Danas je na mail Ubuntu zajednice Srbije, povodom juče objavljenog potpisivanja ugovora između Ivice Dačića i kompanije Microsoft u navedeno vreme od anonimnog korisnika došlo ovo pismo, i tu se po prvi put eksplicitno spominje neka egzaktna suma od 27 miliona dolara vrednosti licenci, kao i vremenski okvir od tri godine koliko ovo iznajmljivanje traje. Dakle ukoliko vreme pokaže da je iznos egzaktan - imamo insajdera.

Poruka je poslata preko servisa za slanje maila koji nestaje nakon 10 minuta, korisnik se time obezbedio za anonimnost. Zanimljivo?

(Neke kontroverze jednog suđenja)

Bavila sam se u poslednje vreme proučavanjem načina na koji se u nas organizuju takmičenja za učenike osnovnih škola. Ljudi moji, komendijeeee... kao i sve ostalo u nas što je komendija. Načitala sam se takvih gluposti i nagledala takvog razmimoilaženja teorije i prakse, da je to za strip.

Počnimo od činjenice da stručno uputstvo o tome kako se takmičenja imaju organizovati donosi jedno odeljenje ministarstva, kalendar takmičenja drugo odeljenje ministarstva, a organizaciju izvodi stručno društvo koje ministarstvo odredi. I onda međusobno ne razgovaraju.

Odnos države prema kulturi je tema koja ne silazi sa štampanih stranica a ima o tome i na televiziji. U tim žalopojkama prve redove zaposedaju uglavnom Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, filmsko stvaralaštvo, teatri, zaštita spomenika kulture, izdavaštvo i tako bi se moglo još nabrajati a gde državne nadležne institucije, posebno Ministarstvo kulture, ne prate svoje obaveze i ponašaju se nedovojlno odgovorno nanoseći štetu kulturi, mada im je unapređenje kulture obaveza zakonom određena. U toj priči zaboravljeni su dragoceni pregaoci, ali ne manje važni, koji svojim ličnim naporom i delovanjem pokrivaju ogroman prostor realnog kulturnog života i doprinose, možda i više od onih prvih, da kultura opstane i ne potone sasvim. Galerije, male pozorišne scene, ateljei, umetničke radionice i druga mesta gde se stvara autentična kultura i promoviše su zapostavljena i ostavljena da se sama o sebi staraju i snalaze.

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana nekoliko zakonskih predloga iz oblasti zdravstva privlačilo je i još uvek privlači priličnu pažnju javnosti.
Neki od njih, kao Predlog zakona o pravima pacijenata, su u formalnoj proceduri u Narodnoj skupštini, a neki, Zakon o izmenama zakona o transplantaciji organa, tek u inicijalnoj fazi. U svakom slučaju mnogo je razloga zbog kojih zaslužuju pažnju javnosti.

Danas posle pazara tout le Karaova (Crna dolina) se okupila u izletištu sela Čomlekči da gleda ljude koji, okupani maslinovim uljem, turaju jedni drugima ruke u kožne gaće iliti, pogađate već, pe(h)livane.

 

Nedavno je NASA svemirska stanica, za verovatno najbanalniji mogući posao unutar nje, za softver na laptopovima astronuta, zamenila Windows Debianom. Hardver je IBM/Lenovo, što oba ne propuštaju da napomenu, pa zašto bi se mi softveraši uzdržavali, Windows je u desktop varijanti zamenjen Debianom iz proste činjenice da je stabilniji. i tu ni Maksa ni bilo ko ne može ništa, dobro, Maksa će par zajedljivih komentara, ali to je tako dobra vest!

               Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena. Jednostavno, peglanje mi je prvo na listi najomraženijih poslova. Mislim, u čemu je štos? Rublje svojski istretirano najrazličitijim antibakterijskim sredstvima, pošteno promuljano kroz one haj-tek monstrume što umeju da peru na sto poznatih načina i još isto toliko nepoznatih, dodatno se maltretira vrućim komadom metala. Čega radi, pitanje je sad?

Danas je u Jasenovcu... obeleženo... Šta se tamo više uopšte može obeležiti, osim smrti stotina hiljada civila svih uzrasta, odnosno  načina smrti nad kojim su čak i sami nemački nacisti bili šokirani? 

Poručiše sa današnjeg, prigodnog skupa, da se zločin ne sme ponoviti, ni mržnja, ni ... 

Znam da moja mama prati B92 blog, tako da je ovo jedna prilika da joj čestitam Majčin dan.

Pošto sam u Beču video da svi najavljuju Majčin dan, a da ja pre toga nikad nisam čuo za taj dan, pretražio sam i našao zanimljivost (koliko je tačna ne znam):

U komunističkim državama poput SFRJ majčin dan nije slavljen, nego se proslavljao Međunarodni dan žena. Majčin je dan u socijalizmu odbačen kao reakcionarna tvorevina zapadnog svijeta. (Wiki)

Kada mi je kćerka Marijana javila da će njen pozorišni komad "Amsterdam" biti na repertoaru u Düsseldorfer Schauspielhaus, veoma uglednom nemačkom teatru sa velikim ansamblom, u kome se igraju Šekspir, Tomas Man, Ibzen, bila sam presrećna:)

Premijera njenog dramskog komada u Diseldorfskom pozorištu

tekunica, copyright (3) albicilla

Uski, vijugavi put prati obronke Fruške Gore u sunčanom majskom jutru. Par godina neaktivna i zatrpana đubretom, kolonija pčelarica je ponovo zauzeta, pa iznad nje zatičem jato od par desetina ptica. Divlja deponija jeste uklonjena, ali ne zbog higijene nacionalnog parka, već nesmetanog iskopavanja zemlje, usled čega je kop proširen, obezbeđujući time bolje uslove za gnežđenje... bar ukoliko se ne bude više kopalo tokom maja i juna, dok se ne završi gnežđenje.

Autor: Stefan Basarić, student srpske književnosti i jezika

1/5 Obućar

U ukrštenicama/križaljkama pod npr dva vodoravno ili devet vertikalno, tri slova su u pitanju, često se može pročitati: Ukras muškog lica. Iskusni ukršteničari, bez razmišljanja, rutinski upisuju: Brk. Kako bre brk, valjda brkovi? Više od tridesetsedam godina na licu gajim i brkove i bradu, po onom fazonu: 'oćeš li kafu ili lozu? Nemo' mi ih razdvajat! Moja stvar, reći ćete ali sam svojevremeno nosio samo ukras muškog mi lica, brkove. Prvo početkom šezdesetih u vreme Bitlsa. Uz brkove su išli i neizbežni dugački zulufi i duga kosa, metalnookviraste okrugle naočarice, prvo frula pantalone a zatim zvoncare...