Dok ne ukinemo partijsko zapošljavanje i ne skinemo partijske kadrove sa kupljenim diplomama sa leđa poreskih obveznika. Dok ne ukinemo tajne štetne ugovore pisane u kabinetu. Dok ne uvedemo univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu za sve. Dok ne smanjimo namete na rad. Dok ne ukinemo medijski mrak i kabinetsko blato u tabloidima koje manipuliše građanima Srbije. Dok zauvek ne razmontiramo parazitski sistem koji ubija Srbiju, a na čijem čelu se sada nalazi Aleksandar Vučić. Dosta je bilo!

.

Ја сам из домовине отишао пре нешто мање од 20 година.

Понекад прочитам вести и коментаре одатле и видим -- тамо, бре, има будала за извоз!

.

One koji ne znaju poučite što je moguće bolje. Društvo je krivo što ne daje besplatnu nastavu, ono je krivo za noć koju širi, Ova duša je puna mraka a u mraku se čini greh. Nije krivac onaj koji čini greh, nego onaj koji održava mrak.

Kako sveže, savremeno i istinito zvuče ove reči a napisao/izrekao ih je kroz usta Šarl Fransoa Bjenveni Mirijela, Biskupa u Dinju u romanu Jadnici još 1862 godine, Viktor Igo.

Još 2010.godine  Boris Tadić je na sednici Glavnog odbora  rekao da će predložiti " da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici".

Tada rečeno a pre nekoliko nedelja učinjeno. Ranije očito nije moglo, a izgleda uopšte nije moglo pa je morao da formira Novu demokratsku stranku.

Boris Tadić je upravo rekao „Imamo iskustvo i ispravićemo greške koje smo činili u prošlosti" i upravo to će biti prvi ispit stranke i dokaz njenog kredibiliteta.

Nadajmo se da je Srbija dobila  stranku koja će biti okosnica u borbi za održiva rešenja problema koje je život u Srbiji već nametnuo a predizborna kampanja aktuelizovala.

Nova demokratska stranka ima jasnu viziju rešavanja  prioriteta kao što su oživljavanje privrede, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti , poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno, pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo- za modernu Srbiju u modernoj EU.

Izgradnja solidarnog društva sa primatom demokratske politike i socijalno odgovorne države nad pojedinačnim profiterskim interesima tajkuna, zdrava konkurencija i slobodno tržište koliko god je moguće,

Po ko zna koji put predizborna kampanja se u Srbiji zahuktava. Ne možeš proći kolima drumom ili pešaka ulicom, a da se tebi lično, sa ogromnih svetlećih bilborda ili plakata ne obrate Vučić, Dačić, Đilas, Tadić i ini stranački lideri obećavajući bolji  život i srećniju budućnost. Ako kupiš novine, već na naslovnoj strani, obaveštavaju te koji je tajkun ili političar lopov, a koji se od poltičara, za opšte i tvoje lično dobro, bori protiv tog  tajkuna i korupcije. Ako uveče, kojim slučajem, uključiš televizor, da bi umoran od dnevnih obaveza, pogledao kakv film , bilo komediju, dramu, triler ili mjuzikl, tek onda si najebao. U najnapetijim trenutcima. evo ih ponovo: Vučić, Dačić, Tadić, Đilas....  a tu je naravno i nezaobilazni Dinkić. Rekao bih da je mentalno zdravlje građana Srbije ugroženo i pitanje je kako u narednih četrdesetak dana, do 16. marta, sačuvati zdarv razum?

Poučeni, a i ohrabreni iskustvima sa prethodne ankete, nas nekoliko kolege @a_jovicic i @little_radojica skuvali smo malo bolju, koja obećava da će biti korisnija, informativnija i da će bolje popuniti prazninu koju profesionalne ankete ostavljaju, a to je činjenica da amateri (a gledajući ovu dvojicu rekao bih nadareni) sa potpunim odsustvom bilo kakvog interesa osim radoznalosti mogu da poklone javnosti.

... koga mrzi da čita može odmah na glasanje odavde!

I feel the need, the urge, to say something, but I know full well that my words will drift in the breeze like so much background noise - not even remotely disturbing to the people who should hear them, people who should be deeply disturbed by them.

