U redu je, gospodo iz vlasti; slušajući moju mudru babu držim se životnog motoa da „ne ljubim svinje u dupe, makar se nikad ne najeo krmenadli“.

 I vaše vreme će proći!

Za razliku od dobre književnosti...

Nikada se ne treba opustiti u ovom gradu i pomisliti da se odmaklo ka nekoj uznapredovaloj fazi urbane civilizacije. Jer, da bi se na tom putu napredovalo jedan važan uslov je čuvanje kulturnog nasleđa i briga o vrednostima stvorenih u proteklom vremenu, pre nego smo počeli koračanje unapred. Bilo je do skora pravilo da kretanje unapred izvire iz onog što je stvoreno pre polaska, da bude unapređenje i nastavak dela predhodnika. Tako je bilo odvajkada, sve do danas kada je ovladao lukrativni kriterij naručioca a kome su se pridružili i podržali ga arhitekte i po cenu stavljanja etike esnafa na stranu.

Ovog puta je tema Dom štampe na Trgu Republike čiji je autor Arhitekta Ratomir Bogojević, izgrađen 1961 godine po dobijenoj prvoj nagradi na konkursu iz 1957 godine. Ovom zdanju preti nasilje u skaldu sa turbo varijantom civilizacijskog modela koji je ovde, u Beogradu, na putu da prevlada.

Veličkovićev junak, iz slike u sliku, neprekidno beži. Beži uz stepenice, beži uz neku strmu i sve strmiju ravan, beži puzeći preko spaljene zemlje. Beži od svega: beži od gavranova, beži od pasa i pacova, beži od požara, beži od nevidljivih dželata, beži od kuka i konopaca, beži od vešala, beži od raspeća. Trči i beži i mrtav, trči i beži i kad ostane bez glave, trči i beži, kako bi rekao Vasko Popa, "sve dok ima ruku, sve dok ima nogu, sve dok ima bilo čega."*

               Danas popodne mi je stiglo sledeće pismo od Bojane Mirosavljević, mame male Zoje, devojčice koja boluje od Batenove bolesti:

 

               Moram Vas opet zamoliti za pomoć i podršku.

Izveštaj iz Slovenije bi u najkraćem glasio: umro je Ante Marković. Ne smem da kažem „najzad" niti smem da kažem „konačno" jer bi to zvučalo kao da se tome radujem (upravo je suprotno), ali da je i ovoliko koliko je poživeo pravo čudo, jeste. Zapravo, istina je suptilnija: za njegovu smrt se ovde saznavalo malo-pomalo u prethodnih 6-7 godina, tokom većeg dela kojih je sam Ante Marković zaista i bio živ, što je možda dodatno otežavalo randevu slovenaca i stvarnosti, da bi ovih dana vest o njegovoj smrti procurela i do onih koji su najupornije držali glavu u pesku, pa tako i do mene. Ne mogu da kažem da sam znao šta radim kada sam se pre nekoliko godina, taman pred Krizu preselio u Sloveniju.

Hteo sam da vidim taj slavni vodostaj, pa sam isplovio na Dunav, na vesla, kako dolikuje. I ništa. Struja se i ne oseća, a voda je bila viša krajem aprila nego što je sada. Naspram Dorćola, po Waterworldu Jojkićevog rukavca sam tada izveslao svih 12 km - moglo se svuda, a sada upola manje. Drugim rečima, voda jeste visoka, ali sasvim prosečno i uobičajeno, ništa pomena vredno.

U četvrtak, u 1 unoć, održaće se akcija masovnog zatrpavanja Nacionalne bezbednosne agencije SAD pozivima i elektronskim porukama. Zagušimo špijune!

Pre neki dan je Mlađan Dinkić posetio Microsoft Srbija, od toga neće ništa dobro da izađe, pa da vidimo šta smo imali...

"Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je danas da će vlada davati startap kredite do 25.000 evra za podršku početničkim firmama u IT sektoru.

To će biti realizovano uz pomoć kompanije "Majkrosoft Srbija" koju je Dinkić danas obišao i gde je razgovarao sa rukovodstvom, a biće uključene i druge uspešne srpske firme u toj oblasti."

Već nekoliko dana pokušavam da nađem vremena i da smislim odakle da počnem priču o tom mestu.

Preko sedam brda i sedam mora i sedam gora bio jednom jedan bioskop. Imao je baštu. Kuću je delio sa Gradskim pozorištem. Bašta je bila samo njegova. Nekad pre mnogo godina bašta je služila za letnje projekcije, a onda i kao klub mladih, za koncerte, festivale i sl. .. No ovo nije dobar početak jer nije u pitanju bajka.

