"The Road goes ever on and on
Down from the door where it began.
Now far ahead the Road has gone,
And I must follow, if I can,
Pursuing it with eager feet,
Until it joins some larger way
Where many paths and errands meet.
And whither then? I cannot say."

~ J.R.R. Tolkien, The Fellowship of the Ring

Setio se sarkastične primene engleskih reči "infinite wisdom" pa obrasca gde mi što često falširamo i frljamo se u odlukama i razmišljanjima ponekad naletimo na vrlo ozbiljan izazov pa rešimo kako je vreme da "sednemo" i ozbiljno razmislimo.

I razmišljamo, razmišljamo, sve naše mane i bubice po po strani i pod kontrolom, razmišljamo i .... evo mudrosti, evo odluke, .... gore nego ikad :-) Naravno, u trenutku kada donosimo odluku mi ne znamo da je ona gora nego ikad pošto, zar ne, u ovako promišljenom procesu mi tu odluku nebismo doneli. Mi to saznamo nešto kasnije, iza tačke posle koje nema povratka. 

                                                            I'm the man, I suffer'd, I was there (W. Whitman)

Ali volim uvrnute.

Naročito one koji šaraju po (tuđim) zidovima i (tuđim) sveskama/knjigama.

Shvatam da oni nešto hoće da kažu.

Pokušavam da budem dobar slušalac/gledalac drugih - ništa nema gore od toga da vam drugi nešto govore, a vi ne umete da ih (sas)slušate, pa ih čak ni u oči ne gledate.

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Srk ...

Rešio sam da više ne srčem prvu jutarnju kafu ( jer to me podseća na Tursku koja je još daleko od ulaska u EU ... )...već sam počeo da srčem čaj u 5 i pravim se Englez, ne bih li ličnim primerom ovu našu zemlju približio Evropi ...pa da ...

Srk ...

Za razliku od nekih članova engleske aristokratije ( koji su svoj budžet za ovu godinu skrckali pa sami moraju da kuvaju čaj ), ja takvih problema za sada nemam ...Meni prijateljica svaki dan ( posle popodnevne dremke ) skuva čaj i donese u ljuljašku, pre nego što se bacimo na tabliće ...

Prevaren sam čovek.

Ne beže plodovi, niti pitke bistre vode od Tantalovih ruku i usana… Nesrećnim tantalima ovu varku prave drugi, oni koji se s drugih strana naslađuju plodovima. Povlačeći grane ka sebi, oni odvlače druge grane, a one čine teatralni naklon.

Kao i čitava stabla.

A potoci, izvori, reke, vode za čijim osveženjem očajnički žude, priviđaju se izgladnelim i ožednelim tantalima, neprestano se povlače pred njihovim ispucalim, uvelim, osušenim usnama. Žalosna opsena njihovih slepih očiju. Žedniji ispijaju iz velikog jezerskog

Kad te pritisne život, pa ti ne da da dišeš. 

Milan boluje od Adenokarcinoma jednjaka, sa metastazama na jetri i plućima. Milan nije imao nikakve simptome bolesti, koji bi omogućili rano otkrivanje iste. Reagujući na peckanje

 gost autor: coa smor

Jedna od stvari kojima se igram u životu a nisam pisao o njima na blogu je - irski ples. VREME JE!

Language is a key defining element in the psyche of a people - it gives a critical reference frame with regard to how we interact within our world. Different langauges have differing ways of breaking up perceived realities and of giving expression to them. To illustrate this, consider how a language identifies the person with an emotion or a feeling.

