za učenike I razreda, nakon naučenih 18 slova

(A, M, T, G, E, Š, O, S, U, R, P, I, N, J, Nj, B, V, Z):

"Smisli i napiši priču".

Košarku sam počeo da treniram kasno, tek pred kraj osmog razreda. Ne bih ni tada da me nije nagovorio jedan dečak iz ulice. Sinoć sam ga video iz kola, hoda ulicom u mantilu, s naočarima. Lako je moglo da se desi i obrnuto, da vidi on mene kako hodam, u mantilu, s naočarima.

Pre desetak dana je kod nas promovisana knjiga "Povijest gej i lezbijskog života i kulture". Nisam imao prilike da je prelistam, te tako ne znam ima li u njoj reči o džezu. Neko će se upitati čemu naglašavati kao podskup jednu umetnikovu životnu okolnost više negu drugu, naprimer da je siroče ili da ima ortopedskih problema. Tema je validna iz prostog razloga što postoji nešto što se naziva kulturom homoseksualnog „pokreta", a ne postoji ništa slično što bi se dalo povezati sa ljudima sa ravnim tabanima. Koliko je kultura seksualnih manjina dala jednom manjinskom muzičkom pokretu? Koliko sam imao prilike da istražim, homoseksualizam i džez su se malo susretali. Ipak, ne i nikako.

Sve je počelo dobro po tu vezu. Opskurni kreolski kvartovi Njuorleansa ni danas nisu lišeni gej/lezbo/travestit arome.

Da li su kineski hakeri toliko vešti, moćni i opasni? Veliki broj računarskih napada, koji su se odigrali u proteklih par godina su pripisani njima. Neki od njih su izvedeni vrlo pažljivo i vešto, sa primenom vrhunskog znanja i umeća, neki su dugo ostali neotkriveni, neki možda nisu ni objavljeni, a neki možda nikada i neće biti objavljeni ili čak niti otkriveni. Ovih danas se priča ponovo zahuktava. Ponovo se otvaraju brojna pitanja: Da li su Kinezi neopravdano optuživani ili stvarno stoje iza napada? Da li je u pitanju hakerisanje koje je organizovano i sponzorisano od strane velikih firmi ili čak od strane države? Da li je, pak, u pitanju samo rekreativno hakerisanje? Da li se nešto veliko "valja iza brda"?

Nema ništa teže na ovom svetu od pravljenja rang listi! Verovatno ni bezumnije. Naravno da tu ne mislim na svakodnevno zasipanje raznoraznim rang listama u dijapazonu od najsisatije pevaljke, kraljice splavova, velikobratskih farmi, prvog glasa Srbije, elitnih spisateljica, mrsomudljivih osoba koje se ne skidaju s TeVeja, razvoda i udadbi/ženidbi tz slavnih ličnosti, prodavačica/prodavaca magle, sve do ozvaničenih i zakonom zaštićenih krimosa i njihovih patrona političara a sve objavljivano u tz žuto-smeđe-prolivastoj štampi i na malom ekranu.

Autor: (Beta)

BEOGRAD - - Srbija bi trebalo da sačuva privilegovane odnose sa Rusijom u privredi jer saradnja sa Rusijom približava Srbiju Evropskoj uniji, ocenjeno je sinoć na skupu o privrednim odnosima u Beogradu.

„Bratski vođa" ili „vodič", kako je sebe predstavljao pukovnik Gadafi, kontroverzni tiranin koji je četrdeset jednu godinu vladao Velikom Socijalističkom Narodnom Libijskom Arapskom Republikom, ubijen je zverski, mučki, protivno svim pravnim, ratnim i ljudskim pravilima. Taj akt, učinjen kao posledica afektivnog stanja mladog revolucionara ili kao strateška namera nekog od kreatora „libijskog proleća", nikako nema opravdanja.

Pouzdano je utvrđeno da je za vreme njegove vlasti ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi samo zato što su govorili protiv njegovog terora. Nesumnjivo je izvesno njegovo pomaganje brojnih terorističkih akata sa hiljadama žrtava širom sveta. Ipak, i pored svega, on je morao imati suđenje po najvišim standardima.

Znate li šta znači – uoči tog dana? To znači, dan ranije, blagovremeno. […]
Uoči – to je dan ili veče pred neki osobito važan događaj, pred praznik, na primer.

Danas je dan uoči dana kada će se, ako je verovati njenom obećanju javno izrečenom 21. marta ove godine, ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković okupati u kragujevačkom zatvorenom bazenu. Kragujevčani, verujem, nestrpljivo iščekuju ovaj osobito važan događaj.

