Patrijarh Pavle

Ko će biti novi 45. po redu patrijarh stvar je SPC i njenih vernika.

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Zene u crnom vas pozivaju da prisustvujete javnoj tribini: Zene , mir, bezbednost, koja ce se odrzati u Centru za kulturnu dekontaminaciju, 30.10.2008. godine Bircaninova 21, sa pocetkom od 10.00h.

Na tribini ce, izmedju ostalog, biti prezentovana Rezolucija 1325 o neophodnosti ucesca zena u mirovnim mehanizmima, kao i tzv. Deklaracija UN o braniteljima/kama ljudskih prava.

U petak, 31.10.2008. godine, predstavnice Zena u crnom i YUCOM-a sastace se sa parlamentarkama Narodne skupstine RS i uputiti im zahteve da svoje

“When people look at you, they see what they want to be. When they look at me, they see what they are.”

Film počinje od 2002. godine, u momentu kada Amerika kreće u ratove protiv tzv. Osovine zla.  Tokom filma Oliver Stoun koristi

Ustanem ja prekjuče, skuvam kahvu, pripalim si prvi jutarnji cigar duvana, učitam poštu, kad imam šta i da vidim...

Pisao Ministar.

Dobro, 'ajde sad, nije baš Ministar, nego sekretarica mu.

Ali, da ne cepidlačimo.

I, dobro, de, nije pisao baš meni nego Uredništvu B92, tražeći moje kontakt podatke.

Ali, da ne cepidlačimo.

Bilo

"Istraživanja pokazuju da, iako je skoro trećina ispitanika zadovoljna svojim zdravstvenim stanjem, isti procenat njih je lično doživeo ili video da se osobi sa invaliditetom ne pruža zdravstvena pomoć na način na koji se to inače radi. "

Ovo je samo deo teksta koji mozete procitati kao vest ovde na sajtu o sprovedenom istrazivanju o polozaju osoba sa invaliditetom. Meni je ovaj deo bio

Za blogging ipak treba biti hipster , ili bar wannabe hipster ! Verovatno se skoro svakodnevno srećete sa spamovima u vašem inboxu. O tome sam htela nešto da vam pričam. Neki dan sam dobila dva tri spama, i dok sam se spremala da selektujem konverzaciju i pritisnem „delete forever“, bez čitanja istih naravno, što je moja uobičajena radnja, đavolski sam se posle iznervirala, zbog jednog spama, jer sam iz moje radoznalosti pritisnula click

Sada, već dobar deo mog veša, da budem precizniji potkošulja iliti atlet majica, je došao u kuću u poslednje dve godine kao pozivnica za svadbu. Naime, ovdašnji običaj je da se poziv za istu dodeljuje u vidu atlet majice ili peškira. Dobar deo naših peškira, onih manjih za brisanje ruku, takođe potiče iz tog izvora.

(Nastavak priče „Burni socijalni život Marice Dačić, jedine cure u selu" #link#)

Mesecima je Marica Dačića zvana Bucka, poštena devojka iz Vladimirovaca kod Skupštinevca, živela u bludnoj vezi sa svim momcima iz sela (osim Čedoslava). Nakon što je fasovala stidne vaši odlučila je da promeni životni stil, da se smiri i primiri, jer više nije ni bila tako mlada. Odlučila je da se uda za najlepšeg, najzgodnijeg, najboljeg, najbogatijeg i najobdarenijeg, za Bokija Branta Juniora. Svadbu su zakazali za 18. oktobar 2008. godine. (Fall wedding, so romantic, prim. aut.)

