Primarni i osnovni cilj vojno redarstvene operacije "Oluja" sprovedene u ljeto 1995 bio je:
A) Vraćanje okupiranog područja pod ustavno pravni poredak medjunarodno priznate RH
B) Pomoć srpskom stanovništvu da se riješi ekstremističkih vlasti, te provedba plana Z4
C) Protjerivanje što većeg djela srpskog stanovništva kako bi se obezbedila nacionalna homogenost te samim tim i stabilnost RH
D) Obezbedjivanje važnih ekonomskih komunikacija, posebice autoput Zagreb- Beograd te linija Zagreb- Split

Kad se rade ovakva pitanja, sistem eliminacije je prvo što vas

Bravo Milorade! Bravo B92!

Čaviću uručeni ključevi stana.
Ako je neko zaslužio da dobije stan, onda je to Milorad Čavić.
To je zaslužio pre svega rezultatima. Ali ne samo izuzetnim sportskim rezultatima, već i sportskim držanjem i patriotizmom (u najpozitivnijem smislu te reči). Već 5-6 godina je konstantno u svetskom vrhu, uz to mu je direktan protivnik najveći plivač svih vremena.
Jako je teško dostići ovakve sportske visine, naročito u današnje vreme, za to je pre svega potreban talenat, ali i uslovi i fanatičan rad. Čavić je rođen u SAD gde je imao sve, ali je hteo da nastupa za Srbiju i ne samo to, nego i da se vrati u Srbiju. Možda je zbog života napolju imao donekle idealizivanu sliku, ali kada mu prošle godine nisu dodelili stan koji su mu obećali, definitivno je dobio realnu sliku. Ovde čak nije imao uslove ni da trenira, pa je morao da ponovo ode van zamlje, ali opet se nije pokolebao. Nastavio je da trenira i da na najbolji način predstavlja svoju zemlju. Uspeo je ponovo da pomeri ljudske granice i da postigne najveći sportski uspeh za svoju zemlju. Nažalost, država je i tu po ko zna koji put zakazala, pa su morali da priskoče neki pojedinci i neke organicacije. Akciju "Čavića za komšiju" je pokrenuo Fond B92. Prikupljena su sredstva za stan i Milorad Čavić konačno neće više biti samo gost u svojoj zemlji. To je najbolji primer i poruka mlađim generacijama da se dobro dobrim vraća.

kada pitas "sta je sport?" dobijes poprilican broj odgovora. ni jedan ne glasi "specifican nacin promocije jedne drzave" mada svako jeste i to. specifican. poslednjih dana su nas "nasi" sportisti nekoliko puta jako obradovali, mi smo njih lepo docekali ali ipak se vuce neko pitanje kako smo ih ispratili? koliko se secam. cavica smo u italiju poslali jos pre par meseci da se tamo priprema ne strahujuci od stanja tavanice na bazenu. o nadjinim putovanjima pancevo-beograd u potrazi za olimpijskim bazenom vec smo culi. oseca se nekako da drzava/pokrajina/grad/opstina/mesna zajednica nije bas nesto previse pomogla. ceo sistem "promocije" se nekako oslanja na prijatelje/familiju.

Nije to bio loš rođendan, ne, ne, nikako... Počeo je tako što smo iz banke dobili izvod s obaveštenjem da su nam na račun legle parice iz Ministarstva zdravlja, odobrene za početak projekta "Mapa porodilišta". E, ko da su znali koji dan da odaberu za uplatu!

Potom smo zapucali na Batut, na okrugli sto u organizaciji Ministarstva, a sve povodom javne rasprave o strateškom planu razvoja javnog zdravlja u periodu 2010-2015. Ljudi

 U Sjedinjenim Državama ovih dana vodi se žestoka polemika o prednostima i nedostacima plana predsednika Obame za smanjenje ugljendioksida u atmosferi i oslobađanje zavisnosti od nafte. Prema tom planu, popularno nazvanom "keš za starudiju" (cash for clunkers), svaki vlasnik koji imaj neko vozilo mlađe od 25 godina, sa potrošnjom većom od 13 litara na sto kilometara, može prilikom kupovine ili lizinga novog automobila da dobiju popust od 3500 do 4500 dolara.

 Program se pokazao toliko popularnim da je za manje

     Ne sećam se imena tog reditelja. Nisam upamtila ni kako se zvao njegov film, koji se prikazivao na FEST-u te godine, u okviru nekog alternativnog programa, između ostalog, i na Fakultetu dramskih umetnosti. Posle te projekcije reditelj se obratio gledaocima, bili su to mahom studenti, profesori, novinari. Izašli smo na podijum i seli za nekakav sto: on da govori o svom filmu a ja da prevodim. Dali su nam jedan mikrofon, onaj starinski, sa gajtanom. Rekao je: „U mom filmu junaci često izgovaraju reči kao što su..." i pružio mi mikrofon. Prevela sam to, a kroz glavu mi je proletelo da ćemo tim tempom završiti narednoga dana. On je nastavio: „...cazzo, fica, vaffanculo." I opet mi je pružio mikrofon.

