A politička elita ide u dve kolone, jedni stiču a drugi čuvaju steknuto.

A mi? Nama ostaju samo makete. Maketa potrošačke korpe. Maketa opozicije. Maketa slobode medija. Maketa nestranačkih javnih preduzeća. Maketa Arapa sa parama. Maketa institucija.

Gost autor: a_jovicic

Ne, nije u pitanju neki novi, egzotični, računarski virus (o čemu bi bilo očekivano da domaćin ovog bloga piše). Tema teksta je onaj pravi, biološki ... ali i sociološki uticaj koji "zaraza pred vratima" ima na naše društvo, ljudske slobode, odnos medija prema temi ... sve u cilju povećanja informisanosti prosečnog konzumenta dnevnih vesti kako bi se osećaj panike i agresije zamenio empatijom prema obolelima ili tolerancijom prema putnicima koji dolaze iz rizičnog regiona.

Virus Ebole pod elektronskim mikroskopom

Vest od pre dan-dva da je jedna od medicinskih sestara u Španiji obolela od ove bolesti, izazvala je eksploziju priloga, članaka i komentara u domaćim medijima, često sa katastrofičnim predvidjanjima i odsustvom elementarnog poznavanja same bolesti i načina na koji se ona prenosi.

Autor: Rodolјub Šabić

"Živim u Zemunu, u ul. ... br..., gde sam i prijavljen već trideset godina. Radim u ..... za platu od dvadesetpet hiljada.

Problem je nastao kad mi je poštar doneo poziv da odem u poštu i podignem neki koverat. Mislio sam da je to neki saobraćajni prekršaj, međutim, oni su mi uručili da moram da platim utrošenu električnu energiju za kuću na Bežanijskoj kosi u ul. Generala Mihajla Nedeljkovića br. 96, koju nikad nisam posedovao, a ni živeo u njoj što mogu da potvrde komšije koji žive tamo. Cifra koju bi trebalo da platim iznosi 540.000,00 dinara. Stavili su mi zabranu na platu gde ja trenutno radim za džabe, a nemam pojma kome plaćam truju. Obratio sam se Elektrodistribuciji, gde su mi objasnili da oni nemaju nikakav ugovor sa mnom već imaju moje podatke u kompjuteru. Pitao sam ih kako me ranije nisu obavestili, a oni mi serviraju priču kako su mi slali pozive na Bežanijsku kosu. Kad sam im objasnio da živim u Zemunu gde sam i prijavljen, oni su rekli da se strujomer vodi na mene od 1993. godine, a ovo je obračun od 2010. godine do 2013. godine.

"Mi ne prestajemo da se igramo zato što starimo, mi starimo zato što prestajemo da se igramo!" ~ Benjamin Franklin

Pre nekoliko dana stavila tajanstvena, prijateljska osoba na Fejs Minions Banana clip i ja se katapultirao u neku tamo tinejdžersku prošlost i 4x4 m kuhinju u Prigrevici.

Meni je sve manje jasno kako starim šta li više uče ti ljudi na arhitekturi I građevini kad je sve vrlo prosto, 4x4 m plusminus koji procenat, na nekoliko

U proslom blogu blogokolega Martin Krpan je pisao o uzrocima  nerazvijenosti. U nastavku  bloga o nekim konkretnim predlozima.

 Martin Krpan:

 Prijedlozi za bolje funkcionisanje lokalne zajednice - stvaranje socijalnog kapitala 2/2

Socijalni kapital nastaje kao akumulacija racionalnih odnosa među građanima koji imaju neki

zajednički interes. Za razliku od odnosa u društvima sa niskim povjerenjem (low trust societies)

koji se zasnivaju na pretežno

Ili svakom parada: jednima pederi, drugima tenkovi

Elem, seća li se neko šta to beše „Haški tribunal? Da, to je bila ona grdna stena što je Srbiju delila od Evropske unije i svetle budućnosti.  To, samo to i ništa drugo do to. Nema drugih uslova, nema dodatnih uslova, nema skrivenih uslova. Ponavljali komesari, ambasadori, predstavnici, a za njima horovi naših političara. Samo da se pošalje i osudi cela zločinačka Vlada, Generalštab, rukovodstvo policije. Još Milošević, još Karadžić, još Mladić, još Hadžić.

3, 2, 1 -  i... Trt! Ne stigosmo ni da odahnemo kad - Kosovo. 

Naravno, ružno bi bilo pomisliti da je to neka ucena i da naši prijatelji na taj način pokušavaju da pocepaju ili ponize našu zemlju. Ne, naravno. No se za svaku zemlju u toj harmoničnoj zajednici naroda i država mora znati gde su joj granice i dokle joj suverenitet seže. A Srbija, eto, ne seže dokle njen ustav kaže, niti rezolucija UN. nego dokle kaže Vašington, direktno ili preko čauša.

