Pre izvesnog vremena, tema broja jednog časopisa su bile marginalne grupe i problemi sa kojima se suočavaju ljudi koji im pripadaju. Ne znam koji su kriterijumi primenjeni pri utvrđivanju marginalnih grupa, no pisalo se o osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji i Romima. Mene su pozvali da napišem nekoliko reči kao osoba sa invaliditetom. 

The universe is out of whack. We know it.

And it is all out of our control. Earthquakes quake. Weather squalls. Clouds cumulate. What can anyone do to combat this? Human fallibility on the other hand creates a whole new set of wrong-angle situations - trains derail, airplanes get lost over Malaysia, fanatics get elected to positions of power, armies roll in, and someone wears a red shirt with yellow striped pants.

True story. I have seen that guy.

Baš se nešto pitam ovih dana - kako ste Vi g-dine Vesli? Kako Vaša porodica, kako su Vam deca i unuci, ako ih imate? Kako Vaši prijatelji? Da li se viđate ili bar  čujete sa Tonijem,  Bilom, Džejmijem i g-đom Medlin? Kako su oni? Nas što se tiče, hvala na pitanju, mi smo dobro. Naviklo se, izdržava se, trpi se. Šta će slamka među vihorove, nego da trpi i da se povija. Tako i mi Srbi, već vekovima.

Tek mi je danas dopao na čitanje govor Vladimira Putina poslanicima Državne Dume, članovima Veća Federacije, čelnicima ruskih regija, predstavnicima civilnog društva od 18. marta. Mislim da delovima tog govora koji se tiču međunarodnih odnosa u svetu od pada Zida na ovamo - ne bih imao šta ni zameriti ni dodati. 

I rado bih taj govor, preuzet sa hrvatskog sajta advance.hr podelio sa vama, uz nekoliko citata za one koji nemaju strpljenja ili interesovanja za čitanje celog (inače podugačkog) govora, uz nekoliko mojih opaski o položaju Srbije u ovoj situaciji,a na dnu bloga:.

"Vladimir Putin, kompletan govor: "Neki na Zapadu su nam prijetili i većim problemima od sankcija - želio bih znati što su odlučili? Misle li aktivirati petu kolonu nacionalnih izdajnika?"

"Naši Zapadni partneri stvorili su presedan na Kosovu vlastitim rukama. Situacija je ista kao i danas na Krimu, tada su priznali odvajanje Kosova od Srbije kao legitiman potez", 

Klinka i ja vodimo duge razgovore ovih dana.

Svako ko drži do sebe u modernom svetu može ko iz rukava da potegne bar jedan razlog da s punim pravom bude primljen u ludnicu. Samo svet tako ne radi, super simetrija to ne dozvoljava, tj previše ludaka, iako neki navijeni logičar ili topologičar može da primeti da danas ima potpuno neobjašnjiva neravnoteža sa previše "normalnih" u svetu. Pa tako menadžeri, kilavi kao što često umeju da budu, nisu pripremili dovoljno "kapaciteta" u tim objektima od posebnog društvenog značaja.

Gost autor: Bojan Kovačević

Predugi čas anatomije

Već tri poslednje godine iz mnogih delova Beograda zapaža se čudan prizor u pravcu Zelenog venca. Otud promalja skelet zgrade, drčan i visok, nekako neobičan, za koji kao da nije jasno gradi li se nova kuća ili je možda neka stara odrana a nikako da bude zaodenuta. U pitanju je građevina "starog Energoprojekta", kako bi je bilo najbolje krstiti, s kraja pedesetih godina XX veka, nekadašnje sedište giganta srpske i jugoslovenske inženjerske struke. Delo je cenjene Milice Šterić (1914-1998), jednog od osnivača biroa, vođe arhitektonskog departmana te firme koja se, vremenom, preselila u novi, veći objekat. Na Zelenom vencu je onda pomenutu zgradu preuzela "Beobanka". Danas je u funkciji samo petospratni trakt nad ulicom druge Milice, Carice, u kom je EPS. Suprotni krak iste visine i između njih četrnaestoetažna kula zvrje prazni i zveče praznoćom, kao svaki skelet. Stubovi i tavanice, uz zatvorene kalkane, deluju sablasno.

 

Morao sam  da prestanem  da pušim da bih poceo ozbiljno razmišljati o pušenju. Mozak bez nikotina bolje razmišlja o nikotinu, il je možda obratno, nisam siguran.

Elem, vec treći dan prestanka pušenja, kad porivi za cigaretom postaju najjači, počeo sam o pušenju  razmišljati kao o filosofskom pitanju. Da, naravno, ukoliko se o pušenju razmišlja u kontekstu zdravlja, nema tu čovek o čemu razmišljati- sem kazati  zbogom cigareti i zdravo djaci.

