Hrvatskim nacionalistima su silom navukli novo i elegantno EU odelo, ali ispod njega su i dalje usrane gaće u bojama šahovnice.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre tačno 10 godina, 4. februara 2003. godine u Saveznoj skupštini proglašena je Ustavna povelja. Usvajanje tog dokumenta označilo je da se na međunarodnoj političkoj sceni, u svetskoj zajednici država pojavio jedan nov subjekt - Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Takvi događaji su po pravilu vredni pažnje i obično se dugo pamte. Ovaj put, međutim, nije bilo tako. Nimalo slučajno. Krajnje relativna vrednost navedenog „ustavnog" dokumenta i na njemu zasnovane „državne zajednice" bila je od samog početka poprilično očigledna, kako za građane Srbije i Crne Gore koji su nemo posmatrali njegovo usvajanje, tako i, koliko god se trudili da to ne pokažu, i za same aktere tog usvajanja - poslanike u Saveznoj skupštini.

U nastavku se nalazi saopštenje CIRPD-a o povodim izjave Mitropolita Amfilohija o SM. Na marginama bih se samo osvrnuo na nekoliko interesantnih stvari. Prvo, zanimljiv mi je komentar vladike Bačkog, Irineja na tribinu održanu krajem prošle godine u Medija centru:

http://www.mc.rs/religija-i-pomirenje-secanje-na-proslost-i-odgovornost-prema-buducnosti.4.html?eventId=8760

Dakle, svi se ovde bave sastavljanjem fudbalske reprezentacije mada nisam siguran da znaju šta u timu radi polutka a čemu služi levi half. Ni ja nisam sasvim siguran oko te semantike fudbalske i vokabulara ali to i nije važno jer to umanjeno poznavanje dođe kao neka nacionalna identifikacija za prepoznavanje, eto i pola dužnosnika takođe brka razne pozicije iz svoje nadležnosti pa se tako ministar kulture zgrane kad sazna da za filmsku produkciju susedno ministarstvo nije odredilo neke pare, ama bilo kakve, iz razloga što je on bio sanjiv to jutro kad se delilo pa nije na vreme tražio i zvocao.

I ja ću po toj šemi da se uključim u akciju „pričam li pričam ... tek da ne ćutim mada pojma nemam“ i to po pitanju Genetski Modifikovane Hrane (GMH) iako ne bih baš mogao da objasnim šta je tu problem ako me neko iznenada pita.

Minimalna promena je: zabraniti zakonom predizborne koalicije. Na izborima učestvuju političke stranke samostalno. Svaka stranka mora samostalno da dobaci do cenzusa. Ako ne može, onda nema mandat od građana da uopšte učestvuje u krojenju sudbine za sve nas.

Iako mnogi bogati i slavni napuštaju Francusku, oskarovka Natali Portman postaće uskoro Parižanka. Naime, njen zgodni muž Benžamin Milepje (Benjamin Millepied), koreograf, bivši prvak New York City Ballet-a, postaje novi direktor Baleta pariske Opere, od 2014. godine.

Vest je stigla prošle nedelje, i to direktno iz Palate Garnije. Vladavina Brižit Lefevr, čelične direktorke ovog baletskog Diznilenda, počela još 1995. godine, sada je definitivno pri kraju.

Imenovanje koreografa filma Crni labud na ovu funkciju, podelilo je kulturnu javnost Pariza i Francuske. Verovalo se da će tradicija biranja uprave iz sopstvenog jata biti nastavljena.

... I, tako... ponudite čoveku da napiše naučni blog, on prihvati, a posle bi da satiriše na nevažne teme... pardon ‒ sporedne, ali važne...

Gost-autor: mozzart89

Pokrenut ovim napisom (i sličnima), rešio sam da i sam smislim jednu sportsku vest i stavim je u budućnost. Možda je bilo bolje da sam sačekao taj dan (nije daleko) pa da onda objavim, ali i ovako mi je interesantno.

Sve je, naravno, izmišljeno; a ako postoji neka sličnost sa stvarnim likovima i događajima ‒ namerna je. 

