Znate onaj stari vic:

Udje čovek u pekaru i počne da naručuje:

Pola kile bureka sa mesom i...

Pola kile bureka sa sirom i...

Pola kile praznog i...

Tri djevreka, kuvana i...

Dva jogurta od pola litre i...

Tri buhtle i...

Pola kile bureka sa višnjama i...

... (stoji, lomi se, koleba se)

I još dve pogačice sa čvarcima.

Pekarka zapakova i naplati. Kupac uze kesetinu, izvadi one dve pogačice i poče da ih gura sebi u oči:

Jedine, gladne...

Ima jela koja volim, ima nešto manje onih koja ne volim, ali ima ih nekoliko kod kojih jednostavno ne mogu da se kontrolišem. Evo, završih ručak posle sat vremena borbe sa samim sobom, i shvatih da moram da vam se izjadam, da vam kažem da ima nekih koja su jednostavno jača od svake moje volje. 

Nekako se desilo da su sva ova neodoljiva jela upravo specijalitet moje staramajke Radmile. No, da se pohvalim, današnja musaka bila je umetnička kreacija gospodjeMi teta Ljilje.

Knjiga Lidije Obradović „Biti gej u Srbiji" počinje rečenicom: „Pred vama je najbolja knjiga o sukobljenom odnosu hetero i homo orijentisane Srbije. I jedina." U pitanju je prva knjiga bavi se kompleksnom temom homofobije u Srbiji i kako u našoj zemlji žive gej muškarci. Promocija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije.

Povod za pisanje ove knjige bio je istoimeni autorkin tekst za magazin „Prestup" koji je objavljen i na sajtu B92. Negativni i homofobični komentari na ovaj tekst iznenadili su autorku, te je odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.

Knjiga obuhvata širok dijapazon tekstova i priloga, među kojima su ispovesti homoseksualaca iz Beograda, unutrašnjosti Srbije i Vojvodine, različitog porekla, starostne dobi, obrazovanja i socijalnog statusa. Za ovu knjigu specijalno su priloge napisali prof dr Ratko Božović - sociolog, dr Svetozar Čiplić - ministar za ljudska i manjinska prava, Jovan Ćirilov - dramaturg i Vesna Brzev-Čurčić - psihoanalitičarka.

Muškarcima koji vole muškarce svilen je gajtan stegnut oko vrata taman toliko da ih stalno žulja. Opomene radi, da ne zaborave da su nepoželjni kao sinovi, kao braća, kao kolege, kao komšije, kao prijatelji...

Zašto?

Ugrožavaju predrasude koje ih prate. Lakše je, iz neznanja, verovati u ono što se želi, nego se suočiti sa nepoznatim. Nepoznato i strah od nepoznatog idu ruku pod ruku. Opasna je to kombinacija jer provocira zapitanost: „Jesam li u pravu?" Ugrožavaju licemerje oličeno u rečima: „Gej je Ok, ali ne u mom dvorištu.

Javna debata o torturi u SAD, ako se to tako može uopšte nazvati, dobija nove obrte. Kako spinovanje može vrlo lako da pretvori pristojne ljude u zadrte makijaveliste pokazuje kako je opna onoga što (olako) zovemo civilizacija tanka.

 Eksperimentalci misle da je pretpostavka o normalnosti dokazana matematička teorema, dok matematičari veruju da je ona eksperimentalno utvrdjena činjenica.

Obradjujem ovih dana neke podatke ''sa terena'' i primetim da mnogi statistički metodi za poredjenje različitih populacija - pušača i nepušača, na primer, ili lekara i bolničarki, itd. - u sebi implicitno sadrže pretpostavku o normalnosti

Boris Dežulović, Alo!  24. maj 2009.

Slučaj studenta Marka P.

Vijest glasi ovako: na Fakultetu društvenih nauka Marko P. je diplomirao s radom „Tužilačka i sudska praksa po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991.", u kojemu nakon opsežnog istraživanja arhiva otkriva da nije JNA prva zapucala, već slovenska Teritorijalna obrana, da je slovensko pravosuđe moralo suditi pripadnicima Slovenske vojske zbog ratnih zločina, te da nijedan od 104 sudska procesa protiv pripadnika JNA nije bio utemeljen na ratnom i međunarodnom pravu.

