Autor: 

docsumann

 

Nedavno je NFL (National Football League) povodom 90 godišnjice postojanja objavila listu od 100 najboljih igrača u ovom, kod nas sve popularnijem sportu.
Znam da među čitaocima bloga b92 ima I onih koji vole I prate (bar sporadično) američki fudbal, kao I onih drugih koji ne vole I ne prate . Nisam upoznat da neko ne voli ,a prati, ali ni taj mazohizam nije a priori isključen.
Ovdje ionako neće biti riječi o razlozima za I protiv ovoga sporta,ali će sažeti pregledi karijera 7 veličanstvenih sa vrha liste “slavnih” možda potaknuti one neutralne da malo dublje zavire u tu žestoku igru oklopljenih jurišnika s loptom koja na to baš i ne liči. Ako ništa drugo okačeni filmovi su zaista efektni i u nekoliko zgusnutih minuta prikazuju srž onog najatraktivnijeg u AF-u.

Prije nego što krenem sa nabrajanem najboljih među najboljima, evo jedne osnovne početne šeme rasporeda igrača u odbrani i napadau, pred početak izvođenja napada, kako bi vam bila jasnija pozicija spomenutih igrača u timu.

Koliko puta ste čekali nekog a taj neko se “izgubio u prevodu”, saobraćaju ili jednostavno zaboravio da se pojavi? Sigurno mnogo puta. Nekad se sigurno zapitate:”Ih, gde li je sada, samo kad bih mogao/mogla da znam?”.  Ide vreme kada će takve stvari sve manje da budu prisutne u realnosti.

Svedoci smo da se pre nešto nedelja ovde digla pobuna integracije B92 preporuka i Facebook-a. Niko ne želi

Jutro osvanulo zamuceno gustom Bosforskom maglom, koja se bogami odrza sve do negde 11 sati. Uturim lap top u ranac I posle dorucka krenem niz glavnu dzadu. Uz put se setih da sam sinoc prosao I zavirio ali nije bilo mesta igla da padne, u Kahvu uzivalaca Nargilskog duvanjenja. Opio me prijatan slatkasti miris dima cija se sinocna gustoca mogla mirne duse nazvati Dimnom zavesom. Dotabanam ja do Kahve, provirim, natkriveno dvoriste skoro prazno, dva momka na secijama sa leve

 

 

Prica prva.

U nekim zacecima studentskog parlamentarizma, negde tamo pre 20 godina, trebalo je da izaberemo predstavnike. Ko ne zna, fizika je mala i skoro se svi znamo. Neka nedemokratska tradicija bila je da se studenti trece i cetvrte godine dogovore ko ce od studetanata sa trece godine biti student prodekan. Mandat je dve godine, a mi smo zavrsavali na vreme. Na nasem smeru na cetvrtoj smo mene i Peru izvukli iz sesira (bukvalno), pa smo otisli na sednicu NNV gde je bilo raspravljano o izboru. Vec po pretodnom dogovoru sa kolegama sa naseg smera sa trece znali smo ko je kandidat. I pocne sednica, i mi kazemo sta ima da kazemo. Al' ne lezi vraze, javi se izvesni kolega, koji kaze kako to nije demokratski, i kako to treba promeniti, i bude podrzan od grupe vecitih studenata.

Tad nismo uradili nista. Izvesni kolega je kasnije bio "izabran" za studenta prodekana, bio jedan od “lidera” studentskog protesta '92, posetio Slobu tokom istih, i bio jedan od vodecih “volontera” u Panicevoj kampanji. Kasnije se suskalo da je u JUL-u.

Sad, koliko znam, nije u politici.

Zurite na vazan sastanak. Pred vama je raskrsce ciji semafor svetli zutom i samo je pitanje sekundi kad ce se upaliti to crveno koje preti da vam ukrade neizmjerno dragoceno vreme. Najbitnija stvar je sto se raskrsce cini prilicno “cistim” sto ukljucuje da na vidiku nema saobracajne policije, pa samim tim smanjuje rizik da budete uhvaceni.

Da li biste prosli kroz to isto crveno ako znate da su na vasem raskrscu instalirane kamere koje ce sasvim vjerodostojno uslikati vase tablice i vreme kad ste projurili kroz crveno? 

Ovo su bile reči moje mame.  Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka.  Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može  da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti.

Iako sam Devica u horoskopu, manucu se onog kao, karakteristicnog za ovaj znak, inteligentan, bistar, pametan, nego cu istaci ono sto sve Device kriju kao zmija noge: sitnicav, zakeralo, mrzovoljan, sve mora da bude na svom mestu, nista nepredvidjeno, nikakvo iznenadjenje, takticko I stratesko planiranje...dosadan I sebi I drugima!