Da probamo ovako... Sećam se letnjeg pljuska koji nas je uhvatio, mene i ćaleta, tj. dok smo žurili da pogledamo neku komediju sa But Spencer-om i Terence Hill-om. Pa onda projekcija Doors-a koju smo devedeset i neke odgledali dva put sedeći u zimskim jaknama. Moj sedamnaesti rođendan, Kad bi... festival i mi, odlični đaci, društvo dobrih devojčica koje su te večeri .. Bile smo dobre. No, da se ne uplićem previše u svoja sećanja, jer danas sam pročitala nečija, veoma slična i sasvim su dovoljna za jedan blog.

Moj gost autor je dokona popadija, a ovo je njena:

Tezga za sećanja

 

 

„...zato nam je potrebna pomoć sveštenstva da naša deca, uz vrhunske sportske aktivnosti, koje možemo da im ponudimo, imaju i duhovne: pouke otaca, obilaske naših manastira, međusobno druženje, širom svete Srbije, na sportskim terenima i u crkvama i divnim portama.... U zdravom telu imamo zdravu dušu, a to će naša deca imati kroz veru i sport. Zato nam je bitno da sportski klubovi imaju saradnju sa sveštenikom koji će ih duhovno krepiti i biti moralni pokrovitelj. Da razgovara sa roditeljima i decom, da ih savetuje u duhu naše lepe vere, da bi se tako edukovani usmerili u dobru a zaobišli huliganstvo na terenu i tribinama...“

Dejan Tomašević

 

In the next few days, we'll see the high point of the Danube flooding hit Serbia. We all hope that the flood defences and preparations hold. And in the next few weeks, I think we are also hopeful that summer really isn't far away. That will mean the tourism industry stepping up a gear.

I wrote last month about the impact of social media on diplomacy. One aspect I didn't mention was consular work, and here too, it's just as revolutionary.

Kao što joj samo ime kaže, astro-logija jeste nauka o zvezdama. Dobro je što se, nakon više vekova, astrologija i nauka posmatraju kao jedno, što je em dobro em korisno. Dok su bile razdvojene, od toga koristi nisu imale ni nauka ni astrologija.

Astrologija je vazda bila osnovni pokretač razvoja nauke i kulture. Ergo, astrologija je nauka. Dokaz za to su i master studije na fakultetu Triniti Sent Dejvid Velškog univerziteta u Velikoj Britaniji (MA in Cultural Astronomy and Astrology).

Beograd je kao otvorena knjiga iz koje se mogu pročitati gradske priče još od nekada, ali se može proniknuti i u ono što sledi. Svaka ulica, zgrada ili neki kvart su poglavlja ili pasusi te knjige gde je zapisano šta tu jeste ili šta je nekad bilo, pa pažljivi čitač, ljubitelj gradske literature, ima priliku da sriče o događajima i promenama koje su mnogi pisci knjige odvajkada zapisivali. A posebno su na ceni oni koji su se trudili da pišu o arhitekturi, jer su arte facti iz te sfere uočljivi, nezaobilazni i dugo traju u gradu. Arhitektonika grada sadrži i emituje informacije o stvaranju gradske matrice i gradskog lika kroz sebe samu u vremenu od kada je grad nastao sve do ovog stanja u sadašnjici.

Da li je došlo vreme da konačno jedan političar pogleda građane u oči i kaže da ovako više ne može? Da kaže da demagogija ne radi. Da smo neodgovorni. Da se igramo sa budućnošću naše dece. Da tata i mama i baka i deka troše njihove pare.

U utorak 4. juna odigrana je prijateljska utakmica omladinskih reprezentacija Srbije i Bosne i Hercegovine na stadionu Tušanj u Tuzli pred oko 5.000 gledalaca. Rezultat je bio prijateljski 1:1, ipak, ovaj sporstki susret imao je i velikog pobednika , a to je tuzlanska publika koja je pokazala pravi sportski duh umesto primitivizma koji već više decenija suvereno vlada regionom.

Neki bi rekli dа se dogodilo čudo, аli nаvijаči u Tuzli nisu izviždаli srpsku himnu. Čаk je nаkon intonirаnjа "Bože prаvde" usledio аplаuz, ne celog stаdionа, аli njegovog dobrog delа.  ОVDЕ