Evo dragi gledaoci, spremamo se, neckamo se, da li da rehabilitujemo cica Drazu. Znam, ako se zgrozimo onda smo komunisti, ako se ne slazemo onda smo izdajnici, ako se protivimo onda smo nepatriote, ako ne podrzavamo onda smo protiv nacionalnog pomirenja.

Ali, o cemu se tu u stvari radi. Imali smo problem. U Srbiji nije postojao niti jedan jedini disident. (Hm, Djilas, mozda, ali ni on nije pravi Srbin na kraju...) Nije postojao istinski protivnik sistema. Niko se poznat u Srbiji nije patio od komunizma. Svako ko je bio neko "ime i prezime" uzivao je vise nego lagodne pogodnosti sistema, bilo da se vozikao ladjama, bilo da je cenzurisao i sundirao stripove, bilo da je pisao 'kriticke' romane, bilo da je bivao izbacen sa fakulteta na institut da ne radi nista ali za solidnu platu, bilo da ga je prerano penzionisalo, bilo da je imao sve pogodnosti oficirovanja u Je-Ne-A, bilo da se po sluzbenoj duznosti svalerao sa suprugama funkcionera, bilo da je sedeo u istarskim kaficima i iscrtavao po mapi SFRJ put od Beograda do Rovinja ali samo po srpskim selima, bilo da je isao od izdavaca do izdavaca po beogradskim kafanama i 'ubedjivao' ljude koga da stampaju koga ne, bilo da je krao rukopise za drzavnu bezbednost, bilo da je pravio piramidalne banke (ne, ne mislim na Dafinu i Jezdu), bilo da je igrao tenis sa spanskim borcima prepodne, a poslepodne ih pljuvao po Ma..., bilo da je kao dobijao nasledstvo iz inostranstva a u stvari prao drzavne pare preko svajcarskih banaka, bilo da... I to sve pre nego sto se Sloba pojavio i ozvanicio pljacku kao drzavnu politiku i nacionalni interes.

Pre neki dan, nekako sasvim slučajno, shvatio sam da će moja dvadesetogodišnja kćerka za koju nedelju imati priliku da prvi put u životu ostvari svoje građansko pravo - da će glasati. Kako deca brzo rastu!
Podsetilo me to na mnoge izborne faze i promene koje sam iskusio.

(Ovaj tekst je objavljen na blogu Krovne organizacije mladih Srbije Glas za mlade)

Na istom ovom mestu bili smo s jeseni 2000. godine. Sa debelim razlogom. Zbog pokradeinh izbora. Zbog uništenih života. Zbog budućnosti.

I ove besprizorne siledžije su tu sa nekim razlogom. Ne znam koji je to razlog, ali sam siguran da nije onaj koji deklarišu. I da ih treba ukloniti, pod hitno i bez pardona.

Školarine su ionako za ogromnu većinu srpske populacije previsoke. Na tu činjenicu se sada pridodaje i vest da nekolicina fakulteta na Beogradskom univerzitetu zahteva povećanje školarina, neki više, neki još više. Ova vest se nekako neprimetno provlači kroz gungulu predizborne vike, idiličnih spotova iz kojih cure med i mleko... I te kako je vredi apostrofirati ! Jer ona niti je u duhu vremena obeleženog velikom ekonomskom krizom, niti je u duhu onih tako čestih izjava da treba povećati procenat visokoobrazovanih građana.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana Ustavni sud je doneo odluku u postupku za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji (VBA i VOA) koji su Poverenik za informacije i Zaštitnik građana  zajedno pokrenuli 30.9.2010.   

Odredbe navedenih zakona osporene su zbog nesaglasnosti sa odredbom člana 41. Ustava Republike Srbije koja jemči da je “tajnost pisma i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva” i da su od te garancije odstupanja moguća samo “na osnovu odluke suda”, a osporeni zakoni dozvoljavaju primenu posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije i tako zadire u privatnost građana ne samo u skladu sa sudskom odlukom, već i bez naloga suda.

Da budem, iskren telefonski poziv i ponuda da idem u Nemačku i Austriju na "BMW test vožnju" me nisu specijalno impresionirali. Jedino mi je malo čudno bilo što se prijatni ženski glas sa druge strane žice zbunio na moje nećkanje:

"Znate ljudi stoje u redu i traže vezu ako mogu ovo da dožive..."
"A do kada mogu da se izjasnim?"

