Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Novak Djoković je postao teniski kralj, i zaseo je na vrhu ...dok su neki iz državnog vrha ...zaseli u kraljevskoj loži i navijali za njega ...

Srk

moj gost: EXPOLICAJAC

Uvek sam smatrao da jedino država ima pravo na monopol sile. Taj monopol, po tekovinama demokratskog uređenja, pripada izvršnoj vlasti. Isključivo izvršnoj vlasti, da bi građani, putem izbora, mogli da utiču na taj isti monopol, a ne da oni koji njime raspolažu utiču na život građana. Naša bliska istorija

Novak Djoković made his childhood dream come truth this weekend - he won the most prestigious tournament in the world of tennis and rightfully sits atop the list of professional tennis players. One may imagine how happy and proud we Serbs are. But, even during the final match on the London grass, listening to special guest Boris Becker, I was analysing the reasons of such a success. Actually, of the success of the two top players at he moment - not to forget excellent Rafa. I think that the learning is not just a matter of tennis, but a key to success in life. Here are some of my conclusions.

      Šta predstavlja park za jedan grad, za njegove građane? Mesto na kome svako traži i nađe ili ne nađe ono šta traži? Reših da šetam parkom i posmatram ljude. Možda će nekome ovo izgledati prilično glupo ali jednostavno da bih šetao parkom, morao sam da pronađem razlog i opravdanje za to. Sebe ne mogu da zamislim u besciljnoj šetnji, sa mislima ostavljenim kod kuće. Ko može, može. Ja ne mogu. Zato sam sebi već unapred odredio

Welika Briljantna vest - Novak Djokovic osvojio Wimbldon !

Wimbldonski sjaj došao je kao kruna čitavog jednog perioda u kome su osvajani turniri i nizane velike pobede u velikim finalima.

najlepša nagrada za ...

A ŠTA ĆE NAM TEKST?

DOVOLJNA JE SAMO VEST !! 

Demokratija je najgori oblik vladavine ali nema bolje, reče nešto slično ovome Vinston Čerčil. I stvarno kada se pogleda ono što se danas smatra demokratijom i rezultati tog sistema može se samo razmišljati o mudrim rečima Elvisa J. Kurtovića: "Da Bog da crko rokenrol kada ga svako svira, i ja sa njima" .

Moj prvi utisak: ipak plus za Google+.

Google je pokrenuo novu društvenu mrežu, nazvanu Google+. Pre par dana sam, preko kolege Vase (hvala Vaso), dobio pozivnicu da se pridružim „maloj grupi ljudi koji pomažu da se Google+ testira". Zanimljivo je da je Google vrlo brzo dostigao limit te probne serije korisnika i da, izgleda, trenutno nije moguće poslati pozivnice dalje.

Internetom kruži vest da je svoj profil na Google+ mreži otvorio i osnivač Facebooka Mark Zuckerberg. 

Evo kratkog opisa prvih saznanja i iskustava sa Google+ uslugom. Osvrnuću se i na aspekt privatnosti i zaštite, koji je meni posebno interesantan, kada su društvene mreže u pitanju.

Olivera Marković. 

Za takve ljude smrt je uvek prerana.

Neka Vam je večna slava, predivna Olivera.

I veliko hvala za sve šta ste me naučili.   

Velikoj umetnici.

 Diva srpskog glumišta Olivera Marković preminula je danas u Beogradu, posle duge i teške bolesti, u 87. godini, saopštilo je Narodno pozorište.

Kada ženskarenje nije silovanje

Smežuravanje slučaja protiv DSK

Dr Suzan Blok

Mračna optužba za silovanje protiv Dominika Štrosa Kana izgleda pada kao veliki tvrdi falus koji se iznenada umlitavi konfrontiran sa izduvavajućom moći istine. Navodna žrtva, sobarica, čija je strasna priča o divljačkom silovanju od strane 62-godišnjeg šefa MMF-a u luksuznom apartmanu Sofitela svojim zavodljivim "kredibilitetom" toliko opsela policiju i učenjake (pundits, prim. prev.), je povezana sa prodajom narkotika, pranjem novca i laganjem.* Takođe je snimljen njen telefonski razgovor sa robijašem, tokom 24 sata u kome se navodno "silovanje" desilo, o uzbudljivosti i lukrativnosti optuživanja čoveka sa kojim je kako sad izgleda upravo imala dobrovoljni oralni seks.

Kako sam provela svoju sedamnaestu, osamnaestu i devetnaestu godinu života?

Pa, igrala sam folklor, jurila sam momke, radila preko omladinske, i švercovala se u autobusima GSP-a. Ne zato što nisam imala para za kartu, već iz pinpica, što bi rekla jedna moja poznanica. Užasno me je nervirala činjenica da ih čekam i duže od pola sata, a kad dođu, moram da se u njih složim ko sardina s ostalim nesrećnicima koji takođe, kao i ja, isključivo od gradskog prevoza zavise, pošto nemaju para ni za kola ni za taksi. Umela sam tad da kažem da ću kartu plaćati kada svi autobusi budu imali klimu i budu išli na vreme, na svakih 10 minuta.

Beše to sredinom osamdesetih.

Danas, dvadeset i pet godina kasnije, situacija nije ništa bolja. Još uvek autobusi ne idu na vreme, a o klimi da ne pričamo...

Jedino što je drugačije, jeste ova današnja omladina.

Jedna subota. Cela nedelja u žurbi i poslu. Naredna obećava još više.

Noć pre stigao kod drugara Raše, u Francusku. Kuća iz 1820. godine, renovira je ciglu po ciglu već 20 godina.

Jutro, pun ranac papira i posla koje bih voleo da odradim ne bi li se izborio sa životom.

Gazdarica Seka stavlja lonče. Odlazim na terasu, sa pogledom na Visoku Savoju. I onda...

.

Od kako sam ostario, ima tome neka godina, slabo izlazim. Jedino do knjižare. Pa tu onda ronzam. Nekad nešto kupim, Nekad nešto od kupljenog pročitam. Čitam u naletima. Ili uopšte ne, ili jako. Dakle, na mah. Tu ne računam dnevnu štampu koju čitam na dah. Nju doživljavam kao intoksikaciju kojoj sam izložen mimo svoje volje. Većinu tog štampanog materijala ne bih dodirnuo ni hirurškim pincetama, da ne moram. Kad je o knjigama reč, počeo sam da otkrivam toplu vodu. Moje novo otkriće je Gistav Flober, za koga ovih dana zaključujem da je veličanstven pisac.