Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

’’ Dinar i dalje pada...’’ ...razmišljam ja onako sam za sebe, dok gledam kako dinar pada sa šestog sprata novobeogradskog solitera,koji sam upravo bacio muzičaru sa trubom...Jeste da je još rano za ustajanje...ali možda je on mislio da je vreme da se konačno razbudimo...Sad možda to i nije

ništa ne bih menjala,  nikog ne bih pustila, u moj svet ni da priviri, ti što ništa ne nose, neka mi ne dolaze , ja vrata ne otvaram, dok darove mi ne donesu,  ne otvaram , ako nisu bogati

 ovo je najava jedne prodajne izložbe nakita od (ah) plemenitog metala... ne, lepše zvuči od srebra i zlata... i dragog kamenja. stvar počinje sutra dakle u nedelju u 19h na jednom (pa jeste čarobno) čarobnom mestu u jevrejskoj opštini, u beogradu u kralja petra br 71

neko zna neko ne zna, nije ni važno, ja sam jednu deceniju svog života provela živeći od

Nakon skoro pola godine obitavanja na dalekom istoku spoznao sam dosta ovdasnjih navika, obicaja, ali spoznao se sa specificnim bolestima koje su ovde uobicajene, ali meni strane. Do skoro...

1. GLUPOST

Manifestuje se uglavnom medju strancima (u sta ubrajam sebe), novodosljacima, ili slucajno zalutalim ne-Malajcima. Prvi simptomi se jave nakon par sati provedenih u Maleziji. Svako ko govori ijedan Evropski jezik posebno ce osetiti simptome gluposti jer mu to ovde ne vredi ni prebijene pare. Sto se tice engleskog jezika ni to ne pomaze Bog zna koliko

Ni pod razno nisam sklon ekshumaciji, a još manje post-patološkom čeprkanju, te ovo što ću napisati  nemojte nikako svrstavati u navedene kategorije.

U…ne sećam se više kom razredu gimnazije imali smo između srpskofrancuskolatinskoistorijskogeografskofizičkomatematičkohemijskih predmeta i predmet Filozofija i Politička ekonomija! Naterajte sebe da

Poštapam se naslovom iz komentara koji je napisala yugaya i dok ona ne nadje vremena i napiše priču, kako je i obećala, moj komentar na komentar je:

Kako bi to bilo da u bavljenju decom potrošimo nešto truda, prstohvat ljubavi i ostavimo samo malo mesta za iznenadjenja?

The ugly truth is that I have been here for nearly a decade and communicate like a Balinese coconut-picker landed suddenly in the middle of a Parisian dinner party. In the court of Louis XVI.

Of a Tuesday afternoon.

S vremena na vreme se, u okviru priče o podsticanju rađanja, pokrene pitanje PDV-a na dečiju hranu, obuću, odeću, kolica, krevece i drugu opremu. Nekoliko puta su spominjane razne inicijative da se PDV na ovu robu ukine. Poslednji takav slučaj sam čuo jutros u jutarnjem programu RTS-a gde je simpatična crnka (ne znam ni kako se žena zove niti iz koje je organizacije – ovo drugo pod uslovom da je uopšte iz neke organizacije). U svakom slučaju nijedna od tih inicijativa nije urodila plodom, uz različita obrazloženja, od kojih ovaj poslednji, koji je jutros pomenula crnka, nisam baš najbolje razumeo. S obzirom da je očigledno da Ministarstvo nije spremno da prihvati ukidanje PDV-a razmišljao sam šta bi bila najbolja alternativa, koja bi omogućila i da država dobije svoj PDV od proizvođača/prodavaca ove robe, a i da se pomogne građanima sa bebama da lakše podnesu «udar» na svoje budžete koji dete svakako donosi.

Objavljivanje početkom oktobra, skoro 400 hiljada novih američkih vojnih dokumenata na vebsajtu „Vikiliksa“, podiglo je popriličnu prašinu u Vasingtonu. Najžešća kritika nije stigla iz Pentagona, koji objavljivanje te arhive smatra kršenjem zakona, niti Stejt Dipartmenta, u čije ime je državna sekretarka Hilari Klinton rekla da osuđuje objavljivanje, kako je rekla, dokumenata koji mogu da ugroze živote američkih i savezničkih vojnika.

Najteže optužbe na račun “Vikiliksa”i

Jelena moraš da budeš svesna tako lepa i poželjna da ulaziš svima nama u domove i da si, u današnje vreme poluraspadnutih porodica gde roditelji ne znaju šta će sa sobom a kamo li sa decom, jedan od stubova vaspitanja dece, sve dece. Ti i još par značajnih estradnih figura ste idoli i uzori mnogim mladićima i devojkama.Treba da budeš svesna da negde u nekom Sopotu ili nekom Boljevcu dve najbolje drugarice uče tekstove tvojih pesama, uguravaju marammice i čarape u brushaltere dok pućeći usne podvriskuju tvoje pesme pred ogledalom spremne da upute jedna drugoj oštre reči i ako tako ne misle, ali se trude i rade na svojoj mlahovoj zajedljivosti.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana porodica poznate voditeljke RTS-a objavila je u medijima javno saopštenje čija sadržina je u najkraćim crtama, sledeća: "Naša Maja je desetak dana na intenzivnom lečenju. U pojedinim medijima pojavile su se brojne, uglavnom netačne informacije u vezi sa tim: od viška godina, načina dešavanja, temperature, dijagnoza i sl."
Osim toga što predstavlja povredu privatnosti pacijenta zakonima zaštićenu, to njoj ne može da pomogne, a porodici i njenim bližnjim stvara veliku i nepotrebnu bol.
Zahvaljujemo njenim kolegama iz onih