Profesori iz komisije ocijenili su rad Marka P. čistom desetkom, a Fakultet ga je proglasio i najboljim diplomskim radom ove akademske godine. Malo tko bi, međutim, za njega čuo da ga javnosti nije predstavila službena radio stanica Crkve.

Za Amerikance koji nisu izgubili nekog od svojih bližnjih u ratovima koje su SAD vodile u prošlosti, i dva koja vode i danas,  Memorial day - Dan sećanja - je veseo, bezbrižan praznik.  On neformalno označava početak leta - otvaraju se bazeni, iz ormana izvlači svetla garderoba, ljudi koriste produženi vikend da se otisnu na kraća putovanja, svoje mini-odmore.  S druge strane, političari i vojnici odaju poštu palim borcima i polažu vence na njihove grobove.  Rodjaci i prijatelji poginulih vojnika tuguju, snažnije ili tiše, u zavisnosti od vremenske distance.

Za

Malko se "oladismo", a u poplavi utisaka o poseti potpreCednika, nađoh i ove:

Ima dana kad jedna slika govori vise od hiljadu reci. Svaka od tih slika opise hiljadu dana, svaki od tih dana sastoji se od milion slika i tako u krug, na kraju vam preostaje samo da se smejete.

Nije lako životu. Ima mnogo više mesta gde on ne može da postoji nego gde može. Zapravo u čitavom svemiru procenat dobrih mesta za život se sasvim neprimetno razlikuje od nule. Preko 99% svemira odmah otpadne jer tu nema ničega što bi moglo da se organizuje u bilo šta. Svemir je uglavnom prazan prostor kojim krajnje usamljeno lutaju retke čestice atoma. (U jednom kubnom santimetru međuzvezdanog prostora nalazi se jedan do dva atoma, dok u ih u vazduhu oko nas ima

Stigao mi je poziv za grupu na Fejsbuku koji me je zgranuo. To je "Grupa za podrsku Draganu Maricu "covek koji je usao sa bombom u Predsednistvo)". Da se razumemo, kapiram ja da ima raznih grupa i raznih pozivara, da mnogi klikcu i ne razmisljaju odvec, ili uopste ne, ali poziv je stigao od mlade osobe koju vrlo cenim i smatram sjajnom, pametnom i znacajnom. Dakle, jedno od onih mladih ljudi za koje ti je cast da ih poznajes, na kome vredi da svet ostane. E, zato sam se zgranula, jer mi je poziv uputila osoba koja se u svom zivotu i radu aktivno zalaze za toleranciju, nenasilje, razumevanje.

Осећам потребу да напишем текст о мојим виђењима најновијих дешавања у Српској Православној Цркви, пре свега поводом избора новог Светог Синода.

Верујем да је довољно позната чињеница да у Српској Православној Цркви постоје озбиљне поделе. Ја бих их назвао раздвајањем жита од кукоља. Веома ме радује избор новог Синода, кога

Bela kafa i kifle sa dzemom za dorucak u starom gradu negde u Evropi su cest motiv. Topli mirisi na liniji Konkorda i slike, bezbrojne slike. Leslie Caron iz "Lulu". Uz taj film je zauvek vezan lik moje majke.

Svega dva dana nakon što je Srbijom prošao stravičan snimak iz duhovno - rehabilitacionog centra Crna Reka u kojima se na brutalan i sadistički način kažnjavaju zavisnici, Sveti Arhijerejski Sinod je rezolutno, bez odlaganja odlučio da zatvori ovu pseudorehabilitacionu ustanovu a vinovnike ove zaprepašćujuće priče procesuira shodno crkvenim pravilima i kanonima.

Синод СПЦ је упутио позив епископу Артемију да без одлагања затвори ову установу а да против клирика који су у своме раду користили насилне методе покрене одрговараући црквено - судски поступак.

Овако брза и резолутна одлука Синода, без сумње показује велики ниво одговорности и воље да целокупан инцидент добије свој правни епилог а јавности да јасну поруку да је насиље у било ком облику у потпуности противно вредностима јеванђеља и мисије које оно има.