Piše: Rodoljub Šabić

            "U 2015. u SAD po Zakonu o pristupu informacijama protiv Obamine administracije podneto je 498 žalbi. U Srbiji, Povereniku, protiv republičkih organa, 1841!"

            Citirani tekst koji sam, bez ozbiljnih pretenzija, u poluironičnom tonu, pre nekoliko dana napisao na Tviteru priuštio mi je pravu "gomilu" poziva novinara, što mi je dalo priliku da im skrenem pažnju da u "Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu"

Чим је изашао списак отворим и читам, читам, листам, проверавам, све се надам има ме.

Забавно је, ту је премијер Исланда, затим тата премијера Уједињеног Краљевства, Председник Украјине, понеки краљ, један фудбалер Барселоне, а и некакав музикант близак Путину. Дакле, све је увек исто, где је забава -- ту је и Путин.

U slučaju da nismo sami u svemiru, oni koji budu svratili ili zalutali kod nas ostaće u rebusu pred nerešivom zagonetkom – kako su toliki ratovi galopirali našom planetom, vođeni većinski od strane muškog roda? Kako je moguće da su toliki muškarci uspeli da izginu od hladnog i toplog oružja, kad im je prehlada sve vreme visila nad glavom? Kako su uspeli da se izbore sa kijavicom koja, u mirnodopskim uslovima, ugrožava opstanak tog senzibilnog pola?

Nije samo to što je Bo ženskog roda. Ni to što sam ja iste polne pripadnosti. Ne. Radi se o preživljenom i doživljenom, o decenijskom iskustvu. Opšte je poznato da svaki, pa i najmanji, potres zdravlja muške osobe izaziva tektonske drhtaje širom planete. Ukoliko ipak dođe do najgoreg – viroze ili prehlade, Majka Zemlja prestaje da se vrti oko sebe, staje i zabrinuto se naginje nad slinavog bolesnika, brižno osluškujući njegov slabašni kašalj.

Pustila sam malopre pesmu nedavno preminule dame i beograđanke Lole Novaković Moj Beograd i, šetajući kroz stan, dolazila do ukućana i puštala im na uvce. Pomalo se pričalo o starim singl pločama i jednoj slici Terazija noću sa dugom ekspozicijom.

 Za mene, Beograd je i dalje nekako naš, dokle god možemo da spomenemo ljude koji hodaju određenim delom grada ili sjajan kolač u nekoj staroj poslastičarnici. Dokle god postoji drvo na istom mestu ili bar sećanje da je bilo tu.

 Sećanja se prepliću sa sadašnjošću kao igra senki. Mus u Zlati blizu Slavije stoji

Roman "ISLEDNIK"  Dragana Velikića biće promovisan sutra u 19 časova Itaka Art Centru u Inđiji.

Pored autora, Dragana Velikića, o knjizi govore:

Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti  

i Nikita Milivojević, reditelj.

Međunarodni umetnički centar „Itaka“ osnovan je 2010. godine sa idejom da se ponudi alternativni model postojećoj umetničkoj produkciji u našoj zemlji. U pitanju je inicijativa Nikite Milivojevića koji bira da deo svog edukativnog i umetničkog rada nastavi u Inđiji.

Pošto u subotu odlazim a imam neko posuđe koje sam kupila zbog boravka ovde, na FB grupi za hanojske ekspate oglasila sam selidbenu rasprodaju. I, javi se jedan mladić da kupi rice cooker – to je za ovaj deo sveta verovatno najgenijalniji izum 20. veka.

Dolazi jutros fin momak oko 35 godina. I onako usput, dok testiramo kuvalo, pita me šta sam radila u Hanoju. U jednoj rečenici kažem mu da putujem biciklom godinama a ovde sam pravila pauzu da bih napisala novu knjigu. To izaziva već očekivano oduševljenje. Zatim i ja njega upitam isto – šta radi ovde.

„Predajem engleski. Došao sam pre godinu dana kada se moj otac ubio, a ja sam prsao: ostavio sam posao u korporaciji i napustio ženu. Hteo sam sve da promenim, da radim nešto korisno i plemenito. Moj otac je bio vijetnamski veteran i zato sam izabrao da dođem ovde da pokušam da popravim ono što je on uradio. On je bio artiljerac i nikad nije imao sukob prsa u prsa, ali na svim fotografijama koje je čuvao bile su stotine mrtvih Vijetnamaca po tlu, svi pokošeni. Znaš da je ubijeno preko tri miliona ljudi, od kojih je preko dva miliona civila? Poginulo je oko pedeset hiljada američkih vojnika. Ali istina je da ih je mnogo više nastradalo kasnije, najviše zbog samoubistava.“

‘Ako šank nema šipku na koju se osloni noga , to je samo pregrada koja odvaja čoveka koji služi piće od ostatka lokala'
Beogradski filosof i moj kum I.P.

100 godina

Kada me je drugar Darko pozvao da vidim sjajan bend iz Zagreba u Božidarcu nisam očekivao mnogo toga . Od tog benda kome sam posle telefonskog razgovora zboravio ime . Bio sam srećan što ću videti i čuti Darka (svirao

Piše: Rodoljub Šabić

            Jedan provajder elektronskih komunikacija nedavno me doveo u priliku da se suočim sa "pričom", koja mislim, sasvim opravdava ime ovog posta. 

            Povod za obraćanje Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je bio zahtev koji je provajder (SBB) dobio od tužilaštva (Tužilaštva za organizovani kriminal) kojim je traženo da provajder tužilaštvu stavi na raspolaganje podatke o telefonskoj komunikaciji uključujući i korišćene bazne stanice i lociranje mesta sa koga

Nakon šest meseci udarničkog rada – svaki dan, po ceo dan, bez vikenda i odmora, a i bolovanja – uspela sam da završim novi rukopis, putopisni roman Nomad 1. Neki od vas pratili su odlomke koje sam povremeno objavljivala, ali svejedno, evo ukratko o knjizi:

Zbog preobilja materijala a i sklonosti epskom pripovedanju, ispostavilo se da je bolje da umesto jedne knjige od možda i hiljadu stranica, napišem nekoliko manjih od po dvesta. Tako sam došla na ideju o svojevrsnoj putopisnoj ediciji sa naslovom NOMAD -- Knjiga 1, Knjiga 2... Prema okvirnom planu, da bih stigla do trenutka sadašenjeg, moraću da ispišem desetak nastavaka. Dobra strana je to što će svaki moći da se čita kao celina za sebe, nezavisno od ostalih, mada će tek svi zajedno -- u nekoj projektovanoj budućnosti -- dati kompletnu sliku o ovom mom, sada već epskom putovanju.

Kako se ruše stereotipi, razmišljala sam u hodu nizbrdo, ka kući.

Novak Đoković igra za svoje 40 ukupno i 11. uzastopno Masters finale, a u svojih preko 50 polufinala na turnirima Masters serije ovo mu je prvi put u karijeri da je najstariji među učesnicima. Koliko je ovo neobično govori i činjenica da je na preprošlom Mastersu u Parizu bio najmlađi među 8 četvrtfinalista. U stvari, kad malo razmislim, najinteresantniji podatak mi je da ne postoji niko mlađi od Novaka ko je ikada osvojio turnir iz Masters serije! Nekada su mladi teniseri dominirali, a sada su se vremena promenila, pa su i žene najbolje u 30-im :)