ruzna rec

                               “Ja ne znam kako se parada definiše po Vujakliji, a ponos ponajmanje“

                                                                                                       Jovan Marić, TV Debata

...ima i mesa...

Ova godina totalno poludela. Iako global warming na obale gordog albiona treba da donese zahladjenje, jer ce navodno da ugasi golfsku struju, ove godine, negde od pocetka aprila, se konstantno przimo. Dobro, ne przimo se na 35 stepeni, ali Sunce nemilosrdno przi za engleske uslove. Citavih 21-22 stepena. Ovog proleca (u stvari "samo" do pre nedelju dana) kisa slabo i retko pada, povecerja su duga i lepa, obdanica traje do iza 22 casa 'ladno, i sta nam onda drugo preostaje nego da svakog vikenda, a bogami i po koji radni dan, bacamo rostilje, rostiljijade, i ostala gurmansko-mesnata

Mogla bih i najmrtvijeg mrtvaca zavesti

Jednim jedinim zamahom svoje guzice.

Alfred Delvo (1825 - 1867)

Naokolo kad san svakog svlada,

Hortenzija poče zadnjicom da suče:

Želim da me jebeš, nežno mi guguče,

Uvek, uvek.

Šarl Bodler (1821 - 1867)

Bordel Muza, sastavio i prepevao Danilo Kiš

Kao

Pogrešna slika o nekome ili nečemu najčešće se stiče iz površnosti ili spletom nesrećnih okolnosti. Lično o ovoj kategoriji unesrećenih ljudi nisam razmišljao više nego o bilo kojoj drugoj vrsti nevoljnika. Moram da priznam da mi je na nekom nižem nivou svesti uvek bila jača slika bahatih, ćelavih ili masnih i bradatih kreatura koji su divljali dvedesetih, kolima sa VU i BM registracijma i istih takvih kontroverznih bizmismena iz ratom zahvaćenih krajeva, od nevoljnika koji su ostali bez nekog svog ili krova nad glavom. Razumevanju izbeglica od strane „nas domaćih" svakako

Moje prvo iskustvo sa blogom od kako sam došao u Ambasadu Velike Britanije u Beogradu će biti veoma uzbudljivo jer kombinuje moja profesionalna interesovanja u oblasti ekonomskog razvoja sa ličnim interesovanjem za sport. Pre nekog vremena sam u Danasovom konferencijskom centru učestvovao u raspravi o „Privatizaciji i investicijama u sportsku infrastrukturu". Mislim da neke ideje, pomenute na ovoj konferenciji, zavređuju da ih podelim sa vama.

Verovatno bi trebalo da se podrazumeva, ali on o čemu sam posle najviše razmišljao jeste koliko je komplikovano projektovati i izgraditi sportski objekat! Tom prilikom smo videli nekoliko fascinantnih prezentacija, među kojima su bile i dve građevinske firme, Mott MacDonald i Arup. Ove dve kompanije su učestvovale u izgradnji nekih od najimpresivnijih stadiona na svetu. Stručnost koju su pokazali tokom prezentacije naterala me je da shvatim koliki je izazov projektovati stadion poput Gradskog stadiona u Mančesteru ili Olimpijskog parka u Londonu. Shvatio sam i da će srpski sportski klubovi, ali i gradonačelnici i investitori imati puno tema za razmišljanje pre nego što uđu u proces modernizacije objekata i obnavljanja zajednice.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice je u Narodnoj skupštini održan skup na temu - restitucija. Prisustvovali su predstavnici naše Vlade, EU, diplomatskog kora, veliki broj direktno ili indirektno zainteresovanih građana i, razume se, predstavnici medija.
Skup je, kažu, bio prilično buran, pored ostalog, ili pre svega zbog protesta ili rezolutnih zahteva prisutnih građana koji su insistirali na maksimalnoj transparentnosti procesa restitucije. Odgovarajući na te proteste i pokazujući (valjda) puno razumevanje za njih predstavnik Vlade, potpredsednik Đelić je rekao:

Brian How, 1949-2011 R.I.P.

