Hitan antifašistički otpor Srbije (HAOS) poziva građanke i građane da 18. oktobra u 11,55 h dođu u Beogradsku ulicu broj 33, na mesto gde je pred deset godina u centru Beograda ubijen dvanaestogodišnji dečak Dušan Jovanović.

Predsednik Srbije Boris Tadić će u podne otkriti spomen ploču koju ubijenom dečaku podiže Unija Roma Srbije. Građanke i građani ne dolaze da budu publika Tadiću, koji ovim skuplja političke poene, već da na svoj način podsete da se fašizam ustoličio u Srbiji. 

Jovanović je predveče otišao u prodavnicu. Četvorica nešto starijih

Establishment podelio Javna preduzeca. OK. Koga carstvo, toga i preduzeca. Odgovornosti radi, he he he i ho ho ho. Wanna lolly?

A onda je dosao ramazanski sukob unutar islamske zajednice. 

Budite iskreni, ko je pratio desavanja unutar zajednice pre ovoga, a da mu ime ne pocinje na M a zavrsava na - irko Djordjevic?

Niko? Ja toze njet. Sto je, da se razumemo, naivno, vrlo naivno. Jer, dok smo mi spavali - Stranke su ne samo pratile, vec i zakuvale i spremale zaprshku! 

Majka mu stara, Cvorovic je bio u pravu - "ima ko je u ovoj zemlji zaduzen

Bilo je to pre 15 godina kada se jedan klinac u avionu vrpoljio, uzbuđen kao i svi mi tokom bitke protiv gravitacije, od koje se očekuje da Mi pobedimo, ali se očekuje i pomirenje. Neugodna, sasvim prirodna molitvena tišina prekinuta je pitanjem ovog nemirnog klinca: Gde je ovde Bog? Iako smo se svi u krugu par metara istog momenta pretvorili u bogobojažljive, klečeće i dubokoverujuće obožavaoce Velike Istine i sa velikim nestrpljenjem čekali odgovor, njegova Majka je samo - mrmljala.

Sudeci sudeci prema uvek budnim analiticarima trzista  nova kategorija potrosaca na koju treba obratiti paznju s obzirom na kupovnu moc i nove navike u ponasanju su:  usedelice. .Ovaj naziv vise nije sasvim adekvatana ali…drugog nema.Ove “nove usedelice” uopste ne lice na onu sliku koju smo o ovoj  kategoriji do nedavno gajili.One uoste nisu “usedele”. Ne bave se rucnim radovima. Nemaju macku. I ne nose naocare..

Naprotiv..One imaju svoje profesije u kojima su najcesce vrlo uspesne.  One su lepe, mladolike i negovane..One su same ali nisu

 „Pa ni antifašisti se u drugom svetskom ratu nisu protiv fašizma borili perjanim jastucima.“ 

Gledateljka sinoćnjeg Utiska nedelje  

„Ekstremnu desnicu je lako prepoznati ali ju je teško definisati.“

Oton Anastasakis   LSE

 Da, bila sam protiv poziva da se na strojevce ide letvama. Ne toliko  što sam znala da će to biti iskorišteno big time, već što sam se pribojavala ishoda. Na obe strane, da ne bude zabune.  Nadam se da je moj dragi kolega   Pavel Domonji sasvim OK. Imala sam osuđujući javni

Evolucija u tehnologiji --- Revolucija u ponašanju (tema pariskog LeWeb3 2007, 11-12 Dec) - Da li smo mi prva generaciji koja je svedok ove inverzije? U normalizovanom smislu, naravno: o mnogim pojavama u prošlosti možemo da pričamo kao o micro/mini inverzijama, tj revolucije u ponašanju su suviše male u odnosu na sveukupno ponašanje, ponekad su razvodnjene u vremenu, pa je teško biti svedok.

Normalizovanu i u smislu postavljanja perspektive, ili referentne tačke, između tehnologije i ponašanja, inače možemo da tvrdimo kako su i promene u tehnologiji i promene u ponašanju revolucionarne.

Povod za blog je Percolation Theory. Više puta smo ovu teoriju pominjali na blogu u komentarima.

Moja popularna definicja kaže da "kako mreži postepeno povećavamo gustinu postoje tačke, perkolacioni pragovi, gde se mreži naglo povećava moć" (snaga, bogatstvo, neki njihov više ili manje abstraktan derivat, pričamo o abstraktnim konceptima).

- šta sve vidiš kad šetaš po Srbiji -

"Pešačenje" kroz Srbiju je vrlo korisno, ne samo zdravlja radi, već ako hoćete bilo šta da saznate o njoj, bez obzira da li  u Srbiji živite, da li je posećujete ili ste u njoj nekada živeli.Lekovito je za prirodne sklonosti ljudi da na razne tvrdnje odgovaraju sa "ma, koje?!" ili "ma, šta?!" ili "ma, nemoj meni pričati!".

Ne mora "nogama" (mada je najbolje), može i internetom, skoro sve

U Portugal stranci uglavnom dođu slučajno. Posle većina ode, ko namerno, koga život odnese, a poneko sasvim slučajno i ostane.

Priča o jedno slučajnom dolasku veli: Dva slikara iz Beograda, kolege sa klase, Aca i Bane kao studenti slikali su portrete po letovalištima po Sredozemlju. Tako su godinama po celo leto provodili na moru, zarađivali sebi džeparac i odlično se provodili. Njih dvojica kad te naslikaju kao da su te skenirali – ispadneš pljunuti ti. Mene to impresionira, a oni (kao fol skromno) kažu da je to zanat i a to svako može.

Jednog leta, tek su bili završili studije, odu u Grčku, na neko malo ostrvo u još manje selo, postave štafelaje na rivu još pre no što je počela sezone i počnu da portretišu svakog ko sedne na šamlicu.

Cvijet, najljepši na svijetu!

JA SAM DON ŽUAN. TAKO SU MI TEPALI DOK SAM BIO MALI. ILI MALI PLEJBOJ. JER SAM PUNO TRČAO ZA LOPTOM. A I ZA JEDNOM SUKNJOM, MAJČINSKOM.

DANAS KAD SAM NAPOKON ODRASTAO KAO ČOVEK, POSTAO SAM VELIKI GLUMAC. ALI

Nedavno sam – baš na B92 – vidio vijest pod naslovom: “Britanija menja stav prema Kosovu”. Ne znam bi li se to moglo nazvati promjenom ili ne, ali, navodno, Britanija se sada protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, i inzistira na sporazumnom (ili barem: skoro pa sporazumnom) rješenju koje ne bi vodilo daljnjem zaoštravanju između (kako to službeni London sad zove) “Beograda” i “Prištine”.

Ne bih se iznenadio. Prvo, svaka normalna zemlja u ovako osjetljivim pitanjima preferira sporazum, i nastoji obeshrabriti one koji ne vode

Gostovao ministar trgovine u Poligrafu i objasnio nam da je suša za sve kriva i da je vlada spasila stvar zabranom izvoza i da to što je mleko jeftinije u Nemačkoj i Francuskoj nije dobro poređenje, već da treba da se poredimo sa Bugarskom i Rumunijom i voditelj se nije baš snašao/pripremio, pa k'o rekoh, hajde da ja probam.