Seo Bog, uzeo istinu, izdelio je na komadiće i svakom čoveku dao po jedno parčence. Svaki čovek rado primi na sebe svoje parčence i, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, ode svojim putem. Razmileše se tako ljudi sa svojim komadićima istine. Svako ode u svoj kutak. I čuvaše brižno svako svoj komadić istine. Istina je svakome značila puno. Grejala je siromahe u hladnim zimskim noćima, krepila žeteoce tokom vrelih letnjih dana, tešila razdvojene ljubavnike.  

Ali, kako je vreme prolazilo,

Razlike među ljudima su normalne, podele i razlike po mnogim pitanjima takođe, ali ono što nije normalno je na koji način, sa koliko mržnje, netolerancije,netrpeljivosti i ekstremizma se ispoljavaju. Upravo to navodi na zaključak da se podele ipak svode na ljude i neljude, civilizovane i necivilizovane, pristojne i nepristojne.

Ima li načina da se razlike prihvate i tolerišu, a kroz civilizovan dijalog razrešavaju?Gde su tu porodica, škola, mediji, država? Verujem da većina zna šta bi trebalo ali ne zna kako. Ni sam nemam odgovor,  pa evo teksta za razmišljanje.U Press Magazinu je objavljen odličan članak “Svi srpski raskoli” pa je to dobar povod i uvod da se svako zapita i razmisli čemu to, zašto i dokle.

“Dušan Kovačević napisao da se Srbi dele na nebeske i ovozemaljske, proistočne i prozapadne, čuvare Kosova i secesioniste, patriote i izdajnike, racionalne i iracionalne, monarhiste i republikance,vernike i ateiste, četnike i partizane, oslobodioce i oslobođene, Srbe i Jugoslovene, na podunavske, pomoravske, posavske, podrinske, pa na srpske Srbe, kosovske, crnogorske, hrvatske i ostale Srbe. Slede srpski Srbi i Srbi iz dijaspore: nemački, francuski, američki, novozelandski, južnoafrički Srbi. Potom u Srbiji imamo bogate i siromašne, one na ić i na ov, ac, ski, go, ač. Zatim na podele za i protiv Rusija - SAD ;Mladić heroj - Mladić ratni zločinac; Partizani - Četnici ;socijalizam - komunizam ;Ćirilica - Latinica ;Crvena zvezda - Partizan ;narodna muzika - zabavna muzika; autošovinisti-autopatriote;Srbi iz turskog dela Srbije i valjda oni koji nisu.

U podeli učestvuju i sadašnja i bivša braća, rođaci, kumovi, prijatelji. Iza njih su građani i seljaci, stari i mladi, muški i ženski, rođeni i nerođeni. Poslednja podela, po Kovačeviću, jeste Srbin podeljen na samog sebe.

Ako koristite Facebook u Internet kafeu ili na drugoj sličnoj "otvorenoj" bežičnoj mreži, od juče možda niste jedini koji gleda u vašu stranicu - zahvaljujući novoj Firefox ekstenziji Firesheep i rupama u bezbednosti Facebook-a (a i mnogih drugih web sajtova). Pročitajte u ovom blogu zašto.

Učenici jedne osnovne škole iz zemunskog naselja Altina već treći dan ne dolaze u školu jer su njihovi roditelji zabrinuti za bezbednost svoje dece, sve zbog novoupisanog učenika šestog razreda.Dečak je zbog svoje naravi menjao nekoliko škola,sve do momenta kada ni jedna ustanova nije htela da ga upiše. Tada je reagovao zaštitnik građana i prosvetna inspekcija i dete je upisano u školu u Zemunu. Dečaku je to treća škola ove školske godine, a od oktobra je nekoliko puta vadio nož na drugu decu, čak i pred roditeljima i nastavnicima. Kao šlag na tortu treba napomenuti da ova

Imao sam nameru da moje odsustvanje sa bloga okončam tekstom o referendumu glede ustavnih promena u Turskoj, no ono što me je držalo podalje od online života me ni tada (12. septembra), ni sada, nije još pustilo. Koga zanima taj referendum može da pročita  moj tekst u novosadskom Dnevniku za koji sam ga porodio u velikom cajtnotu.

Šta me to drži već tri i kusur meseca offline? Prozaika - dovršavanje vrlo nedovršene kuće u kojoj smo evo skrpili već četiri godine.

Šta jedna budala napravi sto pametnih ne mogu da isprave i otud su se radovi na tom "dovršavanju" pretvorili u radove koji po obimu i potrošenim nervima dostižu gradnju nove kuće. No, ne bih da zamaram time. Iskustvo druženja sa "planinskim Turcima", kako turski (ultra)nacionalisti nazivaju Kurde, koji su dominantna radna snaga u građevinskoj industriji, u velikoj meri potire žal za potrošenim nervima. Neke vinjetice tog iskustva ću probati da podelim.