Evo opet Brisel nesto izvoljeva. Trazi da se preispitaju tamo neke privitizacije ili jos gore trazi da drzavni sluzbenici ne budu zasticeni imunitetom kao licki medvedi.

Mogla je Verica Barac godinama da pise dopise inertnom srpskom premijeru zbog korupcije. Vlada bolje razumije ,odnosno jasnije cuje,  kad dopis stigne iz Brisela. Nista novo. Vlada  nije tako cula ni za odluku vlastitog Ustavnog suda ali je sasvim dobro razumjela Venecijansku komisiju koja je maltene ponovila isto sto i srpski ustavni sud ,samo godinu kasnije. Zato valjda kasnimo?

Mogli su do svetog

...  the ghost in you.

   I

Kraj je osamdesetih, pozna je jesen, imam oko 9 godina. U toploj sobi sam i Iz kasetofona mi trešte ili Iron Maiden ili Helloween.  Znam da sam obožavao Seventh son of a seventh son koji sam imao na originalnoj kaseti (Jugotonova?) ali mi je u to vreme puno značio i Walls of Jericho snimljen sa neke Džetove emisije na 202-ci na (iz ko zna kog razloga) mono snimku. Bilo kako bilo, slučajno sam bacio pogled kroz prozor, kad ono na par metara ispred moje kuće ulicom prolazi neka pankerka sa crveno-crnom čirokanom i velikom leđnom DEATH TO METAL prišivkom na jakni. A imala je i onu jebačku kombinaciju crnog kožnjaka sa izblajhanom teksas jaknom bez rukava preko. Klinac sam bio i čudno mi je bilo to što vidim pankera kako je (ko zna zbog čega?) protiv metalaca, ali opet nekako mi se dopala ta devojka, dakle malo je reći da mi je ostala u sećanju, da sam je  zapamtio ... 

Krenulo blato po guverneru Narodne banke. Evo traje već sedam dana.  Nepotpisani članci u tablodima. Porasla mu plata. Više voli Ruse od Srba. Gde živi taj čovek. I tako to. Očekuje se i nastavak. Nije još promenio svoje nezavisno mišljenje. Mene interesuje gde je stručna i pristojna Srbija da stane u odbranu nezavisnog guvernera i nezavisne institucije, Narodne banke Srbije.

Posto Dalas nema veliki otvoreni prostor gde bi moglo da stane predvidjenih 250,000 navijaca, odlucili su da naprave paradu koja bi prosla kroz nekoliko vecih ulica i dosla do Mavericks dvorane. Parada je pocela u 10am a igrace su vec u 9am poceli po dvojicu ili trojicu da smestaju na otvorena Ford vozila ili na prikolice iza istih. 

Stojakovic je bio

Istinita priča o ekonomskim benefitima NATO-a
[satira, što je ne čini manje istinitom]

Onomad kad se pripremao samit NATO-a u Istanbulu (oktobar 2004.) istovremeno su, logično, tekle pripreme za bojkot i demonstracije protiv istog. Nekoliko organizacija se udružilo u koaliciju zvučnog imena Defol Bush! (Gubi se Bušu! iliti M'rš Bušu!). Prve veće demonstracije su bile već juna te godine.

Kad su objavljeni planovi o režimu kretanja za vreme samita, što je eufemizam za režim koji nam je od grada napravio zatvor otvorenog tipa i kad se saznalo da će Kapali čaršija iliti Grand Bazaar biti zatvoren/a četiri dana za sav normalni svet, a jedan dan od ta četiri će biti otvoren za supruge najviših zvaničnika NATO-a, predstavnici Defol Bush!-a su otišli do bazardžija da ih nagovore da bojkotuju taj dan, te da ne otvore dućane tom čoporu dama.