Ako zanemarimo tehnološke analfabete, i vrapci na grani znaju šta je to 3G. Malo manje ljudi zna čemu bi to trebalo da služi a jako malo ljudi zna za šta se UMTS (ili W-CDMA uopšte), u stvari, koristi. Naime, za ovih četiri do pet godina ekonomske eksploatacije 3G tehnologije u Evropi, ispostavilo se da postoje samo dva načina za pravljenje para na osnovu UMTS-a.

Prvi način je banalan--već u početku se ispostavilo da je prenos glasa preko UMTS mreže u stvari jeftiniji nego preko GSM mreža. Na osnovu toga, i teških

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako to da vam kažem, ali - baš me boli guza za Srbe!

U nekom prethodnom blogu napisao sam da su Srbi glup narod, i dodao ili se prave da su glupi, što je odmah sutradan osvanulo na naslovnim stranama.

U ovoj zemlji je skandal kada imaš stav prema državi u kojoj živiš i njenom većinskom narodu, koji osim sado-mazo preferenci ka sebi samom voli da maklja i ostatak, posebno tzv. manjinskog življa.

No, nije mi ideja da danas pljujem, štaviše, sve ručice sklapam i Boga molim da konačno iz usta najbližeg mu naroda iskola još nešto osim NIJE, NE ZNAM I NEĆU.

Hteo sam da napišem tekst kako se modernim i brzim načinom života ima nedovoljno vremena za adekvatno posvećivanje vođenju zdravog načina života. Slobodnog vremena ima sve manje, mora se raditi više poslova jer jedan često ne obezbeđuje dovoljno finansijskih sredstava a bezveze je ne posvetiti vreme i negovanju zdravih životnih navika.

Danas

 

U Brazilu se na gej paradi skupilo 3 miliona ljudi. Mene sada zanima šta bi se dogodilo kada bi se u Srbiji, na gej paradi skupilo 3 miliona ljudi. 3 miliona svih tih istih ljudi iz Brazila, recimo. Da se najednom sliju sa svih strana sveta, veseli, nasmejani, otvoreni, pametni, ludi, glupi, obrazovani, siromašni, bogati, uspešni, neuspešni...

Da li bi policija, preneražena cifrom, savetovala da je zbog javne bezbednosti bolje da lica ne ulaze u Srbiju? Ako ipak ne bi mogli da se odupru volji 3, 5, 8, whatever miliona ljudi, da li bi ipak organizovali kordon,

Postao sam kao neki deda...sećam se stvari od pre 20 godina, a evo vec pola sata tražim gde sam ostavio naočare...Dobro je dok se još sećam...Zašto ovo pišem ? Eto došlo mi.

Jedina lepa stvar u prve četiri godine školovanja bili su fudbalski turniri. Organizovali su se pred kraj školske godine, na golove se stavljale mreže, po stepenicama posedaju devojčice i ovi koji nisu znali s loptom,osećao sam se kao da je ceo svet moj. Tada sam jos bio lep, sladak dečkić. Moj tata je,u pauzi gledanja filmova, dolazio da gleda kako mu naslednik šutira loptu. I konačno, u 11-toj

Udahneš duboko, razmisliš, pa kažeš.Izbrojiš do 10 (ili više) pa reaguješ ili...Sačekaš da prođe par dana pa objaviš post na blogu. Ono o čemu sam pisao pre par meseci, ovih dana dobilo je svoj epilog na sudu: Protonamesnik crkve Sveti Đorđe u Kladovu Milan Blagojević, osuđen je u Opštinskom sudu u tom gradu na kaznu zatvora od šest meseci, uslovno na dve godine, zbog zlostavljanja osnovaca na času veronauke... 

http://www.boingboing.net/2007/06/13/jasmina_teanoviae_mi.html

vec cesljala kosu i pisala poeziju...i nece zato da se brine, kaze...Svojevremeno sam citala te dnevnike o kisi i drugim neznim osecanjima dok su skoprioni po nalogu njene porodice svercovali ubijali ... moje pitanje je, koliko je ova zena

UTISCI SA 36. EX TEATAR FESTA 

 

(biće dugačko... nek čita ko baš ima vremena. Ili ko se smatra pozorošnim moljcem.)  

