u znak sećanja na naivnog, i u svakom smislu nekorektnog blogovatelja. Kreten,  pa komentariše.

Dakle, nešto kao epitaf, trebalo bi da je mudro (i da se uklapa):

 

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 

 

 

 

 

 

 

 

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/ 

 

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

Civilizovanost društva i uspešnost države se mere po tome koliko su sposobni da pomognu najslabijim svojim članovima. Koliko nisu gluvi na pozive u pomoć teško bolesne dece. Ne one dece koja mogu da se izleče, nego one koja neće dočekati da porastu, za čiji svaki dan života i svaki tren bez bola se bore njihovi roditelji.

"Teško bolesna deca umiru polako i nikoga nije briga.

 Rečeno im je da se nečinjenjem dešava tiha eutanazija dece . Ove godine ih je umrlo nekoliko",

 kaže Majka, kleinemutter i još jednom poziva u pomoć:

Već par meseci, šef Kancelarije za Kosovo i potonji ministar Vulin, šparta po terenu u crnoj uniformi za sada neidentifikovane vojne ili paravojne formacije agitujući za izlazak Srba na predstojeće lokalne izbore. Na put Vulinovim aktivnostima isprečila se odluka kosovske vlade kojom se zabranjuju posete Kosovu srpskim zvaničnicima. Generalni sekretar Samostalne liberalne stranke Petar Miletić kaže da je ova odluka upravo isprovocirana ministrovim postupcima. "Vulin je uspeo čak i da deli Srbe na lojalne i nelojalne, dobre i loše, patriote i izdajnike, iako sam ja bio uveren da je takva podela daleko iza nas i da se to više neće ponavljati", rekao je Miletić za Radio "Kontakt plus" iz Kosovske Mitrovice.

Na današnji dan 4. oktobra 1973 godine, otišao sam na odsluženje vojnog roka! Pre ravno četrdeset godina! Imao sam dvadestsedam godina i mesec dana. Uputilo me u Sombor, centar za obuku regruta RV i PVO. Plavac. A nije tako bilo planirano. Drugovi Medić i Sovilj iz vojnog odseka SO Novi Beograd, zvali me na razgovor i rekli mi, sve propraćeno osmesima i izvesnom dozom ponosa, da me upućuju u Školu rezervnih oficira inženjerijskopontonskog smera u neku vokojebinu gde je prosečna godišnja temperatura bila oko +7 stepeni! Zakukam kano kukavica pretežno sinja, počnem da im objašnjavam i razjašnjavam da su meni kao Akademskom slikaru strane i nepoznate te tehničkomašinskoinženjerskopontonske rabote!

       

       

   Džejn je na Brodveju imala malu prodajnu galeriju, a iznad nje mansardu u kome je živela sa sinom Majklom. Njen bivši muž slikar, napustio je i nju i njihovog tek rođenog sina. Porodica je gušila njegovu umetničku kreativnost. Između porodice i kreativnosti, izabrao je kreatvnost.Tako je slikar rekao Džejn, verujući da će ona razumeti visoke umetničke razloge njegovog odlaska.

Autor: Rodoljub Šabić

Ministar privrede je juče obavestio javnost da nijedno od 153 preduzeća u restruktuiranju, 615 neprivatizovanih i 35 republičkih javnih preduzeća nije na zahtev Ministarstvu privrede u ostavljenom roku dostavilo sve podatke (o imovini kojom raspolažu, obavezama i potraživanjima, kupcima i dobavljačima i sl.) potrebne za njihovu „ličnu kartu"!

Ministar je ovo (ne)postupanje s pravom ocenio kao nedopustivo, i najavio da će podatke čekati još nekoliko dana, a da će potom uslediti kazne.

Zamislite da ste vlasnik kafane. Poznate i velike kafane u koju dolazi puno ljudi i koji tu ostavljaju puno para. Zamislite sada da treba da angažujete nekog da vam pruži neku uslugu, recimo nek vam to bude izrada web sajta kompanije ili recimo programiranje softvera za obradu narudžbi ili nečeg tako već sličnog. Recimo da znate da taj posao mogu da vam završe dvojica programera, neka se recimo zovu Mika i Laza, a da vi sad treba da odlučite kog ćete angažovati. Recimo na primer da vam Mika za taj posao traži 100 dinara, a Laza 110. I recimo da ste sigurni da će obojica podjednako kvalitetno obaviti posao. Kog ćete angažovati?

U prilog naslovu, dodajem i Polonijevo: Al' nadasve, sebi budi veran.

Lakše reći nego se držati toga...bar u svakom trenutku.

Prevod naslova: I ako svi, ja ne!

Ne potcenjujem vas, ovo je samo za one kojima Latinski nije jača strana.

Dobro se sećam svog pedagoškog rada sa malenim mi i vrlo vragolastim sinom. Napravi on neku nepodopštinu, psinu, sitno sranje a ja ga pitam: Why? Pa svi su... Makarenko u meni ga prekida pitanjem: Dobro svi, a da svi uzmu da jedu govna, da li bi ih i ti jeo? Ne bih!

Tolerisanje nelegalne  gradnje od strane političara a onda i države  je perfidan  način korumpiranja građana po šemi - mi vam legalizujemo a vi vraćate uslugu i glasate za nas ...

U Skupštini je priča o zakonu koji treba da po ko zna koji put reguliše legalizaciju bespravno izgrađenih objekata što podrazumeva da će biti u najvećoj meri abolirani graditelji zgrada sa one strane zakona i čije je takovo građenje nekim predhodnim pravnim propisima uzimano za krivično delo. I šta će država, tužna i čemerna, pobedili je ti sa viškom neimarske samoinicijative, namnožili se beskrajno, država ih ispustila iz vizure još odavno i sada im ništa ne može, svi pokušaji, ako ih je i bilo, nisu uspeli i pored nerazumnih ustupaka, pa ajde onda da ih prihvati i oslobodi sebe obaveze. Praktično rešenje ne može se poreći, kaže ona (država) sve može da se legalizuje za malu kintu i sa kusom procedurom a onda (država) mirne duše, oslobođena stresa ode na zasluženi počinak.