Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privodjeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili, delom zbog toga što su od početka Miloševića smatrali opasnim čovekom željnim vlasti, ipak više zato što su smatrali da na političkom mitingu deci nije mesto. To me je koštalo velike i sistematične mržnje pojedinih profesora čuvene beogradske gimnazije sve do kraja mog obaveznog školovanja, ali me je i naučilo da nije tako strahovito teško ostati mirne savesti u manjini.

Kada sam 9. marta '91., krišom od roditelja, svojom voljom i sa sasvim jasnim političkim ciljem izašla na Trg Republike, ničega me nije bilo strah. Moj drug Brana je tog dana poginuo od policijskog metka ispaljenog u decu na ulici, kod Londona, na dvadeset metara od mene.

 

Obavestenje Supermoda:

Po sugestijama autorke Supermod je zakljucao blog. Diskusiju mozete nastaviti na Biljaninom novom blogu.

Link 

Ovih dana se sve svodi na granice. Čim su shvatili da proglašenje nezavisnosti nije bajka nego realnost, predstavnici „napaćenog srpskog naroda sa Kosmeta“ su digli u vazduh i zapalili dva granična prelaza. Ne žele ljudi granice. Ni meni se nije svidelo uvođenje viza za Mađarsku, pa nisam organizovao paljenje graničnog prelaza. Nemojte mi reći da je granica sa Kosvom drugačija jer već 9 godina funkcioniše kao prava državna granica. Ko je išao, vrlo dobro zna.

Ranije je ovakve „incidente“ kreirala Srbija sa napaćenim srpskim narodom u Hrvatskoj/Bosni, ali se Milošević makar pravio lud i govorio da sa tim nema nikakve veze, već to spontano organizuje „goloruki narod“. Sada se granica pomerila. Ministar Samardžić nam je rekao da je paljenje graničnih prelaza u skladu sa „politikom Vlade Srbije“ i da je to legitimno – „iako možda nije lepo“. Ja mislim da je ovakva izjava doživotna sramota za jednog profesora, iako to možda nije lepo.

Gospodine predsedniče Tadiću,

U trenucima kada se ─ suočena sa jednim od svojih najvećih istorijskih poniženja i poraza ─ Srbija današnjice okreće onim vrednostima za koja smo verovali da pripadaju našoj nedavnoj mračnoj prošlosti, u ime onih građana ove zemlje koji, uprkos svemu, još uvek veruju u demokratske tekovine i mesto naše zemlje među civilizovanim, razvijenim, demokratskim društvima današnjice, obraćam Vam se sa zahtevom da se ─ koristeći vaš nedavno stečen predsednički legitimitet i njemu pripadajuća ovlašćenja ─ oglasite i uzmete u zaštitu sve one ljude koji su poslednjih dana “predmeti“ poziva na linč ili pak izloženi najbrutalnijem fizičkom nasilju.

Pre svega mislim na pripadnice i pripadnike pojedinih nevladinih organizacija kao što su Helsinški odbor za ljudska prava, Yucom i Fond za humanitarno pravo, predstavništva stranih firmi, novinare, baš kao i na predsednika odnosno članice i članove (aktiviste i funkcionere) Liberalno demokratske partije!

Masovna politička histerija i zaslepljenost onih koji poslednjih dana ─ manje/više otvoreno podržani od pojedinih (parlamentarnih) stranaka ─ divljaju ulicama Srbije nikako ne može biti izgovor za ćutanje njenog novoizabranog predsednika. Situacija u kojoj se Srbija danas nalazi ne sme da bude iskorišćena za ukidanje slobodnog mišljenja, ili čak fizičku likvidaciju svake (političke) alternative ─ i to je činjenica na koju ste, kao predsednik Srbije, jednostavno bili dužni da reagujete! U suprotnom, ukoliko se ovo ludilo na ulicama i trgovima Srbije ne zaustavi, gubitak Kosova i Metohije mogao bi biti praćen i trajnim gubitkom čak i elementarne evropske i demokratske perspektive ovog društva, baš kao i povratak na političku scenu one Srbije koju ste ─ upravo zahvaljujući glasovima onih građanki i građana Srbije koji su danas tako stravično progonjeni ─ pobedili na nedavno završenim izborima.

Pre par meseci Jelena Krajšić je objavila tekst ne potpisavši me pritom.
Poštovala je moju anonimnost, a ja sam verovala da je jedini razlog taj, što nisam želela da skrećem pažnju na sebe.

... svakoga ko mi objasni o cemu je najnoviji tekst Mirjane Bobic Mojsilovic u danasnjoj "Politici"...

