Autor: Rodolјub Šabić

Iz Brisela iz naše Misije pri EU stigla je danas na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti jedna zaista zanimljiva depeša.

Šef  Misije Republike Srbije pri EU ambasador Duško Lopandić "piše" mi da je "na njen lični zahtev primio 23.10.2014. predstavnicu kompanije "AVON" Noeliu Seuque-Caldato koja se interesovala o statusu nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je izradila kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti a koji je sredinom ovog meseca stavljen na raspolaganje Ministarstvu pravde i Vladi Republike Srbije. Sagovornica je prenela da kompanija "AVON" podržava usvajanje ovog predloga..."

Одрастам у потрази за лепотом и слабо ми иде то са одрастањем. Доживљавам то као један од својих највећих личних успеха. То неодрастање. А с лепотом се срећем повремено. Трудим се да гледам па понекад и видим. Често на фудбалском терену. Чак и кад мој тим, златно црвене боје, као сан и крв којом плови, изгазе они други, хладне машине. Машине које више и нису баш машине а и нису баш тако хладне. Јер с њима је Пеп.

Današnji skandal je svakako naslovna strana Blica na kojoj su rasčerečili Gorana Jevtića. Baš sam pre neki dan uporedio Blic sa Kurirom i Informerom, gde su se pojedini pobunili protiv toga, ali danas i oni misle tako.

Svako u Srbiji protiv svakog može da podnese krivičnu prijavu, što uopšte nije vest. Eto, da me ne mrzi ja sutra mogu da podnesem krivičnu prijavu da me je urednik Blica, Veselin Simonović silovao. I kako je kod nas sve sporo, prošlo bi nekoliko godina dok bi se dokazalo da li je to istina. Naravno, u međuvremenu naši dragi mediji bi orgijali, čerečili i pozivali na linč, kao što danas čine sa Goranom Jevtićem. Silovanje se goni po službenoj dužnosti, tako da je čudno da je u pitanju privatna krivična prijava.

Ono što je mene zabrinulo jesu rasprave zašto se baš slučaj Gorana Jevtića našao na naslovnoj strani, pored mnogo senzacionalističke vesti da je Nole dobio sina Stefana!  Mnogi smatraju da je to zato što je Goran Jevtić opozicionar, koji u predstavi Gospođa ministarka kritikuje današnju vlast! To zabrinjava ako je istina, jer onda živimo u jako opasnim vremenima, jer svako ko bude kritikovao vlast može da bude razvučen na naslovnoj strani (a kritičara režima sve manje i manje, skoro da nema), ali i zabrinjava ako nije istina, jer onda mi živimo u velikoj paranoji.

Ali šta mi možemo da radimo u ovom trenutku? Možemo da potpišemo peticiju... Možemo da pozovemo na bojkot Blica... Možemo da pozovemo na bojkot proizvoda i firmi koje se u Blicu reklamiraju... Nemojte biti pasivni, učinite nešto!!!

PETICIJA

Elpida i zviždak, foto (9) A. Vilotić

Gost-autor Aleksandra Vilotić

Sedim u kancelariji prezasićena poslom u zatvorenom prostoru sa veštačim vazduhom, pod veštačkim svetlima i prebiram po internetu. Birds – volunteering – summer – Europe... Probam različite kombinacije reči i pojavi se poziv za volontiranje na Antikitiri u septembru. Gde li je to? Ostrvo u Grčkoj. Malo. Skoro pa nenaseljeno. Jednom nedeljno dolazi brod iz Atine a može da se desi da i ne dođe. Odluka je na vetru. Pozivaju se volonteri da pomognu pri prstenovanju ptica. Treba da se ostane najmanje dve nedelje a poželjno je i više. E, pa kombinacija ne mož' biti bolja. Aj zdravo, odoh ja.

Тужна је била слика српске "елите" покисле као мишеви на паради у част доласка руског председника који је дошао да би смо прославили ослобођење главног нам града снагама из првог светског рата од окупатора из другог. Конфузија у главама оних који се баве ревизијом историје била је очигледна и на паради а и пар дана касније (знатно ближе правом датуму ослобођења) кад је нешто названо "свечана академија" заузело медијски простор. Али није то тема. Тема су трибине и "покисла елита". Увек је тужно видети одрасле људе без кичме, нарочито кад од тих одраслих људи нешто очекујеш или некако зависиш. А та српска "елита" спада у ту групу - од које се очекује и зависи. Не зато што су нешто способни јер то је мистерија да ли јесу, нико од њих није био на тој трибини јер је способан већ зато што је изабран од оног ко је одбио кишобран и тим својим одбијањем га забранио свима на трибини без кичме. Од њих се очекује и од њих се зависи јер су по систему који је успостављен они ти код којих је и нож и погача. Они су нека "власт". Каква год али јесу. Пише у новинама а мислим на Службени гласник.

