Javnosti je poznato da je u toku akcija prikupljanja milion potpisa podrške za osnivanje REKOM-a, Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. na prostoru nekadašnje SFRJ. Poznato je također da su ovoj regionalnoj inicijativi podršku dale više od 1500 nevladinih organizacija, mnoge javne

M I P M G Ž M N S B S S V K I S M P M M Š M I T Č T I M V I O C S R N LJ R I O A M I K A A M I K A A M I K A. Tačno 54 slova koja su početna slova 54 reči koje čine mantru koju 18 godina pre uronjavanja u san, govorim, izgovaram, ponavljam u sebi. Moj um nije ispražnjen kako bi se dalo očekivati. Mantru mehanički (nemam bolji izraz) ponavljam najmanje devet puta ( 54 = 5 + 4 = 9) ali je za to vreme u mom umu Borhesov ALEF.
Brzinom

Gost autor: Marko Omčikus

istoričar umetnosti, savetnik u Republičkom zavodu za zaštutu spomenika kulture, bavi se zaštitom kulturnog nasleđa

Pričа oko Nаrodnog muzejа sve više podsećа nа onаj tip vicа u kome se nа krаju i Bog rаsplаče.

Sve je vrаćeno nа početne pozicije. Doduše, početne pozicije su postаvljene pre deset godinа, аli su u međuvremenu neke pаre

 

     Prvo su nam kćer banovali sa njenog omiljenog sajta. Ništa nije pomoglo ni što je kukala drugarima da je njen life over ni što je tata pisao administratorima da dete nije znalo da ne sme da hrani virtuelne ljubimce sa naloga svoga brata, tetke i drugarice (pa umrli bi!), multi je multi i datum isticanja bana je ostao never! Nije to kao kod nas na blogu, Amerikanci drže svoju decu strogo:) Cvex je odmah krenuo da bogorada o antiglobalizmu, a meni je već bilo dosta pranja, peglanja i pakovanja da bih se previše potresla. No, to je bio zloslutni znak, samo ja nisam umela da ga protumačim...
      Kad putuješ s decom nije bitno da li ostaješ tri dana ili tri meseca, nosiš istu količinu stvari. I sve sam lepo zapakovala...majke mi. Tek, negde oko Rume shvatim da nisam ponela...pare (za razliku od grickalice,

Nakon što odgovorni u vojvođanskom selu Kupusine nisu zakrpali rupe na cesti, mještani su odlučili uzeti stvar u svoje ruke i znak pobune su u rupe na ulici posadili oko tisuću cvjetova.

Brojne sadnice cvijeća stanovnicima mjesta Kupusine na sjeveru Srbije poklonio je predsjednik Savjeta mjesne zajednice Kupusina Ištvan Peter, a mještani su u zajedničkoj, noćnoj akciji čak oko

Amerika je proslavila smrt Osame bin Ladena. Neki u svetu, pa i samim SAD, uključujući novinare koji priznaju da nisu znali kakvu reakciju da očekuju, ostali su iznenadjeni intenzitetom emocija, izlivima čiste radosti i patriotizma, prizorima mladih ljudi koji se penju na drveće i bandere ispred Bele kuće, slave po kampusima univerziteta od Kalifornije do Masačusetsa, pevaju američku himnu, skandiraju „SAD, SAD“, kao da su pobedili na velikom sportskom takmičenju. Slavili su uglavnom mladi, ljudi koji se slabo i sećaju života u drugačijoj, bezbrižnijoj Americi pre 11. septembra

Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.

Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

Sve je počelo početkom. Na kom je meni objašnjavano da dok me nema na Fejsu, nema me uopšte. Kao onomad na najboljem prijatelju Guglu. Ako nisi izguglovan, piši kući propalo i izvini se Majci Prirodi zbog loše investiranog udisanja vazduha. Dobro... Prestolonaslenik je dobio dozvolu da Dobroajdeupišimetamo i Javimipamevišeostavinamiru. ItiiFejsBuk. Mogu vam reći, nije bolelo. Ni primetila ne bih da me je umrežio, da se vrata dečije sobe nisu treskom istrgla iz šarki. Preko njih je solističkim stampedom, rušeći i gazeći sve fiksirano ili presporo da mu se makne sa puta, u dnevnu sobu upao Mali Sin. Atila Bič Božji je u konkurenciji sa njegovim nastupom bio divalj taman kao Mahatma Gandi posle mesec dana prehranjivanja samo fotosintezom.