Čitam pre neki dan o klincu koji je pokupio silne medalje na takmičenjima iz matematike. Inače ja često u kući slušam o čuvenoj matematičkoj gimnaziji od mog muža. Gledam ponekad sa njim slike bivših učenika pa slušam ko je sve osvajao koje nagrade i kako su se rešavali zadaci. Pre neki dan pokazao mi je sliku nekog super lika koji je rešavao zadatke iz verovatnoće bez papira i olovke. Ja sam morala da polažem verovatnoću na faxu pa mi nikako nije bilo jasno kako neko može da izračuna koja je verovatnoća vadjenja kuglica iz šešira. Sećam se ko danas da sam pitala profesorku da mi pre zadatka objasni - Ko upšte vadi kuglice iz šešira? Hoću da kažem da sam uvek fascinirana  da neko može matematiku da doživljava kao zabavu i da komplikovanu verovatnoću izračuna pre nego što odgovori na pitanje - zašto to neko uopšte i radi. A mogu da zamislim samo na kakvim problemima ti ljudi danas rade, kako pomeraju granice i kako doprinose firmi, državi, kako imponuju sami sebi. Nema humanijeg posla - zar ne?

Što bi reko Cenić, sad je kulaža bato. Imamo samo još par dana do prekomande. Heatlands je opravdao svoje ime u potpunosti u svakom smislu. Leđa su mi odavno izgorela i sada više sunce i ne osećam. Tako je svakog leta, jednom izgorim i posle mogu da idem celo leto po suncu, nema nekog efekta. Drugi razlog što sam izgoreo je što ne nosim majicu. Nadamo se boljoj farmi i naravno samo da nisu jagode. Naša prethodnica, DIF-ovci koji su došli par meseci ranije nisu ni prošli pored jagoda i sve su bili na malim farmama i imali dobar i bolje plaćen posao. U svakom slučaju smo dobili priliku

Ne postoji jednostavan način da se objasni tema koja sledi, prosto iz razloga što je i sama vrlo delikatna i kontraverzna. Između krajnje liberalnih sa jedne i izrazito konzervativnih stavova sa druge strane, teško je biti medijator i pokušati pomiriti suprostavljene stavove, kada je u pitanju odnos homoseksualnosti i hrišćanstva. Zato će nekima ovaj tekst zvučati veoma liberalno, dok će drugi u njemu videti odraz konzervativizma.

Smatram da ovaj tekst može poslužiti kao uvod u širu javnu raspravu u kojoj bi se razgovaralo o odnosu hrišćanstva prema homoseksualnosti. Uveren sam da se u našem društvu ovakvo pitanje treba dublje analizirati uzimajući u obzir i uvažavajući različite stavove i mišljenja.

a nije sporedna.

I najlepše nešto nešto.

Ima li išta lepše od mame i bebe?

Ovo je blog o dojenju.

 iliti Dojenje u Srbiji, teorija i praksa- naše iskustvo

 NIS prolece 2008

Hodajuci nogu pred nogu ulicama kojima sam milion puta prosao, uocavam nepoznate mi detalje na fasadama, mirisem rascvetane jorgovane i otkrivam stare table sa zaboravljenim imenima ulica. Smejem se sam za sebe jer mi pade na pamet da prolece najjace utice na ludake i samoubice. U samom centru grada, ispred nekada najvislje zgrade, davno propale "Autokuce", primecujem masu sveta. Tu su i policijska i sanitetska vozila i par kamere lokalnih televizija uperenih ka nebu. Gledam i ja na gore i nista ne vidim.

Sutra Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" slavi prvi rođendan. Na sutrašnji dan, pre tačno godinu dana, u mraku Potpalublja osvanuo je tekst "Kako sam 13 dana dojila Moje Oči Plave". Bio je to prvi pravi blog koji sam napisala nakon što je komentatorima nenadano data opcija pisanja. A pisala sam ga iz čiste frustracije, i sve plačući, podstaknuta načinom na koji su mediji rešili da obeleže Svetsku nedelju dojenja, rečju: naglašavanjem problema tabua dojenja u javnosti. Tu moju frustraciju najbolje je uspela da artikuliše Bilja77 (Kengurica 002) kada je rekla: "Podojiću dete u drugom Dnevniku RTS-a, samo da mi neko pokaže - KAKO?!" Drugom prilikom, ista dama fantastično je sažela isti problem na sledeći način: "Ove godine se puno pričalo o tome kako majke u Srbiji ne doje u javnosti. Majke u Srbiji ne doje u porodilištima. I to je pre svega posledica toga što ljudi, odnosno pre svega žene, koje se bave tim poslom u porodilištima, koje majkama treba da pomognu u tome - svoj posao ne rade uopšte."

Ove godine Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" želi da tokom Svetske nedelje dojenja pažnju skrene na loše funkcionisanje "Baby Friendly" programa kod nas. S naglaskom na "kod nas". I samo kod nas. U belom svetu je to jedan predivan program.

***