Данас је преминуо мој некадашњи одељењски старешина. Предавао ми је математику, сагоревао је на часу – није штедео ни себе, ни нас. Није ми био један од омиљенијих наставника, јер ми ни математика није била омиљени предмет. Једном сам плакао, толико ме је разљутио да сам плакао све време на путу од једне до друге школе, јер нисам имао стрпљења да сачекам педагога који је био у другој школи. Хтео сам истог часа да тужим наставника. Био сам седми разред, идем путем – а суза сузу стиже, јецам. Ево, сећам се тих суза и данас, али правог и ваљаног разлога за моје хистерично понашање и излив беса не успевам да се сетим. Још увек памтим његове рецепте исписане након неуспелих домаћих задатака: 3x1 вежбање дневно, пре оброка. Био је бескомпромисан. Забранио нам је да му ма какве поклоне доносимо. На крају осмог разреда, када смо изразили жељу да му поклонимо нешто за успомену, рекао је: „Мени је највећи поклон да положите пријемне испите и упишете жељене школе.” Тако је и било. Донео је преко сто ружа из сопственог ружичњака како бисмо сами направили букете за наставнице и другарице. Био је духовит. Био је посвећен свом послу. Били смо му последња генерација. Радио је са нама као да је био на почетку свог радног века – пун ентузијазма, наде, енергије. Тада нисам успевао да разумем његове методе – а из данашње перспективе бивају ми све јасније. Човек је покушавао да изгради систем који није постојао. Био је један од највећих радника које сам имао прилике да упознам. Сад разумем. Човек се читав свој радни век борио са ветрењачама. Недавно сам га срео. Рекао сам му да радим у школи, да сам сад са оне стране катедре. Само што није заплакао. Потапшао ме је по рамену, и, готово посрамљено, али одлучно, посаветовао: „Молим те, штеди се, штеди се колико год можеш. Не вреди, не вреди...”

Jutarnja etida o ravnopravnosti i toleranciji i o onoj multikulturalistici ... ovde samo o lišću ali kad je reč o te tri stvari iliti pojma u etidi prilika je da se samo malo podseti da treba ostaviti na miru poslastičare ... šampite i saher torte nisu etnički ili drugačije opredeljeni ...  

Mali heroji: običan čovek u postsocijalizmu - Tribina u okviru pratećih programa izložbe Balinta Sombatija Bili smo heroji, Moderna galerija Likovni susret, Subotica, sreda, 22. oktobar u 19h

Učestvuju: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i kustos izložbe, Teofil Pančić, pisac, Marko Balažević, antropolog.  Moderator: Boris Čegar, filozof.

B. Sombati, Tito i ja, 2014.

Povodom velike retrospektivne izložbe političkih radova Balinta Sombatija „Bili smo heroji“ / Hosök voltunk u Modernoj galeriji Likovni susret i Galeriji dr Vinko Perčić u Subotici (19. septembar - 19. decembar 2014) 

Šta uraditi s viškom istorije - bilo da su u pitanju lične, intimne povesti ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, državne - i šta biva sa istorijskim reliktima kada istekne njihov rok upotrebe?

Mesec i po dana obilazila sam gradove po Srbiji, Bosni i Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Gotovo svake večeri držala sam tribine, pričajući o svom putovanju, deleći svoja iskustva i hrabreći prisutne da se odvaže da slede svoje snove ma koliko oni izgledali nedostižni ili ludi.

Što kaže Albicila - nema više B92. Bilo je lepo dok je trajalo. Šta je nama činiti? Pitanje koliko će portal, pa i ovo mesto da opstane, a i ako ostane ja da doprinosim još jednom Pinku - neću. Pa se mislim ili da se izljubimo ili da smislimo rezervni položaj.

Vučko, Pleskonjić i ja smo jedno načeli priču na tu temu, mislim da je vreme da podrgrejemo, ima  nekih ideja,  predloga?

Kažu, "gasi se poznata televizija". Kada mi je odstreljen tadašnji urednik, rešio sam - i ostvario to, da napustim zemlju. Potom sam bio glup da se vratim. Sada ... kao da je bilo nekad...

 Gost autor Mika                                                                     

                                                                          A Rex Ilusivii

STRATOSFERA, reče Junak Našeg Detinjstva, zagledan u zvezdano nebo. Na trenutak sam mu video benzinski pogled raširenih zenica u kojima se ogledalo nebo kao da ga posmatra istim intenzitetom. STRATOSFERA  je