Ovde sam tek nešto više od dva meseca, a već mi je palo na pamet da prepišem jedan svoj blog. Razlog je taj što je sad dobio na aktuelnosti, a ako računam da ga je malo ljudi pročitalo (zvanično samo Mashha, ne znam da li je još neko) neće biti problem da ga ponovo objavim

Dakle:

E, ovo jeste dno

Za sve nas koji smo znali da kritikujemo Grand parade, razne Talk Show emisije tipa "Draga moja, sta si danas kuvala?" i mnogobrojne licencne programe u kojima smo gledali anonimuse zeljne slave i novca, jedna velika televizija pruzice nam iskustvo istinskog prosvetljenja.

 

Slucaj napada na sajt Pescanika, automobil Pescanika, telefonske pretnje upucene Cecama nije iznenadjenje. Hocu da kazem, nije za iznenadjenje. Vece iznenadjenje bi bilo recimo - predsednik Srbije pozvao Cece i zahvalio im se na deceniji promovisanja kulture kritickog misljenja.

Kazem nije iznenadjenje jer je takav splet dogadjaja postao normalan za Srbiju - jednostavno postali smo drustvo u kojem je Drugi dolazak izvesniji od pristanka na civilizovan i argumentovan dijalog bez pesnichenja i verbalnog silovanja sputanog neprijatelja neistinama i spinovima.

Slucaj napada na Pescanik zapravo je najvise spomenik sumi gradjanske nemoci na koju smo svedeni, jer koliko god blogova pisali, koliko god shaljfni teksta izbacili, svi mi koliko nas je, Cece ce i Pescanik, i dalje biti prepustene na milost i nemilost, kako koordinisanih, tako i ad hok siledzija, grubijana i kojekakve bagre koja misli da ima monopol nad definisanjem Ispravnog.

Pokazuje se jos jednom da nakon desetljeca otpora jednokrevetnoj diktaturi, drustvo u nas ostaje i dalje nesposobno da se institucionalno zastiti od samovolje mocnika - ekonomskih i/ili politickih.

ili novinarstvo je mrtvo, živelo novinarstvo!

Svestan da ću možda razočarati neke moje čitaoce (posebno one koji su pročitali tekstove sa mog privatnog bloga), recikliram jedan tekst sa istog. Dva razloga postoje za to. Jedan je da se i dalje krpim od boravka u Srbistanu i mixed emotions koje uvek uslede praćene blokadom koja traje dok se te ambivalentne emocije (i sećanja) ne slegnu i sortiraju. Drugi? pa biće jasno kad pročitate (nadam se – vidi podnaslov).

Tekst koji sledi je star tri godine (minimalno sam ga apdejtovao) i pokušaj je (moj prvi u životu) prikaza knjige. Radi se o knjizi Ne govori mi laži: istraživačko novinarstvo i njegovi uspesi [Tell me no lies: investigative journalism and its triumphs], koju je uredio Džon Pilger, novinar i dokumentarista koji uživa moje veliko poverenje i poštovanje.

Novi Sad - Na zidovima Univerziteta u Novom Sadu, najverovatnije u noći između četvrtog i petog februara osvanule su šovinističke poruke. Poruke poput "Srbe na vrbe", "Srbi marš odavde", "Novi Sad - Novi Jasenovac", "Srbi pu....te ga", potpisane su sa Hrvatska mladež.

Na zidovima prestolnice severne srpske pokrajine takođe se mogu pročitati poruke slične konotacije, poruke poput "Srbe pod Dunav", "Srbi dođoši prođoši", "Srem hrvatskoj", dok se u delu Novog Sada koji je naseljen prevashodno mađarskim nacionalnom manjinom mogu naći grafiti za koje se predpostavlja da su

Bas smo pre neki dan zavrsili sa gledanjem serije vratice se rode. Meni
se svidela dok je Marco imao primedbi na sve osim na kameru
(fotografiju) i na glumu Mirjane Jokovic. Gledacu je opet. Nego ja bih
sad o jednoj rodi koja je otisla. O Marcu...

Danas mu je ugasen nalog. Dobio je izbor da ili dozvoli adminu da postavi
nazad sve tekstove (da ne bude zabune, Marco je sam obrisao svoje
blogove, nije brisan) ili ce mu ugasiti nalog. On je rekao radite kako
mislite da je najbolje, posle cega mu je nalog ugasen. Marco je udaljen
sa bloga zbog nepisanog

da li je liberalizam umro? ne pitam za svet. tamo nije. niti ce. a i ako je ranjen, glas razuma se cuje.

 kako je kod nas?

prvo, da se razumemo. za potrebe ovog teksta liberalizam nije

 

     ових дана на блогу...