Kada sam ja, onomad, na sajmu knjiga potpisivao svoj prvi roman, u dugačkom redu na štandu mog izdavača, stajali su sve sami moji prijatelji i komšije, i to oni koje sam lično  pozvao. Istine radi, mora se reći, tu su bile i kamere, snimatelji i jedna voditeljka kulturnog programa neznane mi TV stanice. Voditeljka  je  mene  nešto kao pitala o toj mojoj prvoj knjizi, a ja sam njoj nešto kao odgovarao. Od  graje i buke na štandu i u hali niti sam ja razumeo šta ona mene pita, niti je ona razumela šta ja njoj odgovaram. Sećam se samo da sam čitavo vreme buljio u njen dekolte, umesto da, kao što je red, gledam u kameru, tj. u gledaoce te neznane TV stanice, a moje buduće čitatelje.  Kada se promocija završila, sve one koji su kupili moju knjigu i  kojima sam dao autogram pozvao sam u kafanu. U meniju nisu imali pečenja jarećeg, pa smo se morali zadovoljiti vrućom jagnjetinom, hladnom prasetinom i roštiljem. Koliko se sećam broj ispijenih čaša pića pre fajronta ozbiljno se približio broju stranica mog romana prvenca.  Slično je bilo i dve godine kasnije kada mi je objavljen drugi roman. Svi oni isti moji prijatelji i komšije bili su prisutni, jedino nije bilo one TV voditeljke sa dekolteom.

                                      ( sasvim kratak igrokaz u jednom činu )

Gđa Isidora Sekulić ispričala nam je nekoliko promašenih života. Ne ispriča ih zato da bi kazala da je život sam po sebi promašaj, već da pokaže da su tih nekoliko života koje ona sagleda zaista promašeni, a oni koji promašiše, htedoše da žive srećno i korisno ne samo za sebe već i za druge ljude. A ipak se sve odvijalo onako kako se nije ni htelo, ni želelo; gorelo se, pa se i sagorelo, možda i bez ognjeva, možda čak i bez plamičaka - ali je na kraju ostao pepeo, samo pepeo.

Dovede moj otac u petak Marka iz škole, i donese mi poruku od učiteljice da dođem na razgovor.

"Sine Marko, šta si uradio!?"

Nije Marko ništa uradio, kaže moj tata, nego učiteljica hoće s tobom da popriča oko nekih tvojih aktivnosti na internetu. Šta si TI uradila?

Auuuu... krajnje vreme došlo kad je učiteljica počela mom tati da se žali na mene, pa još na moje vannastavne aktivnosti. Mislim, otkada je škola počela, ja sam dobila već tri jedinice od učiteljice, ovo sad ima da mi bude četvrta. I sve četiri dobih, na pravdi Boga - za vannastavne aktivnosti.

       U Domu Omladine je u nedelju 16. oktobra, organizovano izvanredno poetsko veče Yugoslamia. U Srbiji nedovoljno zastupljen, slem je kao umetnička disciplina razvijen u Čikagu 80-ih (eng. Slam - zalupiti, tresnuti). Slemerski nastup objedinjuje elemente poetskog i pozorišnog performansa, u kom se autori direktno obraćaju publici govoreći stihove ekspresivno i dinamično uz gestikulaciju, šapat, pevanje ili urlanje, bez suvoparnog čitanja sa papira, sa dodatnim audio efektima i rekvizitima, ili bez njih. U dvosmernoj komunikaciji otvoreno iskazanih stavova i emocija pesnika, publici je dozvoljeno dobacivanje, aplaudiranje ili pak glasno negodovanje, nadovezano na stihove izvođača.

       Yugoslamia je kao inicijalna manifestacija protekla u netakmičarskom duhu, u klupskoj atmosferi male sale DOB-a uz slobodan ulaz svih zainteresovanih. Ambijent bez stolica i sedenja pospešio je atmosferu i omogućio izvođačima da se predstave bez striktnih ograničenja, kao i publici da se saživi sa njihovim senzibilitetom i porukama. Uz izvrsne autore iz Hrvatske i Srbije, pozornicom je dominirala najavljena zvezda večeri - hedlajnerka Caroline Harvey iz SAD (Boston, Massachusetts).

Rečenicu koja možda na najbolji način opisuje vladavinu DS nehotično je nedavno iskreno izgovorio Boris Tadić, formacijski raspoređen na poslovima predsednika Republike Srbije

"Možda bih i ja, da nisam predsednik Republike, bio nezadovoljan i ogorčen"