Šta mlado ljudsko biće nagoni da napusti udobni život studenta umetnosti u sigurnosti države Vašington i pronađe smrt pod nožem i gusenicama buldožera u Rafi, Gaza?

Ima vec cele dve godine kako sam se usunjao na blog B92 na mala vrata, pasionirano diskutujuci svaku otvorenu temu. Sada vec imam neki staz ali se jos uvek radujem svaki put kada dodjem na blog.

 

Ajde malo da se podruzimo, castim pice.

 

 

Očekivano iznenađenje koje se ponavlja svakog proleća, bez našeg truda, valjda baš zato što se ne mešamo: juče se kod nas pojavila prva roda, a danas i prva ovogodišnja lasta!

Belu rodu je nad SZ Bačkom video Dejan Đapić, a seosku lastu nad Prokupljem Nenad Dučić.

Bele rode inače u Srbiju obično stižu oko 20.

 

 

          Baskijat (Basquiat) je umro 1988. godine, još nije bio napunio tridesetu. U dvadeset i trećoj je već bio cenjen umetnik, smatran čudom, zaista velikim talentom. Bio je umetnik, ali ona vrsta umetnika koji nastaju rođenjem, ne obrazovanjem. Lagao bih kada bih rekao da u potpunosti shvatam njegovu umetnost, ali me ona uznemirava i meni je to sasvim dovoljno. Kada kažem uznemirava,

Ovo ce biti jako dosadan i dug tekst i verovatno ga necete razumeti.

To je ok.

Crkva.
Nasa crkva je kao sto su mnogi naglo skoro primetili, malo drugacija nego sto je mnogi zamisljaju, njeni koreni idu malo dalje od pevanja pesama po hramovima. Nekima je mozda cudno sto crkva sa dva pisma promeni volju skupstine i vlade.

Mozda ovaj tekst to malo pojasni.

Nevidljivi svemirski bog je stvorio sve, a mi imamo monopol nad verom jer nas taj isti bog mnogo voli...

Sem Kurira koji se takmiči sa samim sobom i koji je danas imao naslovnu stranu sa naslovom "NAPRED, PEDERI", SPC je nastavio sa aktivnostima i vidi se da su veoma dobro naučili lekciju od prošli put. Sada nisu čekali 10 dana i odmah su na sajtovima osvanule NOVE primedbe pod naslovom "KONCENTRISANI predlog tradicionalnih Crkava i verskih zajednica za izmenu novog

Skroz sam se polupala večeras i sad mi je drago što jesam. Trebali smo da idemo na super party, drugarica se porodila, veselje beskonačno, ali nisam skontala da je poziv stigao na drugi, zaboravljeni mobilni. Žmu - što bi rekla gradžanka Greganovič - ode na preferans u ulicu Bolmansku, a ja pored solo gajbe sela za kompjuter.
I baš kažem malopre kod Srdžana na blogu, toksinirala sam se blago i shvatila da mi treba dobra priča, muzika i đuskanje. Kako je to standardna definicija za žurku na svim poznatim svetskim jezicima, a na žurku nisam na vreme pozvala još koga,

Na ovom mestu je bio jedan poucan tekst o zivotnim izborima i snosenju posledica za iste. 

Na zalost, nije naisao na razumevanje. Verovatno zato sto su stilske figure bile previse eksplicitne i odvlacile paznju od sustine.

Izvinjavam se svima koji su se uneli. Slobodno nastavite da se unosite. To je lepa i korisna osobina. I sama je negujem.

