U Srbiji žive rasisti i ksenofobi. Jadni u svom neznanju, bolesni od sopstvene mržnje, lenji da se promene, bolesni od sebe. Skoro ni jedan steretip koji stanovnici Srbije imaju o sebi nije tačan. Poneki steretip iz instranstva je tačan a stanovnici Srbije su vredno radili da ih dokažu.

The Pilgrims, at Thanksgiving 1.0, were outnumbered almost two to one.

After washing up on Plymouth Rock in December of 1620, the 102 passengers of the Mayflower set about the task of conquering North America in the name of Puritanism. Religious fanaticism not being sufficient protection against Cold and Hunger, 46 of the original sinners died in the first winter.

                         

...čovekov mozak je izvor specifične energije koju emituje u obliku moždanih talasa. Moždani talasi niske frekvencije već su poznati i u medicini se njihovim dekodiranjem na EEG-u dijagnosticiraju bolesti mozga. Sa dosta osnove se može pretpostaviti da mozak emituje energiju i u drugim, nama nepoznatim, oblicima...

 

 

Cirkus zvani Srbija koji već danima igra svoju tradicionalnu predstavu vežbanja rasizma - pored toga što odražava ksenofobičnost srpskog društva, istovremeno pokazuje i nemoć države da reši bilo koji problem.

Neosetljivost na patnje drugih odraz je sebičnih i primitivnih društava. Agresija izazvana strahom od drugih i drugačijih, koja u ovom društvu očito nikog ne uznemirava, predstavlja poslednji stepenik ka otvorenom ispoljavanju fašizma. 

Premijeru je smešno. Njegovom prezimenjaku na mestu ministra policije takođe je smešno. Predsednik se ne oseća nadležnim. Vučić verovatno štroji jaganjce - pošto je ovo prvi zabeleženi slučaj da on nema ambiciju da se u nešto lično umeša.

Sram da vas bude!
Ako ni za stid niste sposobni - stid me je i u vaše ime!

Po povratku sa godišnjeg Samita Partnerstva za otvorenu Vladu održanog u Londonu krajem oktobra i uoči međunarodne konferencije koja će biti održana 5. decembra u Narodnoj Skupštini Srbije gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

 

Pre nekoliko godina, sa jedne konferencije u Sarajevu zapamtila sam slogan sakriven među mnogim pompeznijim.

Piše u novinama a ni Tv nije ostala nema da će se dogoditi neka estetska i sugurnosna intervencija na zgradi Generalštaba, onoj lepoti na uglu Kneza Miloša i Nemanjine koju Amerikanci unakaziše 1999 godine. Naime, kaže jedan gospodin u uniformi da će se ukloniti neki delovi urušenog dela zdanja i napraviće se mali skver ispred zdanja posut humusom i zasadiće se neko bilje a biće i bezbednije za prolaznike a oči prolaznika imaće ugodniji prizor. Posle četrnaest godina tu se nešto dešava, neka vreva nastaje. Obratio je najzad vlasnik, Min. vojske i država, pažnju na svoju imovinu i to je ipak za pohvalu mada pomalo zakasnelo i onda, i baš zbog toga, uvek dolazi pitanje o tome šta li ih je baš sada navelo, na početku zime kad građevinskim radovima nije vreme, da oko bace na tu stranu i odluče da potroše 38 miliona dinara na ulepšavanje ruševine i pravljenje mesta za isticanje panoa za promociju njihovih kampanja kako onaj uniformisani gospodin reče.

...једино што ми заиста смета је што раде са децом и што их на тај начин уче потпуно погрешним стварима. ти си као изабрао да радиш најлепши посао на свету јер си широк у души и племенит, јеси к... па где су ти те особине нестале? како каже онај наш што чисти тепихе: "хоћу да га средим јер ми је изазов, волим свој посао" ...

Ma da, istrenirani predrasudama, opštim mestima, i farmama velkikim bratovima  pticom Oro, nekako je učestalo mišljenje, koje da nema uporište u realnosti ne bi bilo baš tako popularno, eto Twitter jutros:

 

 

 

 

Razbijanje ćiriličnih tabli širom Lijepe, nekako ubedljivo mlaka reakcija, mogla bi se koju na tu temu i posle one fudbalske utakmice na Maksimiru, da stvar ne ostane takva pobrinuo se izvesni Miroslav Čučković iz Obrenovca, prvi čovek te vrle zajednice braneći boje Ujedinjenih regiona Srbije.

Šta je to što obično ptičarenje razlikuje od profesionalne ornitologije? Bili ste negde u prirodi, posmatrali ptice i uživali u njima... i neki naučnik je bio u prirodi i beležio sve opažene vrste ptica. Šta je u tome drugačije? On će rezultate svojih istraživanja možda objaviti u naučnom časopisu – ali to možete i vi!

Moj gost autor je verauskokovic.

Evo kako se ukratko predstavila.

Zovem se Vera Uskoković. Preležala sam dečiju paralizu tako da za kretanje koristim invalidska kolica. Diplomirana sam matematičarka, radim kao database administratorka i do skora sam mislila da nemam šta da pišem i govorim o invaliditetu, životu, ljubavi, no setila sam se rečenice "Nista o nama bez nas!!" i pomislila da možda mogu da objasnim kako je to biti osoba sa invaliditetom, možda nekoga ohrabrim ili motivišem. 

Rastislav Škulec: Remix, Refresh, Restart
Skulpture, instalacije i drugo 1988-2013.

Kustoskinja izložbe: mr Suzana Vuksanović

Otvaranje: Novi Sad, petak, 29. novembar 2013. u 19h, Velika sala MSUV

 

Autor: Rodoljub Šabić

„Šizofrenija - težak duševni poremećaj koji se karakteriše poremećajem mišljenja i pažnje i afekta koji je neadekvatan, otupljen. Svest šizofrenog pacijenta je bistra, svestan je svega što se događa s njim i oko njega i njegove intelektualne funkcije su očuvane ali...."

Jedna od udžbeničkih definicija opake psihičke bolesti. Ali, odmah da kažem, ne brinite ništa, jer bez obzira na kod nas široko rasprostranjenu spremnost da se „kompetentno" razgovara o bilo kojoj temi, ne pada mi na pamet da se upuštam u medicinske, odnosno psihijatrijske vode. Ostaću na terenu onog o čemu bar nešto zaista znam.

U svakodnevnoj  žurbi i obavljanju dnevnih domaćih zadataka, Beograđani  ne primećuju da su građani istovremeno dva grada. Jednog Beograda u kome su, kojim koračaju, gledaju ga, dodiruju i troše u njemu dodeljeno im vreme, i drugog, Beograda iz njihovih snova, nedohvaćene čežnje i omanute želje, u svakom slučaju potreba čije im zadovoljenje izmiče. Taj drugi, virtuelni Beograd je izgrađen u njihovom intimnom prostoru u koji samo oni imaju pristup, tu nose sliku svog Beograda koji su sami izgradili i ona je savim različita od izmaštanih  gradskih slika koje isto tako imaju svi drugi Beograđani. Zapravo, svaki od dva miliona u gradu nastanjenih, bez obzira na uzrast, veru, pismenost ili opredeljenje ma kakvo, ima svoju sopstvenu i unikatnu sliku i doživljaj grada, i viziju naravno, bezbrojne slike grada Beograđana lebde i sreću se neprekidno u virtuelnom gradskom prostoru.

 

Cedila je pomorandžu čitavo popodne

 

te mrtve srede.

 

Ležao sam na podu i posmatrao kako

 

drži nož

 

i kasni na posao.