For example, in English, we would say "I

Autor: Rodoljub Šabić

Može li se ista situacija opisati na dva dijametralno suprotna načina a da oba, bar formalno, budu korektna? Može, naravno. To je onaj „slučaj" famozne čaše koja je istovremena „puna do pola" a i „poluprazna".
Baš na tu čašu podsetio me je način na koji su mediji izveštavali o jednom fenomenu kojim sam se i sam prilično intenzivno bavio poslednjih nekoliko meseci. Reč je o zakonskoj obavezi objavljivanja Informatora o radu od strane fakulteta, odnosno visokoškolskih ustanova uopšte.
Objavljivanje Informatora o radu na zvaničnim elektronskim prezentacijama sa odgovarajućom i uredno ažuriranom sadržinom je obaveza utvrđena Zakonom i precizirana odgovarajućim Uputstvom o izradi i objavljivanju Informatora koje je doneo Poverenik za informacije na osnovu Zakona.

               1.

               Posmatra je krišom, tek krajičkom oka, dok ova lagano korača kroz čekaonicu, nogu pred nogu, sitno i tiho, a opet, tako pravog držanja da ne može da skine pogled sa nje. Majušna je, sa licem premreženim sitnim, mnogobrojnim borama koje neporecivo govore o tome da je iza nje već veoma dug i ispunjen život. Mirna elegancija finog crnog šeširića na njenoj glavi nenametljivo je podvučena tričetvrt zimskom jaknom i udobnim cipelama za štrapac.

U svom tekstu Srbija protiv Srbije, Nebojša Jovanović iznosi tezu da je - slično konstelaciji u filmu Davitelj protiv davitelja (gde iza davitelja-monstruma, asocijalnog i retardiranog autsajdera koji ubija iz nesposobnosti da shvati društvene odnose ili prihvati principe razmene koji konstituišu zajednicu i pojedinca u njoj, postoji  i ubica “insajder”, osoba koja “van svake sumnje” shvata takve odnose i principe pa suvereno i sa neupitnim ugledom učestvuje u društvenom i ekonomskom životu) - dakle, da je politika tzv. Druge Srbije bila podjednako produktivna u pogledu unutrašnje

Braći Ircima i svima koji se tako osećaju s malim zakašnjenjem čestitam Dan Svetog Partika, uz tradicionalnu rodoljubivu numeru Seven Drunken Nights

Leptir kupusar: zelenkastobeli bljesak u progledu ka suncu.

Iza je nešto crveno: pramac broda ili pravac putnika.. koji traži davno izgubljen ukus. Za jedan zalogaj. Bez recepta. Na tanjiru prekrivenom iščekivanjima.

I muva! Uporni stanovnik stola za pasijans. Ne odustaje i kada se umrve svi izgledi za mrvice. Nije čula za mrtvu prirodu. Ili vešto odlaže ulogu modela.

Nesreća se desila na auto-putu. On je vozio prebrzo. Video je da neće ukočiti na vreme pa je dodao gas. Potrajalo je kraće. Bio je sam.

U sobi je vrućina. Ona se prevrće. Udara rukama po jastuku. Nije to nesanica. Nije ni krivica. Izgrešila je proračun. Više nema nazad. Korporacija će reći svoje ujutro. Deca spavaju, ne čuju se.

Ljudi njihovih godina ne rade stvari koje oni rade. Oni bi trebalo da imaju decu a imaju mačke. Oni bi trebalo da beže na produžen vikend a beže od stvarnosti. Oni bi trebalo da se prepuste jedno drugom, ne da se guše. Oni očekuju potvrde okruženja. Ne vide da se to neće desiti.

AlexDunja mi ukazala na biser a ja nisam sebican, prepisujem tekst nase blogodrugarice koja pise pod nikom

selica_nena

 Molim vas da ovo shvatite kao besplatni lekarski savet, procitajte, bice vam bolje.

Poz, Dr M

____________________________________________________________________________________

Ne ide, brate, ne mogu da pišem kad sam raspoložena. A danas jesam, onako bezveze. Udarile mi ove precvale lipe u glavu i skroz me sludele. Evo, probudila se jutros razdragana, a lepo se sećam da sam sinoć bila ljuta. Samo ne mogu da se setim zašto. Prespavala