Ovih dana sam izigravala samohranu majku, a Cvex oca na službenom putu. U školi menjala koleginicu u nastavi i učlanjivala prvake u biblioteku. Vodila Ognjena u vrtić, a posle u parkić, pa po seku u školu. Kod kuće kuvala, prala i peglala i obećala Nadji sladoled ako dobije svog prvog keca iz matematike. Kroz suze je rekla – Ti nisi normalna! Ja sam nesrećna, drugi roditelji grde decu kad dobiju keca! Bem’ li ga, izgleda da ja nisam dobar roditelj...Posledica svega toga je grozan kašalj i skoro potpuni nestanak glasa. Cvex je bio egzaltiran tom činjenicom

Slusati gradske ptice u bilo koje doba godine je prisustvovati pobedi tisine i mira nad bukom. U urbanim uslovima to nije nemoguce ali ne moze se uvek verovati sopstvenim usima - one, kao i mi, se naviknu na svakakvo djubre. I ptice isto tako.

Slusati ptice u zimskom periodu je posebno lepo.

"Ekstremni krugovi u Sinodu Srpske pravoslavne crkve nanose štetu sopstvenom narodu i ne poštuju petu zapovest koja kaže 'molite se za one koji su na vlasti'."
IVICA DAČIĆ, portparol SPS-a, gledaocima kragujevačke televizije K-9, navedeno prema "Večernjim novostima" (jedna od izjava nedelje septembra 1999. u ondašnjem Vremenu)

Pa, da se konačno pomolimo, dragi blogeri. Prekosutra je devetogodišnjica 5. oktobra. Zanima me da li će vlast odlučiti da je obeleži u formi molebana, ili protesta? I da li će policija moći da obezbedi skup?

Uopste ne ulazim u polemiku da li su nam potrebni prenosi sednica Skupstine Srbije. Licno, mislim da treba, ali ne na nacionalnim terestrijalnim TV, vec da postoji kablovski Parlamentarni kanal, koji ce emitovati ne samo sednice Skupstine, vec i sednice odbora, ili kad neko od novo postavljenih ambasadora odgovara clanovima odbora. Jer pravi parlamentarni  zivot je u odborima, tu se kroje sudbine zakona, kako je meni objasnilo.
To BI bilo dobro, pa ko hoce i koga interesuje neka okrene na PARLAMENTARNI  kanal. Srbija je vec znatno povezana kablovskom TV, i broj kabliranih domacistava

          Dok sedi pred publikom u pristojno popunjenoj sali, Albahari stavlja obe ruke između prekrštenih nogu; zamišljam da je to njegov način da ne pokaže nervozu, možda čak i strah, on uvek deluje poplašeno, nesigurno i to je deo njegovog neodoljivog (književnog) šarma. Posmatram ga pažljivo dok priča o svojoj novoj zbirci priča i gotovo i ne obraćam pažnju na njegove reči, važnije je da David Albahari stoji na tri metra od mene

U intervjuu za francuski list „La Dépêche du Midi", koji izlazi u Tuluzu, roditelji ubijenog Brisa Tatona izjavili su da je njihov sin bio žrtva militantnih nacionalista koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade:

„Među 11 osoba uhapšenih posle agresije su jedan arhitekta, studenti prava, sinovi iz dobrih kuća. Prema informacijama koje smo dobili na licu mesta, reč je o militantnim nacionalistima koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade, koja je otkazana. Ti divljaci, politički izmanipulisali od ekstremista koji se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju, krenuli su zato u lov na drugi plen, po mogućstvu na strance", rekli su roditelji Brisa Tatona.

34.put 

...na parkingu ispred porodilišta na Zvezdari, dok smo Zorka i ja bile u poseti istom u okviru projekta "Mapa porodilišta":

Od ruke mu ništa ne rodilo,
Ni u polju pšenica bjelica,
Ni u brdu vinova lozica!

Epizio-gumo-tomiju ustranu, ostatak doživljaja vezan za posetu "mom" porodilištu bio je više nego ugodan. A imali smo i religijsko iskustvo. Odmah na početku!

Ovo vam je, verovali ili ne, nekakav, valjda, oltar, šta li, ne razumem se baš najbolje u terminologiju, nasađen na kasicu-prasicu u koju ljudi mogu da ubace, valjda, dobrovoljne priloge, šta li, ne razumem se baš najbolje u terminologiju, za spas duše, valjda, šta li. A ta karakondžula od oltar-kasice-prasice, e to vam je parkirano u prizemlju porodilišta, pored prostorije za otpust beba (vidi gornji levi ugao). Na to smo natrčale čim smo na glavni šalter došle, pre nego što se i javismo gde je trebalo. Posle pitasmo glavnu sestru šta je to, otkud to... a ona kaže da je nekom svešteniku pre izvesnog vremena "dodeljen" prostor u podrumu, za šta, ne zna, od koga, ne zna, zašto, ne zna.

Nešto se čudno dešava!

.............

O čemu se ovde radi...

Свакоме је јасно да недавни напади на стране држављане чији је крвави епилог трагична смрт француског држављанина Бриса Татона нису ефемерна појава нити било какав стихијски насилнички импулс. Напротив, у питању је прилично сложен процес оболелости друштва у коме су симптоми све очигледнији и јачају до те мере да паралишу и доводе систем до момента дисфункциолности. У питању је нажалост ендемична појава, у којем је насиље постало попут неког националног бренда који на тај начин свакодневно уткива слово срама на већ увелико нарушени углед наше земље.

Po nedavnom Cisco instraživanju i statistici Britanci su zaključili da im broadband (velika propusna moć priključaka na Internet) kaska za potrebama, kako sadašnjim tako i sve važnijim potrebama bliske budućnosti gde ekonomija znanja postaje sve važnija opcija razvijenog sveta, a od sve manjeg broja preostalih opcija.

Manje razvijenim zemljama broadband nudi šansu da naprave kvantni skok u napredku. Iako su ovakve šanse pseudo-periodične Internet spada u jedinstvenu i ne tako čestu, generacijsku šansu gde je:

- Neka prosečna, društveno-vrednosna mera onoga što nam nudi Intenret daleko ispred ostalog. Pomalo tendiciozni, iako ilustrativni primer koji mi pada na pamet je neko ko vozi kamion po Srbiji u poređenju sa nekom drugom osobom koja ume da pravi PowerPoint prezentacije pa nudi usluge celom svetu. Mislim da nije potrebno upoređivati razlike u cenama infrastrukture, prodaje usluga, marketinga, održavanja, upravljanjem rizikom i ostalom. Čak i da svima trebaju usluge prevoznika u Srbiji radi se o "sporom" tržistu koje je i do hiljadu puta manje od tržišta office-automation ili marketing usluga.

- Internet je ultimativno strategijska igra po svim dimenzijama.

Bio sam u Bačkoj, u mestu odakle mi je majka, pa navratih na groblje da obiđem baku koju nisam upoznao i dedu na koga ličim. U prolazu zastali smo pored novog spomenika sa fotografijom mladića u vojničkoj uniformi. Poginuo je na Kosovu. Služio je vojni rok tamo. Ubila ga bomba.  

- Koliko je momaka iz sela bilo u ratu? - pitao sam.

- Mnogi su bili mobilisani. Samo je ovaj poginuo. - rekao mi je ujak.

- Znači, mali je procenat stradao?

- Negovi roditelji su izgubili sve što