sa samim sobom, i shvatih da moram da vam se izjadam, da vam kažem da ima nekih koja su jednostavno jača od svake moje volje. 

Nekako se desilo da su sva ova neodoljiva jela upravo specijalitet moje staramajke Radmile. No, da se pohvalim, današnja musaka bila je umetnička kreacija gospodjeMi teta Ljilje.

Dojurim iz Velike Plane, sredim se, operem i kosu, isfeniram se i ukapiram tek onda da cu biti jedina na koncertu sa cistom kosom! Godine. A i nikakav sam pivopija. Roseeeeeeee.

Odo!

Nikad slusala u kuci, al to jeste muzika moje mladosti, diskoteka po domovima omladine po Bosni, muzika radija i Vlade Jeta na 202 koji  sam pored Diskomera odmah po doseljenju u Beograd pocela da slusam, i dalje radio iz tog perioda smatram najvecom razlikom izmedju Beograda i malih gradova u kojima sam pre toga zivela.

Knjiga Lidije Obradović „Biti gej u Srbiji" počinje rečenicom: „Pred vama je najbolja knjiga o sukobljenom odnosu hetero i homo orijentisane Srbije. I jedina." U pitanju je prva knjiga bavi se kompleksnom temom homofobije u Srbiji i kako u našoj zemlji žive gej muškarci. Promocija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije.

Povod za pisanje ove knjige bio je istoimeni autorkin tekst za magazin „Prestup" koji je objavljen i na sajtu B92. Negativni i homofobični komentari na ovaj tekst iznenadili su autorku, te je odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.

Knjiga obuhvata širok dijapazon tekstova i priloga, među kojima su ispovesti homoseksualaca iz Beograda, unutrašnjosti Srbije i Vojvodine, različitog porekla, starostne dobi, obrazovanja i socijalnog statusa. Za ovu knjigu specijalno su priloge napisali prof dr Ratko Božović - sociolog, dr Svetozar Čiplić - ministar za ljudska i manjinska prava, Jovan Ćirilov - dramaturg i Vesna Brzev-Čurčić - psihoanalitičarka.

Muškarcima koji vole muškarce svilen je gajtan stegnut oko vrata taman toliko da ih stalno žulja. Opomene radi, da ne zaborave da su nepoželjni kao sinovi, kao braća, kao kolege, kao komšije, kao prijatelji...

Zašto?

Ugrožavaju predrasude koje ih prate. Lakše je, iz neznanja, verovati u ono što se želi, nego se suočiti sa nepoznatim. Nepoznato i strah od nepoznatog idu ruku pod ruku. Opasna je to kombinacija jer provocira zapitanost: „Jesam li u pravu?" Ugrožavaju licemerje oličeno u rečima: „Gej je Ok, ali ne u mom dvorištu.

Javna debata o torturi u SAD, ako se to tako može uopšte nazvati, dobija nove obrte. Kako spinovanje može vrlo lako da pretvori pristojne ljude u zadrte makijaveliste pokazuje kako je opna onoga što (olako) zovemo civilizacija tanka.

Volite li da pijete čaj?

Nemojte se prebrzo nasmejati i reći kako postavljam glupo pitanje.

Nije moja namera da popularišem pijenje čaja (definitivno, ima boljih stvari od čaja - za pijenje, he, he, he), već da ukažem da sam se nedavno prilično oduševio čitajući jednu knjigu na temu - čaja. Knjiga ima prost naziv, prost da prostiji ne može biti: "KNJIGA O ČAJU", a autor je Japanac Kakuzo Okakura.

Kako sam u poslednje vreme, pišući o istočnjačkim religijama, umnogome u «japanskom fazonu», ne mogu a da kratko ne ispričam ovo moje vidjenje «Knjige

 Eksperimentalci misle da je pretpostavka o normalnosti dokazana matematička teorema, dok matematičari veruju da je ona eksperimentalno utvrdjena činjenica.

Obradjujem ovih dana neke podatke ''sa terena'' i primetim da mnogi statistički metodi za poredjenje različitih populacija - pušača i nepušača, na primer, ili lekara i bolničarki, itd. - u sebi implicitno sadrže pretpostavku o normalnosti

Boris Dežulović, Alo!  24. maj 2009.

Slučaj studenta Marka P.

Vijest glasi ovako: na Fakultetu društvenih nauka Marko P. je diplomirao s radom „Tužilačka i sudska praksa po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991.", u kojemu nakon opsežnog istraživanja arhiva otkriva da nije JNA prva zapucala, već slovenska Teritorijalna obrana, da je slovensko pravosuđe moralo suditi pripadnicima Slovenske vojske zbog ratnih zločina, te da nijedan od 104 sudska procesa protiv pripadnika JNA nije bio utemeljen na ratnom i međunarodnom pravu.

Profesori iz komisije ocijenili su rad Marka P. čistom desetkom, a Fakultet ga je proglasio i najboljim diplomskim radom ove akademske godine. Malo tko bi, međutim, za njega čuo da ga javnosti nije predstavila službena radio stanica Crkve.

Novembra meseca 2007 dobila je tada 95-godišnja Maria Amelia Lopez blog kao rođendanski poklon od strane unuka. Odmah je počela da bloguje rečima: "Danas je moj rođendani moj unuk, koji je vrlo fin, dao mi je blog na poklon".

U svom blogu Marija je pisala o svom životu, kako ranije tako i sada u dubokoj starosti. Neočekivano postala je deo cyber sveta. Prvo je mislila da je blog neka vrsta beležnice, ali kada je videla unuke kako surfuju rekla je sebi: „Šta je ovo? Sve se može saznati!" Mnogo je pisala i o španskom građanskom ratu, o Frankovom vremenu. Imala

Onaj zbog koga smo nosili crvene marame oko vrata i mahali buketima cveća sa beogradskih i ostalih gradskih i varoških trotoara mrtav je, evo, već skoro tri decenije. Tog 4. maja 1980. godine prestalo je da kuca, kako su nam tada pričali i pisali, srce najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti. I dan danas mi u ušima odjekuje pesma "Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo!" Pevala se uoči, a još više posle sahrane Josipa Broza Tita.

Da je ovih dvadeset i devet godina proteklo u mirnom i mudrom skretanju sa Titovog puta  na magistralu koja vodi