Da li je moje prrebacivanje teme pušenja u polje filozofije, bio samo odličan izgovor? Hm, to je samo po

Narod kaže: Nijedno zlo (nesreća, bolest i ostala sranja) ne ide samo! Narečeni narod je nebitan ali u izreci ima istine. Svako od vas to može da potvrdi. Zašto je to tako, zašto je to postalo aksiom, na to pitanje niko nema odgovor ili ako ima, onda se to svede na prazno lupetanje kafanskopijačnofilozofskog tipa. Živa, živcata je istina da, za razliku od sreće (maksimum devet sati, kad se sve sabere, u prosečnom životu) koja ima neki svoj zamumuljeni način pojavljivanja, zlo uvek ide praćeno gorim, nikad samo!

Mož' ti disati

Čovek je čoveku vuk, a žena ženi? Mnogo gore od vučice. 

(iliti Rvanje u blatu - poznata spisateljica i manje poznata novinarka, uz živo učešće publike)

 

Na nivou Srbije 2,08%, odnosno skoro 75.000 glasača. Vojvodina 2,41%. U ruralnim sredinama i manjim mestima u proseku oko 1%. U gradskim oko 3,5%.
U Novom Sadu smo osvojili 5,3% glasova. U Starom Gradu 7,5%. Na Vračaru 7,2%, Na Savskom vencu 6,5%. Na Novom Beogradu 5,5%. U Voždovcu 4,2%. U Nišu 3,2%.

Autor: Rodoljub Šabić

Hapšenje Darka Šarića je ovih dana "hit" tema za manje-više sve medije. Većina se doduše bavi uglavnom "važnim" informacijama iz "pouzdanih izvora", tipa - "voli da čita knjige" ili "jeo je paštetu" ili "uskoro će reći ko ga je prodao" ili "da je hteo srušio bi Vladin avion". Ali, bar neki nastoje da aktuelizuju temu koja (sigurno ne samo meni) izgleda zanimljivije - "pranje novca" (narko kartela) kroz proces privatizacije ili na druge načine, čak eventualno i kroz finansiranje političkih stranaka.

A već samo pominjanje "pranja novca"

Ево, да и ја једном препричам неку епизоду Доктор Хауса. У ствари, препричаћу их све. Пацијент је већ у коми, можда му је остало још пет-шест сати, можда ни толико, свакојаки тестови су већ урађени, све је већ измерено и упоређено, даљи тестови или насумични покушаји третмана би докрајчили пацијента брже и од саме болести, сви симптоми/клинички знаци су фломастером већ излистани на једном крају табле, а могуће дијагнозе на другом, и сад треба донети одлуку -- ко је убица? Ексцентрични доктор Хаус (пандан ексцентричном детективу Холмсу) у овом критичном тренутку олакшава своју муку тако што попије два викодина (детектив Холмс је преферирао коку) и опсује пар незанимљивих пацијената са обичним, свакоденвним дијагнозама на које налети у ходнику, а затим, потпуно неочекивано (сваки пут се изненадим), пошаље своје стажисте да обију кућу оном занимљивом пацијенту и да му претурају по стварима. Ако се неко од стажиста и пређе да пита а шта то они тачно траже, доктор Хаус му заједљиво одговара "желим да знам да ли је фебруар или август".

 Razmišljati o prošlosti je besmisleno. Može samo doneti nesreću. Prihvatiš sve onako kako se dogodilo – da li je uzrok Božja volja, sudbina ili slobodna volja – nebitno je.

 

 U tom trenutku mu se činilo kao odlična ideja da zasnuje porodicu. Kolin je sa 18 godina, ljubeći Kristin, svoju devojku sa kojom je pohađao samo dramsku sekciju – u ostalim je bio daleko lošiji od nje – rešio da postane otac. Imao je osećaj da će umreti pre dvadesete, i želeo je da ima naslednika. Kristin je bila idealna majka u Kolinovim očima. Lepa, atletičarka, pristojna, iz dobre familije. Znači dete bi ostalo u dobrim rukama.

Svoju porodicu nije želeo da upliće u celu priču.

I ne videše ljudi da je stiglo. Zaneli se. Ne mogaše da se zaustave, barem na časak, i da pogledaju kako veliki događaj se zbiva. Prvi prolećni dan stigao je nežno, bez pompe. Samo se stopio sa smirenim popodnevnim plavetnilom. I obavio sve oko nas. To je početak puberteta koji svaka godina po jednom doživi...   

 PROLEĆNI  DAN  https://www.youtube.com/watch?v=0SlFlcOEjvM

Deca loših muzičara