Kažu da dve fele persona nikako ne treba pitati za brojke - žene za godine i đake za ocene, ali se nadam da ćete mi oprostiti ako vas diskretno upitam kakvi ste đaci bili u školi. Oproštaju se nadam jer to ne pitam ni iz kakve zle namere niti iz neizdržive radoznalosti, već iz jednog opštedruštvenog razloga. Posebno me zanima koje ste ocene imali iz istorije. Znate, to je onaj

Dok srčem prvu jutarnju kafu...( biseri iz arhive ) ...

7:00 – Primećujem da se neki ljudi sve komotnije ponašaju. Dok sam kupovao novine, primetio sam da je komšija ušao u prodavnicu samo u gaćama, a nedugo zatim i komšinica u bikiniju. Od sramote nisam smeo da im se javim. Prosto mi bilo neprijatno što na sebi imam košulju i pantalone...došlo mi da se izvinim,

 

"Ako dovoljno dugo gledaš u ambis, u jednom trenutku će ambis početi da gleda u tebe."

"Strpljenje je dobra stvar, ali nije dobro ako čekaš petla da snese jaje."

Ništa. Baš ništa. Ništa neću reći ovim tekstom. Mada, u našim glavama i dalje pričam, onaj ko čita ovo neće pročitati ništa što već nije znao. Samo sam

Još se portreti predsednika/ca u skupštinskom holu nisu ni osušili a čaršija je već lansirala dosetku  “Lep/a si  kao portret u skupštini”.

Objašnjenje predsednice Skupštine

da je lepota portreta kad to radi umetnik jer “to je ono kako vas umetnik vidi”, “na jedan način koji je malo drugačiji od onoga što ja o sebi mislim, ali prosto nije mesto da govorimo o tome da li sam na portretu lepa ili nisam” može da bude prihvatljivo ako se radi o portretima za privatne potrebe. Inače, umetnik je, uprošćeno govoreći, mogao da smatra da bi i karikature zadovoljile njegovo viđenje i umetnički dojam.

Nije mi namera da ulazim u umetničke dojmove glede portreta predsednika Skupštine ali je to još jedan povod da se prosto zapitamo ko to i kako troši naše novce.

Roditeljstvo je jedan od ekstremnijih sportova, u odnosu na koji akrobatsko skakanje padobranom ili bacanje sa mosta u ambis stilom jo-joa predstavlja igranje šaha u vakumu, a Indijana Džons je penzioner u poseti banji...Ali ako se nađe dobra duša i glas razuma ravan pričasepostojećem bogu, da vam otkrije tajnu nesmrzavanja bebe u julu ili vam pomogne da zbog bebećeg ojeda ipak sklopite noću oči, možda vam otkrije i da deca kad su gladna ipak jedu, kako se smiruje temperatura konkurentna Etni, a treći zubi ni zaposlenima u cirkusu ne rastu, e onda taj božji glas, spreman da se javi i pomogne svih 37 sati koliko traje roditeljski dan treba čuvati i sačuvati. Nema para kojima se može izmeriti roditeljska zahvalnost. Zahvalnost budućnosti da ni ne pominjem. A, takav glas je upravo HALO BEBA, koja bi mogla da nestane zbog onoga čime se ni reč "dete" ne može meriti, zbog - para.

Nema šta mnogo da se kaže.

Mora da ima ko da pomogne.

Regionalne konsultacije sa crkvama i verskim zajednicama u okviru projekta REKOM-a održane su juče u Sarajevu u hotelu "Bosnia". Za one koji sa inicijativom nisu upoznati, važno je istaći da REKOM predstavlja regionalni projekat mreže nevladinih organizacija koji ima za cilj da utvrdi sve činjenice u vezi sa zločinima i nestalim licima tokom sukoba u bivšoj SFRJ. Idejni nosilac i jedan od osnivača REKOM-a je Fond za humanitarno pravo. Konsultacije sa crkvama i verskim zajednicama predstavljaju inicijativu kako bi se iste aktivno uključile o ovakav proces i svojim uticajem dale doprinos ka pomirenju i utvrđivanju svih činjenica u vezi sa sukobima u bivšoj SFRJ. Nacionalne konsultacije prethodno su održane u Zagrebu, Beogradu i Prištini. Inicijativa je dobila veliku podršku od strane predstavnika crkvava i verskih zajednica ali i političkih elita, na čelu sa predsednicima Republike Hrvatske i Srbije, Ivom Josipovićem i Borisom Tadićem.