Odavno sam prestao da posećujem sajmove automobila... Čemu da se nerviram i gledam auta koja neću moći da vozim i ženske koje... me ne zanimaju. A i bre omatoreo sam. Bio sam na mnogim mestima, video mnoge stvari, ...

U glavnom, eto, prihvatih. Takav mi karakter. Ipak je to nekoliko dana o tuđem trošku u nekakvoj akciji u bratskoj Njemačkoj i sestrinskoj Austriji. Iskren da budem ni pomislio nisam da bi vožnja mogla da me zainteresuje. Pogotovo što mi taj BMW 118, kao jedan od najmanjih bavasrkih modela, delovao malenim za moje gabarite.

светац је фалатиаугенталер

lol lol lol

  Riješio sam da na ovom mjestu vodim dnevnik svoje društvene mreže lol, da pišem kako se razvijamo, koje probleme imamo i čemu težimo i gdje ćemo da stignemo. Ako ništa drugo, olakšaće jednog dana snimanje filma o lolu, da se ne muče scenaristi kao za "Social network" :p

  Kratak uvod: www.lol.rs je društvena mreža koju je razvila firma Inbox doo iz Beograda, gdje sam ja suvlasnik sa SInišom Rogićem po 50%. Povezujemo ljude po osnovu njihovih interesovanja, tako što se odaberu tagovi i potraži ko na lolu voli isto to. Rezultat izadje kao procenat podudaranja i koji su zajednički tagovi, možete da se dopisujete, chatujete, pravite grupe...

Videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu.Tako i Srbija po ugledu na bivše istočnoevroske lagerske države poče da se bavi dekomunizacijom, tranzicionom pravdom, rehabilitacijama i lustracijama, što neki lepo iskoristiše da se na miru bave sumnjivim privatizacijama i drugim mahinacijama.

Građanima Srbije konačno je i na sajtu vlade dostupan državni projekat "Otvorena knjiga žrtava“ kao jedinstven poduhvat u Evropi , a moguće i u svetu ”. Nesumnjivo da je jedinstven ako ništa kao primer ideološke ostrašćenosti i moralnog sunovrata. Srbija još uvek ne zna, niti se ko mnogo trudi, da utvrdi tačan bro,  ime i prezime svih Srba likvidiranih npr. u Jajincima, Srba-državljana Srbije poginulih u ratovima 90-ih, pa ne zna ni tačan broj niti je popisala sve stradale u NATO agresiji 1999.godine, ali zato popisuje sve koji su stradali u tzv. komunističkim zločinima. Sajt je zaista dobro opremljen i ne zaostaje iza, po tom, pitanju istomišljeničkih pokreta u ostalim državicama bivše SFRJ, čak ima i “koristan link” o stradanju hrvatskih domoljuba, uključujući i Stepinca,  od komunističkih zločinaca.

U subotu, u Shoping centru “Usce”, bio malo (sic) neoprezan, i ode novcanik sa svim mogucim dokumentima, karticama, licnom kartom, vozacka, sve moguce press vladine propusnice, firmina press kartica, i sto mi je najzalije, divna fotografije moje Marije, koju sam nosio u novcaniku.
Inace ,ponedeljak mi bio rezervisam za odlazak u Nemanjinu 30, jer je pre mesec dana majci pukao prsljen L3 i sad kad je stigla kuci, ima pravo na neke nadoknade. No, krenimo redom:

Primer 1 – licna karta

Elem, posto sam odmah blokirao bankovne kartice, rekoh ajd da pozovem SUP za licnu kartu. Cipovana je, a neko moze mirno da ode u Bosnu, Makedoniju, Crnu Goru.

Na promociji će govoriti: Nebojša Milenković (autor), Teofil Pančić, Ljiljana Jokić Kaspar, Slobodan Tišma, Tatjana Tucić, Vladimir Vasiljev (direktor biblioteke „Žarko Zrenjanin") i Branislav Grubački Guta. Moderator večeri: Jovan Gvero.

Presekao sam! I nije mi bilo teško. Robert Altman je režiser koji je prvi na mojoj listi najvećih režisera svih vremena, režiser kojeg najviše volim! I ne smatram paradoksalnim to što takođe najviše volim Bunjuela, Hjustona, Tarkovskog, Kurosavu, Mencla, Felinija, Velsa, Makavejeva, Bergmana, Antonionija, Mala, Hičkoka, Kišlovskog, Vajdu, Vendersa, Fasbindera, Almodovara, Šlendorfa, Gilijama, Kaurismakija, Fon Trira....