[Napomena: ovo je plaćeni blog]

 

Služba za deratizaciju, dezinsekciju i dekosovizaciju

Bulevar oslobodilaca Kosova 12/44

Beograd, Srbija

Obaveštenje o suzbijanju štetnih glodara, insekata i Kosova

Služba za deratizaciju, dezinsekciju i dekosovizaciju izvršiće veliko uništavanje štetnih glodara, insekata i Kosova na području cele Srbije.

Suzbijanje će se vršiti izlgaganjem mamaca crvene boje.

Akcija počinje sutra i traće do totalnog uništenja i istrebljenja. U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova akcija se odlaže za broj nepovoljnih dana.

Uspeh akcije zavisi i od vaše saradnje, zato vas molimo da:

 

Moramo u šetnju a ni meni ni njoj se ne ide.

- Idemo Anđo.

Topla noć ne pušta narod lisabonski da ode na počinak. Ispred barova momci piju pivo. Prolazi žuti tramvaj, poslednji današnji. U njemu samo jedan čovek. Sedi uz otvoren prozor nezainteresovan za grad noću. Tu i tamo mimoiđem se nekim usamljenim prolaznikom što se vraća sa kasno završenog posla.

U bočnoj ulici  rotiraju naradžasta svetla, brunda motor,

xy. xy. 2010

 

Danas iživljavanje.

Već smo navikli, osećaj je postao samo neprijatan, i ništa više. Kao kada klinac u nedelju uveče odgledaš  ’’Sportski pregled’’ , znajući da te čekaju ponedeljak jutro i škola.

Dok ga biju, Smrda  peva pesmu  benda  STUDENI STUDENI, posleratni  NOVEMBAR.

Ide ovako...

’’ Gledaj kako ljubav umire za jedan dan,

Gledaj kako suze  lokve postaju…

Udahni zadnji put bitno je da nestanes,

Pusti krv iz zila, vici dok umires…

Evo zašto volim Evropu.

Dojadilo mi je da slušam o nama kao rasistima, genocidnom narodu, primitivcima. Ja imam želju da moji unici imaju svoju šansu i budu ovakvi ako imalo vrede.

 

„Naši pogledi na svet daleko su superiorniji u odnosu druge zahvaljući jednostavnoj činjenici da je svako nama suprotstavljeno mišljenje pogrešno, čim je suprotstavljeno našem mišljenju."

Sve ređe se smejem, što nikako nije dobro ali to je posledica života i okruženja u kojem živim. Pravi nepatvoreni smeh je neraskidivo vezan za (makar trenutnu, kratku) radost. Pravi smeh pokreće u meni, vama, sve ono najbolje i najvrednije što kao mentalna osoba posedujemo. Imam jednu, sačuvala je moja Radmila, crno belu fotografijicu, imao sam oko tri godine, u kratkim pantalonicama na golo telo, bosonog na terasi, držim plišanog medu i zabacivši glavu ali pogleda uperenog u objektiv aparata, zacenjujem se od smeha. Šta je bio povod, naravno da ne znam ali smeh je i na fotkici zarazan!

Završili se izbori. Rezultati su uglavnom poznati . I nekome se sviđaju, nekome ne . Tako je uvek. Ali, svejedno, jedan rezultat je dobar. Mi smo pobedili. Zaista. Igor Brakus ima 1,4 odsto glasova osvojenih u Beogradu. Mediji kažu solidan rezultat. Mi kažemo pobeda. SVEjeDNO. Taj rezultat ostvaren je bez bilo kakve kampanje koja podrazumeva trošenje novca iz budžeta, odrekli smo ga se, bez spotova koji su platili tajkuni /sponzori. Naši tajkuni imaju ideje, novac nije njihovo bogatstvo.

 

Taj rezultat ostvaren je samo na osnovu toga što su l judi prepoznali Građanski pokret JESTE SVEjeDNO. I pored toga što su mediji ignorisali naše postojanje i one koji su bili konkurenti nazivali 'ozbiljnim' kandidatima. Vreme je za istoriju. Potrebno je pisati je od samog početka. Ako se bude pisala po sećanjima neće biti autentična. A onda postaje svejedno. Samo još jedna knjižurina koju niko ne čita.

Vlada kontinuiteta , odnosno skup pojedinaca koji se predstavlja kao vrh 'države', svaki dan dokazuje da je napredovao u odnosu na svoje prethodnike. Prosto ne znam da li da se radujem ili plačem. Show must go on , reče onaj pesnik.

Piše: Rodoljub Šabić

Famozna rečenica iz Antigone, naslov posta, je jedna od najpoznatijih i najstarijih ilustracija (kod nas nažalost izuzetno snažno prisutnog) manira da se na lošu vest reaguje emocionalno, a ne racionalno, odgovorno, i da se za nju proglašava "krivim" onaj ko je donosi, a ne pravi uzroci.  

