Da li ste se ikada zamislili i zapitali: šta je za mene pouzdani izvor informacija? Psiholozi kažu da većina ljudi čita one izvore informacija koji odgovaraju njihovim gledištima. Zašto bismo čitali one novine, slušali onaj radio ili gledali onu televiziju sa čijim gledištem se uopšte ne slažemo?

Ali tu sada postoji jedna distinkcija: jedno je gledište, a drugo čista informacija. Gledište se stvara na osnovu informacija, koje čine gole, objektivne, proverljive činjenice. Da bi neko stvorio sopstveno gledište mora da raspolaže objektivnim informacijama. Kad se dogodi

Portal B92 sa autorkama Pescanika ubrzano radi na tome da se citav sajt pescanik.net preseli ovde, u "sigurnu kuću". U medjuvremenu, kao što sam rekla, svoj blog ponovo aktiviram sadržajima čiji su autori saradnici Pešcanika. Danas objavljujem pismo autorki i dva teksta - Nikole Samardžića i Petra Lukovića. S jednom napomenom - pescanik.net čine tekstovi, ali ne i komentari čitalaca. Blogerski način komunikacije, posebno onaj koji se može zateći kod mene, nije prihvatljiv svakome. Molila bih vas da diskusiju vodite na primereni način i da budete pristojni prema gostima.

Hvala.Blogerka

Vojislav Stojković

Priču stare gospođe čuo sam u jednoj od onih dugih i izgubljenih noći krajem dvadesetog veka, dok su rakete krstarile nad Beogradom tražeći svoje ciljeve, a mi sedeli u memljivom skloništu.

Govorila je tiho, a prekidala je samo kad bi maramicom brisala suze. Svi smo je pažljivo slušali, čak su i deca prestala da plaču.

- Moj otac Šimon, iako poreklom Jevrejin, nije bio ni trgovac, ni zlatar, a ni zelenaš, bio je paor i čobanin.

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши

 

Korina ima 35 godina. Pravnica je i novinarka, tako da trenutno radi dva posla: pored rada u odeljenju Ministarstva inostranih poslova, novinar je u desku Argauer Cajtunga. Govori nemački, francuski, engleski, grčki i služi se latinskim jezikom. Čita mnogo i brzo; knjige i novine, romane i časopise. Proputovala je Evropu, Aziju, Afriku, Ameriku... Želi da obiđe još mnoge krajeve po svetu, kao i da se vrati na neka omiljena mesta. I, vrlo važno, uvek sa ljudima. 

Ovo nije blog o Peščaniku! :-)

Domaćin trenutno ima druga posla, a ja sam žena od malo reči .. u to ime: izvolite, izaberite i uživajte:

neVIP portal 5/52

U naše ime, opet hvala Fibonačiju!  Kod koga ćete i ostavljati eventualne komentare, linkove i sl. Pa neka on ...

BFN

 

Vrlo često sanjam isti san. Zatičem sebe u školskoj klupi, onoj gimnazijskoj i vrlo konkretnoj, uoči časa neprijatne nauke koju nikada do kraja nisam savladala. Zatičem se u trenutku kada mali odmor još uvek traje, ono neko mini rasulo, bez izlaska iz učionice i tremor pred ono što sledi – ispitivanje profesora, a na temu celokupnog gradiva. Evo me tako, na času fizike, djaci uz poslednje komešanje, usputne udarce, hormonalne eksplozije, zauzimaju svoja mesta, a ja već u klupi, očekujem profesora, očekujem da budem pitana. I neka strašna neprijatnost me obuzima, gledam oko

 

      Рад у средњошколској библиотеци је рај на земљи. Никада се од тога нећеш обогатити, али ћеш уживати (дијаметрално супротно проституцији). Шта читају библиотекари? Оно што морају, дакле, оно што читају ученици: сабране Купохоличарке, Исидоре Бјелице, Спонзоруше, Љиљане Хабјановић Ђуровић,  (не, немамо Рањени орао! Како

Heroj nacije, nabildovana i dlakava apoteoza svega onoga sto MI jesmo, Onaj koji u kafani (pa sigurno ne u biblioteci) prebi onu rahiticnu, avaj bogatu i chifutsku kreaturu i apoteozu svega sto ONI jesu, cime zaduzi Otecestvo vo vjek i vjekov, stigao je da u svom zauzetom sportaskom kalendaru nekako nadje minut-dva da se upozna sa nacinom funkcionisanja demokratije u Srba, te da se na licu mesta upozna sa naporima koji se u Republici poduzimaju kako se nista ne bi promenilo.

Miladin je Kovacevic bio, srecica, u Parlamentu, u poseti druzini od 250 veseljaka i pripadajuceg im administrativnog

Pre ili kasnije svako naleti na trola. To je prosto stvar nekog zakona. Ali odmah da raspravimo, ima trolova i trolova. Oni grozno strašni, nordijski, oni su bezazleni i simpatični. I nisu opasni već i samim tim što ne postoje. I njih sigurno nećete uživo sresti. Opasni su ovi drugi. Naročito domaći. Sreću se na raznim mestima; neki operišu po Internetu. Tu ih niko ne vidi i mogu da rade bezbedno. Prvo ćemo o njima.

Po spoljašnjosti trol se ni po čemu ne izdvaja od ostalih i u gomili ljudi ne možete ga prepoznati. On nije ni lep, ni ružan, nije ni pametan ni glupav, nije ni vredan, a ni lenj. On je prosečan prosek proseka, beskrajno siv i dosadan. Na ulici možete proći kroz njega, a da ga ne primetite. Potpuno je utopljen u svet oko sebe. Od ostalih izdvaja ga jedino bolesna potreba da drugima čini pakost. On diše za to da širi svađu, da remeti mir i sklad. On raste kada učini podlost. Ako uspe da mirnu i skladnu zajednicu zavadi, onda je velik kao planina.

 

Ove godine se širom planete označava 200. rodjendan Čarlsa Darvina (12. februar 1809.) i 150 godina od prvog izdanja njegove knjige ''Poreklo vrsta''. U planu su brojni simpozijumi, predavanja, javni nastupi, popularizacije i sve one aktivnosti kakve priliče ovakvom dogadjaju. Nadati se da će i neko od biologa na ovom blogu da napiše odgovarajući prilog povodom ovih značajnih datuma.
Ja sam ovih dana čitao

 

 Sve  rjedje zovem rodbinu u otadzbinu  ;vec napamet znam sljed pitanja. Nepogresivo pitanje nakon   uobicajenog :sta ima novog, kako    faks,   posdiplomski, posao jeste upravo ono valda najvaznije :kad se zenis?Dobro ovo pitanje se trude preformulisati u mnostvo drugacijih recenica  ciji je zakljucak uvijek isti a tice se famozne zenidbe. Kroz raznorazne I nekad kreativne sale uspijevao sam isto tako kurtoazno dati zmigavac  na ovakvu temu a onda mi je pala na pamet jos bolja ideja tj  odgovor; E zenim se......

Malo u  nedoumici , valda ne vjeruju da je to