Premijer Đinđić je još 2003. godine insistirao na tome da je krajnje vreme za sasvim otvorenu raspravu o statusu Kosova, da Srbija treba da zahteva ono što joj je garantovano Rezolucijom 1244, kao i vraćanje dela bezbednosnih snaga Srbije i pravo vraćanja prognanih i proteranih, piše nekadašnji slovenački ambasador u Beogradu Borut Šuklje u svojoj analizi za slovenački list Finance. U analizi se podseća da je tada Đinđić tražio internacionalizaciju problema Kosova, ali i podelu teritorije, u slučaju jednostranog proglašenja, kao i međunarodne garancije za Srbe koji žive u albanskom delu

This Valentine's Day, I was in Belgrade's Delta City Mall watching dressed up couples cooing at each other in the food court next to McDonalds.  Then we tooka few days off to visit my husband's family in Croatia and now it seems 800 youth are breaking various Belgrade McDonald's' windows. 

Watching events via TV and Internet while temporarily outside the country, I begin to wonder if our Serbia dreams will have to be delayed.  What does recalling ambassadors mean to the ordinary foreigner?  Will I need to get a Visa someday soon to visit my own home in Sombor?  Am I risking being

Piše: Boban Stojanović  

Kažite mi da nije stvar u veličini?

Kažite mi da nije stvar u napaljenosti?

Kažite mi da nije stvar u testosteronu?

Duboko verujem da u nasilju koje se rasplamsava oko nezavisnosti Kosova ima nečeg duboko erotskog.

Ne verujem da će bilo koji protest pomoći onima koji su napaljeni na srBstvo da vrate famoznih 15% teritorije, ali verujem da će im pomoći u pražnjenju nagomilanog testosterona, koji je, oh, kako to uvredljivo (za testosteron), zvuči – odgovoran za ono što trese Srbiju već nekoliko dana.

Dakle, Kosovo je izgubljeno ali možda nam sledi - seksualna revolucija!

Ako je pravde i Boga, biće je!

S obzirom na to da je na ovom blogu pokrenuta debata o rezultatima rada organizacija za zaštitu životinja u Srbiji a u čijem je fokusu bila pre svega ORCA iz Beograda, TV B92 je u goste pozvala Gorana Paskaljevića, reditelja i dugogodišnjeg aktivistu u oblasti zaštite životinja, kao i predsednika ORCA'e Elvira Burazerovića.

 

састав на тему . . . .наборану

 

 да сам ја којим случајем прави списатељ догађаи би ме сами проналазили .овако, они као да беже од мене, чак и кад покушавам да их се домогнем информацијом из друге руке.  Напатим се тако очемћу да Вам пишем,

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Radikalna retorika koja se protekle dve decenije mogla primetiti kod određenih crkvenih velikodostojnika i neretko prelazila granicu verskih pitanja kako bi poprimala formu ideološkog i političkog diskursa, a u pojedinim momentima i napuštanje neutralne pozicije u odnosu na ratna zbivanja, nije deo savremenog trenda i posledica minulih ratnih zbivanja, već ima svoju istorijsku pozadinu i viševekovni kontinuitet koji se može objasniti kroz pojam "pravednog rata".

Na početku je važno napomenuti da se teorija pravednog rata

Dakle o cemu je ovde rec? Evo, neka Dr. kaze:

"Blues, Jazz, Country, sve je to isto samo drugacije upakovano."

Svi koji volite Muppet Show se sigurno secate lutke Dr. Teeth. Kreator Mappeta, Jim Henson je bio veliki fan Dr. Johna i njegove muzike. Bas u njemu je nasao inspiraciju za kreaciju

Kada u živite u zemlji čiji Predsednik svako svoje obraćanje javnosti svodi na reči /fraze – „boriti se“, „nećemo se predati“, „svi zajedno“ i „nikada“, onda nije čudo što cela vladajuća elita kao vrhunski domet Srbije u narednim mesecima vidi to što Kosovo neće moći u UN, OSCE,

„...To watch apes dressed in human clothing and mimicking human manners--an old standby in films and television shows--can make some human viewers uncomfortable, writes the noted primatologist Frans de Waal. Somehow, by doing so, the apes are crossing some line in the sand, a line that speaks to issues of culture, which humans alone are presumed to have….” 

piše reviewer knjige „The Ape and the Sushi Master“ F.B.M. De Waal-a. Knjigu nisam pročitao nego su me do nje doveli Google drumovi dok sam čeprkao ne temu empatije, a pošto sam pročitao poslednje Kurzweill-ovo mišljenje o veštačkoj inteligenciji, pre neki dan, na šta me je danas podsetila vest o kineskom transu na temu nanotehnologija. 

Malo zamršeno, na prvi pogled, iako se meni sve više čini da bi “six degrees of separation”, u kom nema nešto previše ontološkog, pošto ga nema previše ni u nekonzumiranoj, prostoj separaciji, trebalo da bude zamršenije od, recimo, tri stepena separacije u kojima lako možemo da završimo budemo li previše Googlovali. 

Nekako je sve povezanije sa svim, bar se meni često čini, mnogo kraćim putevima nego što bi se reklo na prvi pogled.