Nedavno objavljivanje Izveštaja o tragediji helikoptera, odnosno neke reakcije na njega, a pogotovo poluglasne "priče" o tome da objavljivanje činjenica "ugrožava odbrambenu sposobnost, moral..." podsetilo me je na jedan događaj od pre nekoliko godina.

 Naletih jutros na stranicama B92 sport-a na vijest da Dvajt Hauard, trenutno najbolji centar NBA cirkusa, prelazi iz Orlando Medžika u LA Lejkerse. Ha, vidi vraga, rekoh sebi, pa to je  potpuno u skladu sa mojim poodavnim zapažanjem kako su se ti Lejkersi oduvijek svojski trudili (i istrudili) da pod svoje okrilje dovedu najbolje centre koje je košarka iznjedrila.

Piše: Rodoljub Šabić
U subotu je kod mene u kraju, u Savamali, na Savi, između mostova, održan Beogradski karneval brodova. Događaj je inače već tradicionalan, održava se niz godina pod nazivom "Zabava na vodi".
Ove godine je ovo po prirodi bezazleno, lako, vedro događanje nažalost obeleženo i intervencijom policije. Lično nisam prisustvovao ali intervencija je privukla pažnju mojih suseda (a i druge publike i medija), a i nezavisno od toga je dobar povod za post.

Na karnevalu je uzeo učešće i brodić, čamac na čijem pramcu je bila velika žuta patka. Žuta patka je simbol Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" čiji su pripadnici, kritičari i deklarisani protivnici "Beograda na vodi", prolazeći pored tribine nakon što je gradonačelnik otvorio manifestaciju razvili transparent sa imenom pokreta. To je bio povod da ih okruže čamci rečne policije, isključe iz defilea, nateraju da pristanu i oduzmu im transparent.
Posada čamca je tvrdeći da ne radi ništa nezakonito tražila od policajaca objašnjenje - Zašto to rade? A odgovor koji su dobili bio je - Znate Vi dobro zašto.

Mafia je naziv za „opasno društvo, i udruživanje ljudi sa opasnim ciljevima". Naziv potiče od istoimenog tajnog razbojničkog društva osnovanog na Siciliji 1860.godine. Do 19. veka, mafija se povećavala prerastajući u moćnu frakciju orjentisanu ka kriminalu, sa sopstvenim pravilima I ovlašćenjima. Za većinu ljudi je postala neka vrsta religije, "poštovanog društva". 

Kriminogeno organizovane grupe, mafije ili kako god ih zvali nisu prošlost - bilo ih, ima ih i biće ih. Razlika je što su to ipak tajna (najvećim delom) udruženja, koja koristeći veze sa postavljenim

 

U autobusu broj 45, pre neko veče (7. novembar 2012), negde blizu raskrsnice Studentskog grada i prekoputne Džakarte (kafana Tošin bunar), kako, zašto, u glavi mi se usred triliona misli i primisli, zapali kao buktinja reč ZANOS! Nekoliko sekundi je sijala, blještala, poništavajući i prazneći mi mentalije od svega drugog. Nije mogla duže! Konstantni umni mi bururet, skrajnu je, vrlo

Bilo je bajno letnje veče, ležali smo na još toplim kamenim pločama, ja na leđima a Branka na boku podbočivši glavu levom rukom. Desetak metara ispod nas, more je meko udarajući o stene pevalo svoju pesmu od iskona. Do pre nekoliko minuta kamene ploče su bile prepune naših drugarica i drugova a onda su se kao po dogovoru naglo izgubili i ostavili me s Brankom. Kasnije sam saznao da je dogovor zaista postojao. Vera, moja komšinica, koju su svi, ne znam zašto, ni onda ni sada mi nije jasno, sledili i slušali, smislila je da nas spoji, Branku i mene. A ja sam bio zaljubljen u Snežanu

Ćelavi ražanj je vrsta ibisa na granici izumiranja. Ukupna populacija u divljini se ne procenjuje, već je do u glavu prebrojana i iznosi 215 ptica. Od toga je 210 u Maroku, dok je u Siriji preostala minijaturna populacija od svega 5 jedinki. Prirodno, sve su zakonom zaštićene, sve su dobile imena, a neke i satelitske odašiljače radi praćenja njihove seobe. Od tih preostalih pet ptica, nedavno je neki lovac ustrelio Juliju. Time je bliskoistočnu populaciju ove ugrožene vrste jednim pokretom prsta smanjio za 20%.

Ako zaista nismo ostrva, ostalo nas je manje.