Prvo i osnovno, tenis je super. „Beli sport" je jedan od retkih gde vam drugi ne kroji kapu, gde nema ofsajda, igranja rukom, pasivnog napada ili faula „zbog ulaska u putanju". Zato je, kao uostalom i golf, igra za bogataše „operisana" od sudija. Drugo, nemam nikakav poriv, ni motiv da motiv da "hejtujem" Đokoviće. Ko god stavi sve na kocku i dobije, taj zaslužuje poštovanje, barem zbog hrabrosti,

 

 

Bila je 1989. Maglovito se sećam snimaka ljudi kako prelaze zid. Sećam se njihove radosti. Bio sam srednjoškolac, tek krenuo u drugu godinu. Nekoliko meseci ranije vratio sam se sa prvog velikog putovanja na koje sam išao sâm. Bio sam u Moskvi, Lenjingradu i Kijevu. Bio sam u Ermitažu. Te zime počela je revolucija u Rumuniji. Iz moje varoši slata je pomoć borcima protiv Čaušeskuovog režima.

Proleće je način na koji Bog kaže "Još jednom!"

Robert Orben

Milan Nikolić

Ivan Ivanović je po prvi put i na radost mnogih nokautiran u sopstvenom šou programu. Možda bi korektnije i saobraznije, njegovom humoru i naravno, metaforički,  bilo reći - razgu*en ili fistovan. Verbalnom, inteligentnom i istinski duhovitom pesnicom Nenada Čanka. Pritom Čanak nije imo ni bubice u ušima ni šaptače ni sastavljače pošalica koje bi naučio napamet ili čitao sa "idiota". Ok, planetrano popularni šou programi to zahtevaju, ali nije problem u formi. Problem jeu  sadržaju, odnosno u tome šta je jednom, povećem delu Srbije smešno.

Ovaj post je posvećen predstojećem Danu pobede nad fašizmom u najboljoj nameri da još jednom ukaže o svoj nakaradnosti ukalupljivanja prošlosti u ideološki ograničene okvire, s jedne, i kako to rade civilizovane države i narodi, s druge strane.

Pre dve godine na velikoj međunarodnoj izložbi foto festival u Njujorku našle su se i fotografije spomenika NOB-u nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Reč je o projektu belgijskog fotografa i saradnika na Kraljevskoj akademiji u Gentu Jana Kempenaersa, koji je priredio seriju radova naslovljenu “Spomenici: kraj jedne ere”, prethodno predstavljenu u Antverpenu i u Briselu. Valjda u nameri da se bude u  antikomunističkom trendu i uz podsmeh duhovit, a biće pre zbog neznanja, na B92 se pojavio tekst o tome pod naslovom «Komunistički spomenici kao iz budućnosti», što je izazvalo dosta komentara.

Treba li bilo kome ko ima barem dva osnovne objašnjavati da je na Kozari, na Sutjesci, u Šumaricama, na Banjici, u Jasenovcu , na Sremskom frontu, tokom oslobođenja Beograda, i drugde  među poginulim najmanje komunista, da su to spomenici palima za slobodu i narodu  koga su pobili okupatori i njihove domaće sluge.To nisu spomenici komunistima i komunizmu već stradalom narodu, spomenici koji simbolizuju borbu i pobedu nad fašizmom.

Čudno je da je tu distinkciju razumeo jedan Belgijanac za razliku od nekih kao velikih Srba i patriota. Sramno je kako se kao država i narod odnosimo prema sopstvenoj prošlosti i istoriji, a dovoljno je samo pogledati kako to rade narodi i države koje drže do sebe i svoje kulture. Pa evo primera u slici:

Autor: Rodoljub Šabić

Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Obaveznu instrukciju o uslovima korišćenja i održavanja sistema video nadzora gradskih saobraćajnica i raskrsnica za grad Beograd. To je, bez sumnje, dobra vest.
Naime, kada je početkom aprila Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izvršio nadzor u vezi sa nezakonitom upotrebom video snimka iz sistema video nadzora (pojavljivanje snimka seksualnog odnosa „kod Arene" na Internetu), najvažnije što je utvrđeno nadzorom bilo je upravo odsustvo propisanih procedura.