gost autor: kleinemutter

Surovo je vreme došlo. Ljudi imaju sve manje posla, sve manje hrane, a sve više računa i problema.

Rešili ste ( I to nikako nije u redu. ) da udarite na najnemoćnije, na decu sa smetnjama ili osobe sa invaliditetom.

Srbija u svom zakonu o socijali propisuje razne usluge koje treba da imaju ove osobe. Većina od toga se ne ispunjava ili se ispunjava tako da to više liči na izuzetak a ne na pravilo.
Ovde

Lepo je bilo juce gledati kako najbolji tim premijer lige osvaja prvenstvo. Ceo stadion, i.e. 50,000 Fall Fans That Can't Be Wrong je proslavio titulu, i iako su ubedljivo najzasluzniji za ovaj istorijski uspeh Nastasic i Jovetic, ipak treba pomenuti i stamenog kapitena koji je otkako se Matija povredio maltene sam izneo celu sezonu u odbrani...

Ove godine, iako je bilo puno mogucnosti za to, nije se niko sklanjao da "favoriti"

*

Stresan mi je svaki ulazak u grad, pogotovu ako sam se do njega kotrljala kroz pretežno nenaseljene predele i skoro praznim putevima, kao do Ulan Batora. Bila sam spremna na azisjku gužvu koja podrazumeva da se vozi bilo kojom stranom ako je tuda prohodno, da uvek jači ima prvenstvo i da se sirene pritiskaju do iznemoglosti.  Međutim, nisam očekivala pogibeljno loš put, ne nakon sedamsto pedeset kilometara

Opozicija u Srbiji nikad nije bila slabija, barem ne od ponovnog uvođenja višepartizma 1990. Ovo se ne odnosi toliko na broj poslanika, jer je te godine tadašnji DS imao samo sedam poslanika, koliko na nešto drugo.

Naime, na izborima 1990. imali smo ubedljivu dominaciju SPS-a kome se suprotstavila nejaka opozicija; sedmorica poslanika tadašnjeg DS-a, uz još nekolicinu iz SPO-a, predstavljali su dašak slobode i nagoveštaj promena u do tada jednoumnoj Srbiji koja je pokazivala ozbiljnu želju da to ostane i nadalje.

Današnja situacija sasvim je drugačija: vladajuća,

               Gospa Zora zapravo ni dan danas nije načisto da li joj ime odgovara ili ne. Naime, neprestano je muči jedna sitna začkoljica: ona zorom ustaje samo i isključivo ako mora, ali zato redovno leže sa prvim petlovima ( Ovo sa glasnokukurikalovićima ipak treba shvatiti sasvim uslovno i čisto figurativno, jer tamo gde ona živi, pevci su odavno proterani iz dvorišta. Samo po koji limenko je ostao zaboravljen na nekom krovu patiniranom mahovinom i čuvarkućom da poput saobraćajca usmerava široke ravničarske vetrove, ali ni to nije baš pouzdano, jer ne može da se seti da li ih je u poslednje vreme viđala ili bi samo bila rada da je tako. ).

"Ja sam Monika, rodjena sam u Nemačkoj i  došla sam u Ameriku 1992. pošto sam se udala za Amerikanca. Sad imamo tri dečaka koji su 20, 18 i 16 godina stari. Moj muž je imao nervni slom 1998. i od tada nije sposoban za rad. Ja sam ta koja donosi hleb u kuću što je ponekad zaista teško, posebno kad imate troje dece".

Monika je žonglirala sa nekoliko kreditnih kartica i ukupnim zaduženjem od nekih 20-tak hiljada dolara duga. A onda je saznala da joj se dvojica od trojice sinova drogiraju. Usledilo je lečenje I prebacivanje dečaka

Јуче сам по четврти пут у последњих четири година на колицима унет у операциону салу. Сала је бела и веома хладна, релативно празна и безлична. За све то, кажу, постоји добар разлог. Ето, та хладноћа. Бактерије не воле хладноћу. А и доктори не воле да се зноје док раде. У стандардном болничком хаљетку и сивим болничким чарапама уклапам се у призор. У одсуство призора. Једини траг нечег личног, посебног, су моје име на ознаци на десној и име моје бољке на ознаци на левој руци. Али и за ову сведеност свега мог, кажу, постоји добар разлог.

Često se pitam kome se zapravo obraća umetnik, trenutku ili večnosti? Da li su svi ti osmesi, apoteoze, zalasci, izlasci, žitna polja, suncokreti, zvezde, nebesa i dubine samo trenuci zarobljeni ili trenuci produženi u večnost. Da li se jednom odsviran zvuk ugasi ili nastavi večno da treperi u bezglasju, negde iznad svesti, uhvatljiv samo onome ko ga prizove.

Parodija na pesmu evrovizije uspela. Šareno, skakutavo, sve pršti od "originalnosti" i multimedijalnog, "izvornog folklora" zemalja čiji predstavnici nastupiše. Kao da se gleda u kaleidoskop u kome male električne bube glume ljude koji pevaju. 

Pre nekoliko dana pokusao sam, u kolumni u jednom našem dnevnom listu, da uporedim situaciju u Srbiji danas i pre sto godina, inspirisan stogodišnjicom izbijanja Prvog svetskog rata, koji u našem kolektivnom sećanju, nacionalnom identitetu i istorijskoj nauci ima posebno mesto. Dodatnu inspiraciju pronašao sam u činjenici da Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj organizuje dvodnevnu međunarodnu konferenciju posvećenu ovoj godišnjici, sa idejom da prvog dana eminentni evropski istoričari razmotre prave uzroke Velikog rata, a da drugog dana istaknuti pojedinci iz celog sveta razmene mišljenje o razvoju događaja u najznačajnijim amfiteatrima u savremenim međunarodnim odnosima. Program i način registrovanja za ovaj događaj može naći na ovom linku http://sr.cirsd.org/conference-container/about.aspx a ja sa vama ovde delim pomenuti tekst, koji postavlja pitanje o tome gde plovi naš brod i da li smo u stanju da nađemo adekvatne odgovore na izazove vremena, kao što je to uradila naša "zlatna" generacija u periodu 1903-1918.

- sta je vucic danas glupo smislio?

- da skole rade od 7i30 da bi stigao da odvedes dete pre posla

-kako da stignem do posla za 0 minuta?

На фотографијама са одржаног Прајда 2010. године види се да је она која је чувала Србију тог дана била Жандармерија. Ја сам захвалан на том чину Жандармерије, јер одржавање Прајда има огроман психокултурни значај за Србију. 

Izložba bila otvorena, danas došao trenutak zvani momenat, da se izložba skine jer joj sledi druga izložba koja će biti otvorena sutra. Četrnaest dana prohujalo s vihorom!

Pripremim kod kuće trake flis papira da bih njima prekrio obostrano lepljivu traku kojom sam lepio crteže na zid. Ponesem makaze, male i velike koverte (kuferte, ko više voli J) i mapu (veliki kofer od plastike, dimenzija 105 x

Deficit republičkog budžeta u prva tri meseca ove godine iznosi preko 600 miliona evra. Ako nastavimo ovim tempom, deficit će na kraju godine iznositi 2.5 milijardi evra.

 Ovo je apel za pomoć. Jedan od mnogih, znam. Ipak pročitajte, podelite, pomozite ako možete.