Završen je i 36. EX TEATAR FEST. 

U subotu noću ili u nedelju ranom zorom, kad smo se razišli sa žurke povodom uspešnog festivala. Svi

Dragi moji, pre selidbe su mi uništeni komentari. Nema načina da mi ih vrate nazad, nema ni onih varijanti preko googla. Komentari su definitivno nestali, a meni trebaju, ne samo za uspomenu...Neke sam sačuvala, ali ostale nisam. Da sam slutila šta može da se desi, sigurno bih to uradila.

Molim vas, pomozite mi!

Ako imate, slučajno ili namerno, sačuvane neke od svojih ili tuđih komentara, na sledeće postove, molim vas, okačite ih ovde, samo dodajte broj posta, na kome su bili. Možete mi ih poslati i mailom, ovdašnjom "interfonskom" poštom.

Ako komentara

Sve se ponavlja, isto, samo malo drugačije.

Mama mi je pričala da se kao mala igrala kamenčićima i kanapom, a tata da je jurio krpenjaču. A Sonja mi je pričala da je, posle rata, u božićnom paketu od rođaka iz Amerike dobila onu staklenu sferu što kada je prodrmaš po Petoj aveniji počne da pada sneg. A kad prestaneš da je drmusaš sneg još malo provejava, pa prestane. I ništa, ama baš ništa se više ne događa sve dok ponovo ne promućkaš i ne izazoveš mini mećavu nad mini Njujorkom. Kaže da je u tu sferu gledala kao što sada deca gledaju u televizor.

  "...Do you believe in life after love..."

Cher

A veruje li neko u demokratiju i vladavinu prava u CG posle nezavisnosti?

"Šta reći." Niko ništa ne govori. A meni se čini i važnim  i zanimljivim. U prilogu je izveštaj  sa KZS grupe intelektualaca ( da od prošle nedelje, ali priznajem da sam se nadala da će je bar neko iz  "moje" Srbije primetiti) koja je uspela da odgovori druge laureate i goste skupa ILH u Budvi da daju legitimitet šaradi koju su smislili Marović i Đukanović.

 

 

Prošlo je šest šest godina od ubistva novinara Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine i novinara Radio-televizije Jagodina.

Ubijen je i preminuo 11.juna 2001, nakon više udaraca tupim predmetom u glavu i to na ulazu zgrade u kojoj je živeo.

Mučkom ubistvu prethodili su tekstovi o kriminalu u Jagodini. Dan nakon ubistva «Novosti» su objavile da istražni organi sumnjaju kako motive ubistva treba traziti "u Pantićevim tekstovima o mnogobrojnim kriminalnim aferama u Jagodini, među kojima su i napisi o malverzacijama u

U poslednje vreme, u Švajcarskoj se pojavljuje čudan pokret koji se najpre javio u Francuskoj još početkom devedesetih, a prisutan je i u Kanadi, Španiji, Engleskoj, Austriji, SAD, Nemačkoj, Italiji, Belgiji i drugim zemljama. Radi se o Frontu za oslobadjanje baštenskih patuljaka! Prvi 'napadi' ovog oslobodilačkog pokreta javili su se nedavno u okolini Friburga a, evo, pojavili su se i u kantonu Vo - u okolini Lozane.

Svako od nas ima u svom zivotu neku osobu ili vise njih koji su deo naseg zivota u svakom trenutku naseg postojanja. To su one osobe na koje mislimo 20 milisekundi pre nego sto utonemo u san i cija je slika prva pred nasim ocima 20 milisekundi pre nego sto smo definitivno budni. Oni se uvek nalaze u tim nedefinisanim prostorima izmedju jave i sna. To su oni ljudi koji nas vole bezuslovno i koji su tuzni i srecni zajedno sa nama. Oni su svedoci svih nasih uspona i padova i cuvari nasih uspomena. Vrlo cesto poseduju fotografije iz nase daleke proslosti za koje ste zaboravili da su ikada napravljene.