Marica je još od malena maštala kako će izgledati njeno venčanje. Zato je zahtevala da venčanje bude baš onako kako je ona oduvek htela. Želela je seksi venčanicu sa dubokim dekolteom i dugim velom zakačenim za njenu kratku kosu, ukrašenu tiarom. Morala je nekoliko meseci da drži dijetu, kako bi uopšte ušla u venčanicu. Insistirala je da bude bela, iako su svi u selu znali da je nevinost odavno izgubila sa Draganom Žirafom. Boki je bio toliko zaljubljen da je pristao na sve njene hirove, čak mu nije smetalo što uzima polovnjaču, koja je imala burnu prošlost. Marica je insistirala da se na venčanje pozove celo selo, a da Boki povuče svoje veze u gradu kako bi ekipa emisije „24 sata svadba" došla da ih snimi. Za kuma su izabrali Čedoslava, pošto on mladu jedini nije opalio, a za starojka Babokrkića. Dever je bio Bokijev rođak Vučko, a nakonjče Mali Boža. Deveruša nije bilo, jer je Marica bila jedina cura u selu, a i patila je da uvek bude u centru pažnje. Gosti su celu noć igrali kako im je svirao „Delta city band".

Marica, snob kakav jeste, voli da tera modu i izvodi besne gliste, pa je insistirala da potpišu predbračni ugovor. Videla to sirotica u stranim filmovima, pa zapela hoće i ona to da potpisuje. Boki nije imao kud, pa je morao da pristane.

Ali šta u tom ugovoru piše?

Ovih dana se neki renomirani blogeri na ovom blogu (Vidi 'ARGUMENTAVANA NATO-FILIJA' od 23. oktobra) zdusno zagovarali potrebu da Srbija poradi na tome da udje sto pre u NATO. S tim u vezi, slobodan sam da ukazem na jedno autoritativno pisanje u SAD o problematici NATO:

Dzordz Fridman, direktor i prvi analiticar americke agencije „Stratfor" (Strategic Forecasting, Inc.), koja slovi za 'najvecu online nevladinu obavestajnu agenciju', 28. ovog meseca je objavio osvrt sa zanimljivim naslovom: "2008 GODINA I POVRATAK NACIJE-DRZAVE. U osvrtu se govori o impotentnosti

причица иживота на тему:  . . . . .кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе

прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат
- уопште незнам шта ме везуе устебе
- па Он , ваљда , одвалих прво на уму

                                             Don't knock masturbation. It's sex with someone that I love. (Woody Allen)

            Nedavno sam procitao jedan zanimljiv esej koji, uslovno receno, govori o povezanosti masturbacije (valjda u onim slucajevima koji dovode do seksualne neadekvatnosti) sa -  terorizmom.

            Mozda je to preterivanje, ali sam malo razmisljao o fenomenu masturbacije.

           Masturbacija (po Milanu Vujakliji: manustupracija, spolno

...ili Songs That Saved Your Life Part 1....

Odavno nemam neku inspiraciju za blog. Posle leta, odmora, krenulo se u jesenju rutinu. Na ostrvu drma "kreditna kriza", berza pada, ali o tome stvarno nemam neku zelju da bilo sta stavim na papir.

Ali juce, tokom redovnog vecernjeg trcanja, na iPod-u u shuffle modu (160GB, skoro 27,000 pesama tako da sanse nisu bas velike), krene jedna pesma koju dugo nisam slusao, sa albuma koji odavno nisam pustio, a koji mi je, maltene, bio "sound of the times", tamo negde u Beogradu, 1995-96.

Zenski glas, pomalo egzotican, kristalan,

Doživotni predsednik SFRJ i doživotni ( ili ne) patrijarh SPC ostavili su/ostaviće naslednicima SFRJ i SPC sa problemima, doduše različitog karaktera, i tu postoji sličnost.

Najveća sličnost između njih dvijice, i tu nema raylike, je u  njihovim “brižnim,potresenim, ožalošćenim i u sve zaklinjućim  naslednicima”koji ih obožavaju i obećavaju da neće skrenuti( sa njihovog puta).

Misterija oko potpisa patrijarha Pavla u mnogome podseća na misterije oko Titovog testamenata.

Iako ideološki pripadaju različitim svetovima, njihove sudbine

Završen je 24.Beogradski Jazz festival.

Bilo bi mi zanimljivo da se blogeri koji su bili  na koncertima oglase svojim utiscima.

Hvala.