* * *

EKSKLUZIVNO: MIHIN DŽOKER ZA UTAKMICU SA HRVATIMA

(Beograd, 16. mart 2013; ****)

Prošli put, pre svega zbog obima, ne pomenuh nijednom rečju kulturu. Neću pokušavati to da nadoknadim, ali počinjem stihovima iz epa Mem i Zin (Mem û Zîn), prvog velikog kurdskog pisca Ahmeda Hanija. Ep je nastao nešto više od veka posle bitke kod Čaldirana, dakle 17. vek. (Izvinjavam se što ni ne pokušavam da prepevavam sa engleskog)

"If only there were harmony among us,
if we were to obey a single one of us,
he would reduce to vassalage
Turks, Arabs and Persians, all of them.
We would perfect our religion, our state,
and would educate ourselves in learning and wisdom..."

"Ana Karenjina" nalazi se u lektiri za drugi razred srednje škole, dakle predviđeno je da je čitaju šesnaestogodišnjaci. Uopšte ne ulazeći u to da li i koliko klinci sad i čitaju lektiru, ili umesto toga odgledaju film ili ni toliko, pokušavam da raspetljam šta sam ja sa šesnaest godina mislila i na koji način sam razumela Anu. I odgovor je – ništa i nikako. Ana kroz svoju aferu sa Vronskim upoznaje strast, upoznaje sebe kao ženu.

******

Domaćin kroz verovatno najgledaniji sportski događaj ove godine biće docsumann

 

 

Već tradicionalno, prve nedelje Februara,  očekuje nas finalna utakmica NFL-a, takozvani Super Bowl. U USA taj dan je odomaćen kao svojevrsni praznik  “Super Bowl Sunday“, koji je ujedno i dan u kojem se uz Thanks giving Day proda najviše hrane. A zasigurno  najviše  piva!

U javnosti se neko vreme spekuliše da će doći do prevremenih izbora. Nekako je zamrlo ono “vlada je jedinstvena po svim pitanjima” a sve češće se čuje “ne bih smeo da se zakunem da izbora neće biti”. Ako se ne varam neke novine objaviše fotografije Zemuna oblepljenog plakatima Vučića sa naočarama i natpisa “Sigurnost” sugerišući nam da se SNS uveliko sprema za izbore.

 

 

Može ona...to i čini...da postavlja astrofizčkokosmičke fenomene, da šeruje zanimljive tekstove, pozive za duboko ljudsko reagovanje...može da se posadi na glavu...aja! Ne treba njoj moja niti bilo čija odbrana, ume ona i odlično zna kako da se postavi, kako da odgovori...da komentariše...civilizovano, kulturno...ne otvarajući padobran da bi se spustila na kaljav nivo. Pa zašto onda ja...?

Iako sam se davno manuo komunikacije sa zidom...sa zidovima, ne mogu da svarim imbecilnu tupost i umnu zaglavljenost, neukost i neobrazovanost,

Ima li povratka? Ne baš. Ovde se deca ne vode u teatar, ne slušaju ništa osim najgore muzike, i ne gledaju ništa osim najgoreg tv treša, dok stariji nalaze zadovoljstvo u sveopštim prepucavanjima, jeftinim turskim serijama, ljudskoj zlobi koja nas je ugušila...

Serija Državni posao ulazi u šesti mesec svakodnevnog emitovanja i dosad vecina vas zna za nju. Koliko se fenomen ove serije uprkos svemu brzo proširio govori i činjenica da su članovi ekipe nedavno gostovali i kod Olivere Kovačevic u emisiji Da možda ne dajuci neke od relevantnih dijagnoza savremenog srpskog TV humora.  Ipak, nije na odmet da i mi ovde malo prodiskutujemo o njoj ...

 

ALO BRE, KAKVI STE VI TO LJUDI?

Za mene je počelo dok sam hvatao par dana nenadanog, dobrodošlog odmora. Za neke je počelo po rođenju ili traumama tokom odrastanja, šta li.

Starija ćerka me je zvala i zamolila da joj pomognem oko akcije glede ptica koje umiru u mukama na krovu ili plafonu SPC Vojvodina ( u Novom Sadu poznatijeg kao „Spens", zbog domaćinstva svetskog prvenstva u stonom tenisu, održanog nakon što je objekat sagrađen). Rekoh da ne mogu odatle, da ću sva sva znanja upotrebiti da pomognem čim se vratim. Na sreću ptica, nisam čekan. Družina koja se angažovala oko ove svinjarije, već je rešila problem dok sam stigao kući.