Petak 13. Poslepodne. Ja šmugnula od svih obaveza, odjavila se sa mobilnog i ušla u carstvo farbi, boja i zujanja fenom. Poznatije kao frizerski salon. Nemam pojma šta je za muškarce zen budizam ali jedno od omiljenih mesta svake druge žene je frizerski salon. Tu je transformacija u najkraćem mogućem vremenu sigurna i lako dostupna. Ovoga puta sam se osmelila ( skupila hrabrost i pare) i uputila se kod jednog od najčuvenijeh majstora za boje u Minhenu. Ima i ja jednom da budem plavuša i tačka. Majstor ljubazan, smeje se i logično pita - šta bi ste želeli? Ja logično kažem: Molim Vas, pretvorite me u lepoticu! On nešto mrmlja, pretura po kosi i još logičnije sve po ps-u kaže: Neće tu biti potrebno puno posla...ja razvučem osmeh - takodje po ps-u. Malo mu detaljnije objasnim šta za mene znači lepotica sa posebnim osvrtom na boju kose. Ljubazno se zahvali i kaže da dolazi brzo - ide da zameša čarobnu smesu za kosu.

Posle minut - stiže šegrt i ljubazno kaže - ipak će malo potrajati ( aauuuu, već me je bio strah - znači ima i sedih da se pokrivaju !!!! - nije rekao  - ali ja to nekako čitam izmedju redova), pita: kafa,čaj,sok i nosi neke novine za mene. A novine - fine. Nije kič najgori, već onako malo ovo malo ono. Što bi rekle naše novokomponovane zvezde- za svakog po nešto.

Centralna tema novina. Žena koja je odlučila da se pretvori u lepoticu i koju su na tom putu pratili. 

Već jako dugo mislim da je potrebno napisati koju o neutralnosti mreže (Net Neutrality). Zapravo uverenost da je takav tekst potreban me prati od mog prvog članka objavljenog na ovom blogu. Događaji u Italiji (moj prethodni blog) su me uverili da je baš dobro vreme za takav tekst.

iliti Jelena Karleuša.

Zanimanje: Zvezda

Jelenu Karleušu možeš da voliš ili ne voliš. Ja je ne volim. Kada je vidim na TV-u menjam kanal. Ne podnosim njene pesme. Ali je poštujem, zato što je uspela da postigne ono što je sebi zacrtala u životu.

Jelena Karleuša ne zna da peva.

Jelena Karleuša niti je lepa, niti je zgodna. Silikoni malo popravljaju

Ostrvo u Mediteranu, pripada Francuskoj, i iznedrila je Napoleona - to je uglavnom sve sto sam znala o Korzici. Nisam nameravala da dodjem neobavestena, i pogledala sam bila nesto malo po Internetu, ali u turistickim odelima knjizara nisam nista nasla i racunala sam da ce to biti lakse kad stignemo na samo ostrvo. Susret sa Heinz-om tog prvog dana, koji je trajao jedva nesto vise od jednog sata kako sam kasnije shvatila, me je ispunio velikom zeljom da Korziku vidim, i o njoj saznam vise.

ГЕНИЈАЛАН ФИЛМ

 

 

Pitanje dana (nije nagradno) je da li je crkva uspela ? Naravno da jeste. Zakon je povučen,  a zatim je  prepravljen. Stvari koje su izbačene iz zakona juče i danas nisu stvari koje se ne sviđaju građanima, ekspertima, predstavnicima vlasti itd. To su prepravke urađene kako bi se makar malo „izašlo u susret verskim zajednicama. Ako se

Ako bi sutra bili izbori, koga biste birali?

Zamislimo da imamo tu srećnu mogućnost da sastavimo novu vladu Srbije od kvalitetnih ljudi kojima želimo da damo mandat da nas zastupaju. Počev od predsednika, preko premijera i ministara - koga biste birali?

Ja znam koga ne bih, i tu je kraj mog svekolikog znanja. Prilično zabrinjavajuće, zar ne?

Setila sam se vica koji je kružio krajem osamdesetih:

Pričaju Jugosloven i stranac i Jugosloven kaže: „Ako nas neko napadne, mi ćemo biti jedinstveni u odbrani zemlje!", a stranac ga pita: „A ako vas niko ne napadne?"

E, sad mogu da dopišem vic: ako nas niko ne napadne, mi ćemo birati manje zlo.