Decembarski rezultati ankete koju smo napravili zajedno sa Ministarstvom zdravlja (MZ), spremni su za predstavljanje, i uskoro će biti postavljena na vebsajt Ministarstva zdravlja, Instituta "Batut" i GI "Majka hrabrost". Internet verzija iste ankete, koja je bila ponuđena na vebsajtu Majka hrabrost (MH), takođe je došla do određenih rezultata (mada nastavlja da uvećava svoj uzorak iz dana u dan).

Na blogu premijerno predstavljam najzanimljivije rezultate obe ankete, uz poređenje.

U distribuciji i prikupljanju MZ ankete na terenu uočeni su propusti, koji će biti ispravljeni,

»Gospođo Greganović, božeštavamje, siđite s plafona...«

odklim

»Gospođo Greganović, to su nam glanc nove plafonske ploče, povredićete ih noktima, 'ajte siđite nećemo vam ništa...«

odklim

»Gospođo Greganović, vi'te što imam sedativčić...jak k'o grom...«

mahanje repom

»Gospođo Greganović, eto...samo polako...pazite na luster...takooo...evo, sedite...mali, ali jak, samo za vas...nećete ništa osetiti...«

 

Gde je hrišćanstvo danas? Nakon dve hiljade godina istorije koliko je ono zaista naučilo iz sopstvenih grešaka? Sudeći po vestima koje ovih dana stižu iz Rima moglo bi se reći da se epoha skandala nastavlja i iznova produbljuje u vrtlogu uzroka i posledica dela raznih klirika koji na ovaj ili onaj način zloupotrebljavaju svoj crkveni položaj i društveni status.

Papa Benedikt XVI je samo nekoliko dana nakon što je ukinuo ekskomunikaciju biskupa Ričarda Vilijamsona koji je poznat po tome što je otvoreno negirao holokaust po čijem je tumačenju, tokom II svetskog rata ubijeno je između 200.000 i 300.000 Jevreja i nijedan u gasnim komorama, unapredio u pomoćnog biskupa grada Linca, Gerharda Mariju Vagnera koji je od pre poznat po svojim izjavama u kojima je Cunami u Tajlandu i uragan Katrinu nazvao osvetom i izlivom Božjega gneva. Od ovakve besmislene izjave može biti gora ona od poznatog baptističkog propovednika Džerija Folvela u kojoj je za događaje 9. Septembra 2001. godine optužio sekularizovano američko društvo ili ona od katoličkog sveštenika Vjekoslava Lasića: "uvjeren sam da je poglavnik Ante Pavelić sada u raju i da zajedno s nevinom dječicom gleda Bogu u lice."

Istraživanje koje je sproveo kanadski profesor Anthony Bogaert sa Univerziteta Brock u Ontariju, pokazuje da muškarci koji u porodici imaju stariju braću imaju veću šansu da budu homoseksualci (a tu šansu svakako ne treba propustiti). To je efekat za koji naučnici kažu da nije posledica socijalnih faktora, već da jedini značajan činilac predstavljaju biološka dešavanja u materici majke i pitanje koliko je puta rodila muško dete.

Profesor Bogaert je istraživanje sproveo na 944 homoseksualca i heteroseksualca, uključujući i nekoliko njih koji su odgojeni sa usvojenom decom ili polubraćom, ili su i sami bili usvojeni. Istraživanje je pokazalo da je veza između odrastanja sa starijom braćom i homoseksualne orijentacije viđena jedino u slučaju kada su muškarci biološka braća, pri čemu je ova veza uočena i kod biološke braće koja nisu odrasla zajedno.

Pretpostavlja se da žensko telo fetus muškog deteta prepoznaje kao „strano", te se javlja sve jača imunološka reakcija na uzastopne fetuse muške dece, što utiče da dete bude homoseksualac.

Zaborav zločina je zločin!

11. juli - Dan sećanja na žrtve u Srebrenici

 

Dana 15. januara 2009. Evropski parlament je proglasio 11. jul - danom sećanja na genocid u Srebrenici, kada su snage bosanskih Srba od 11. do 19. jula 1995. ubile 8.374 hiljade muslimanskih civila. Ovu inicijativu je podržala i Evropska komisija. 

Tekst je usvojen sa 556 glasova - za, 9 - protiv, dok su 22 poslanika EP bila uzdržana. EP je zatražio od 27 zemalja članica Evropske unije i od Evropske komisije da podrži njihovu odluku.

Dana 16. januara grupa nevladinih