The saddest part about trying to explain the deplorable, stressful, and completely unacceptable experience

Ima ljudi koji ne veruju dok/ako se ne dokaže suprotno, a ima i nas koji verujemo dok/ako se ne dokaže suprotno. Ovi prvi uvereni su da imaju formulu koja ih štiti od razočarenja, i nas druge smatraju naivnima. Mi drugi sebe uglavnom nazivamo optimistima i smatramo da ovi prvi žive u konstantnom strahu od života, nama neizdrživom.

Ovi prvi obično ne glasaju, da se ne bi razočarali.

Mi drugi stalno glasamo i stalno se razočaravamo.

(Imaju i neki treći, koji glasaju i ne razočaraju se - ali o njima ne bih ovom prilikom.)

Oktobra 2012. godine Ministarstvo finansija donelo je odluku da se dozvoli otpis kamata preduzećima i preduzetnicima koji su imali dug po osnovu neisplaćenih poreza i doprinosa, ukoliko u narednom periodu od godinu dana (preduzeća) ili dve godine (preduzetnici) budu isplaćivali poreze i doprinose na vreme. Od oko 300.000 preduzeća koji su ušli u ovaj reprogram iz istog je ispalo njih oko 100.000. Dobar deo njih iz reprograma je ispao jer su dobili pogrešne informacije iz Poreske uprave (ili su se pogrešno razumeli sa poreznicima, nebitno). Nikakve žalbe i molbe se ne priznaju, kamate su im vraćene, a na iste se obračunavaju nove.

Bilo je već kasno avgustovsko popodne kad su  Rada i Nada izašle iz voza, u lakim sandalama sa štiklicama, tankim haljinama strogog kroja, mladja sestra u kremastoj a starija u crnoj sa belim tufnama, a odgovarajući šeširi  su dopunjavali sliku ozbiljnih mladih dama po modelu iz poslednje predratne godine. U Beogradu bi mogle da prodju sasvim neprimetno, u Kaoni su bile upadljive kao pingvini u Sahari. Odlučno su počele da nabadaju po šiljatom kamenju pored pruge, pazeći da ne polome štikle. Do trema male stanične zgrade trebalo je da predju i uski pojas suve

 Ko sve u Srbiji 16 marta može da  kaže dosta je bilo ?

Političke partije oko toga imaju koncenzus. Njima nikad nije dosta, oni svakom izbornom kampanjom zapevaju istu pesmu  pa ko Miroslav Ilić dobace publici, tek smo počeli , tek smo počeli...

  Partijski drugovi se ponašaju kao da ih je trenutna kampanja  po prvi put izbacila na političku scenu. Kao da rezultati njihovog (ne)rada nisu vidljivi golim okom.

Postavlja se logično pitanje zašto  ce ljudi poput Vučića, Dačića, Palme,Velje Ilića,  Krkobabića ,Tadića ili  Dinkića.... Zasigurno zbirno  dobiti ogromnu većinu glasova srpskog birača.

Rekao sam da neću da pišem modni blog o Oskaru, ali to ljudi očekuju od mene... Nisam mogao da odolim. Celu noć sam sudio i moje stručno oko kaže sledeće:

Anđa je najbolja...

[Твој мали чин много значи друштву]

„... ако помогне некоме, ако учини да макар један клинац
окрене број ChildLine-а, онда је вредело."
Герет Томас

Герет Томас је седео у бару. Један од најбољих рагби играча света, човек који је преко сто пута победио у дресу Велса, више него иједан Велшанин икада, и као капитен водио тај тим до прве Гренд Слем победе после 27 година, чекао је своје ортаке из клуба.

Братство је оно што је Герета вукло ка рагбију, једином спорту који захтева неуморно подметање незаштићеног тела за своје саиграче. У рагбију се, више него у било ком другом спорту, инсистира на клупском братству. У рагбију и најслабији може бити преко потребан. У рагбију, више него у било ком другом спорту, постоји страст за братским везивањем. Заједничка опијања, туче, доигравања у мувању девојака... Осећај братства га је држао када је ломио оба рамена, кук, надлактицу, пет пута ломио нос и изгубио осам зуба.

Pre tačno godinu dana, Adi Ignatius, urednik Harvard Business Review-a, u uvodniku broja istakao je da je advertising od umetnosti, sve bliži nauci. Upravo tako. Ako radite u marketinškoj agenciji (posebno u medijskoj), ne šetate se po kancelariji i čekate da vam sine genijalna ideja već analizirate podatke i često ceo dan (i noć) provedete gledajući tabele, kako bi klijentu napravili što bolji rezultat i što veći povraćaj investicije. Eto da na početku mami koja će čitati ovaj blog objasnim šta to ja radim.