No čemu ovaj i ovakav uvod kad je tema sasvim drugo nešto?

Da podsetim poštovani menadžment B92, jel` ste na to `teli da

Mazim ih i tepam im na hiljadu načina: Kucoši brucoši, mali moj brmbotiću, mojoj Chiari, nastalo od mala moja prpošnice, bubice iako je možda ogromna Arlekin doga, lutkice mala, oko moje lepo, šećeru, repiću, lepotice, medo, medena... Najlepše što sam čuo je kad je jedna žena ugledavši Chiaru rekla: Mediću jedan!

ili

- post o volji za glasinama i širenjem straha, o lakoći naše sklonosti ka glasinama i o ponekad neverovatnoj lenjosti da svima dostupne činjenice sami proverimo i tako se sa glasinama izborimo -

Ima taj "tekst" (citiran u ovom tekstu) o vakcinama koji "kruži" internetom, ni prvi ni poslednji sastavljen od potpunih, očiglednih laži, lupetanja, izmišljanja i laganja, kojim (gle čuda!) dobija na uverljivosti, hrani razumljiv strah roditelja od sadržaja vakcina  koje treba dati detetu različitog uzrasta, od novorođenčeta do poslednje revakcinacije, tekst koji može naneti neprocenjivu štetu jednoj oblasti za koju bi moralo da važi : "daj jasnu, nedvosmislenu, proverljivu činjenicu o vakcini koju treba da dam svom detetu".

Jer neverovatno veliki broj roditelja do kojih širinom interneta dospe ovakav tekst imaju zebnju kao prvu reakciju i zastrašeni se pitaju "ima li tu nešto?".

Nema.

Ali su činjenice protiv percepcije uvek sasvim nemoćne. Strah pokazuje potpunu otpornost na racionalna, proverljiva objašnjenja jer je sumnja u valjanost vakcina koju izaziva briga za dete takva i tolika da svako onaj ko pokuša da dokaže da je izmišljotina nešto što je očigledno da je laganje, može samo da upozna svu dubinu bespomoćnosti nad smanjivanjem ili uklanjanjem štete koju ovakvi tekstovi već čine ili tek mogu učiniti.

Zato mi i nije namera da bilo koga činjenicama razuverim, to je i nemoguć i neproduktivan posao, niti smatram etičkim da se u suprotstavljanju ovakve izmišljotine ponudi druga izmišljotina, namera mi je da kroz nekoliko rečenica otvorim dijalog (ako je i to moguće) o razlozima i motivima koji nas od pitanja "koliko puta smo slagani o nečemu važnom?" dovede do stava "uvek!" kojim smo onda očigledno spremni da poverujemo u "ćelave, bele laži" koje kao glasine dolaze iz raznih izvora i stiču "uverljivost" upravo širenjem "od usta do usta" kao što to glasine čine od kada je ljudi.

Gost-autor Voki Vasić

Pratim izdaleka neobičan i dugotrajan spor koji povremeno uzvitla prašinu i perje, a koji jedna strana simbolično-ironično naziva Bitkom za Sutjesku. Jeste, reč je o odbrani od nasrtaja na Nacionalni park Sutjeska. Ne znam ima li druga strana odgovarajuću šifru operacije. Trebalo bi da bude poput pokliča kratka, jasna, zvučna i da sadrži naznaku misije nosilaca operacije. Moj predlog je bio – „Mini Sutjeska“. Ne samo zbog nerazumnog plana uvođenja tzv. mini-hidroelektrana u jedan nacionalni park, već zbog iskazanog opredeljenja za misiju minimalizacije osnovnih prirodnih vrednosti NP Sutjeska. I zbog umanjenog osećaja za nacionalno nasleđe i nerazvijenosti obzira prema budućim generacijama, zbog minimalne državne mudrosti i mikroskopski malog građanskog poštenja, zbog smanjenosti uvažavanja stručne javnosti i zakržljalosti poštovanja svih onih koji ističu pravo na viši kvalitet života. Po svoj prilici, na delu su oni koji su zbog minimalnog šićara spremni da žrtvuju maksimalna dobra. Ako su tuđa.

 Pripadnici Gardijske brigade Vojske Srbije i Crne Gore Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević ubijeni su 5. oktobra 2004. godine, dok su bili na straži u blizini podzemnog objekta "Karaš" u Topčideru.

Jesen u Srbiji ne počinje onda kada se zlatom oboje pismeni zadaci iz maternjeg jezika, niti onda kada se pogled pretvori u Vilerov goblen, a još manje onda kada lišće svih nijansi počne da romantično pada i zapušava odvode na ulicama...Ne, jesen počinje onda kada Srbijom legne miris pečenih paprika, a pijace se zacrvene gomilama istih na džakove, na kile, na kutije, na kese, na ko kako voli.

 Била једном...