Moj gost autor je bivša članica bibliotekarske sekcije (hihihi), nekad učenica, sada drugarica - pojačivač! Ako i naši najbolji đaci, na najvišim školama, ovako misle o nama, moramo ozbiljno da se zabrinemo. Ne odbijajte im na mladost, neznanje i neiskustvo, shvatite da se loše osećaju pored nas i menjajte se.

Menjajmo se dok još ima vremena. Ne na izborima, već duboko unutar bića.

     Dragi profesore,

    Pišem Vam jer Vam ništa ne mogu reći. Ne mogu Vam reći jer vi niste obično biće. Ne, vi ste nedodirljiva sila koja utiče na tok mog života koji nastojim da učinim što lakšim. Zato Vam se obraćam kao kosmosu, u prazninu, čisto zbog sebe.

 Nizom manifestacija u Crnoj Gori je  dostojanstveno proslavljen Dan državnosti u znak sjećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država i na 13. jul 1941. godine, kada je narod Crne Gore počeo ustanak protiv fašizma.

Za razliku od nekih drugih država nastalih raspadom SFRJ, u kojima je na delu potpuna revizuija istorije, ideološko nadgornjavanje, obračun sa prošlošću i samim sobom, raspirivanje novih svađa i podela uz “neutralno” posmatranje od strane države, u;enje nove istorije i vere kojom se unuci vaspitavaju da pljuju po svojim dedovima i pradedovima,  Crna Gora je primer kako se dostojanstveno odnosi prema istoriji i kako se poštuju tradicije svog a i drugih naroda.

Imali su i Crnogorci dinastije, imali su i bjelaše i zelenaše, imali su četnike i partizane, imaju i sada “Velike Crnogorce” i “Velike Srbe”, ali sve to ih ne sprečava da se prema svojoj istoriji odnose sa dužnim poštovanjem.

Povodom Dana državnosti, Vujanović je sinoć na Cetinju priredio prijem

Pitanje ne treba shvatiti olako! U ekstremnim situacijama, od toga možda može zavisiti i da li ćete prirodne potrebe obavljati u zatvoru ili toplini svoga doma. Da li ste reakcionarni ili moderni? - u stvari je pitanje koje bi moglo da bude izbor, a kako stvari ovde stoje, može biti izvor velikih nevolja.

Kao i svaki drugi sport, tenis zahteva mnogo rada i truda da bi poceli da uzivate u njemu, a da to bude i tehnicki prihvatljivo. Zelim da kazem da nista tako ne "bode oko" kao 2 igraca koja mlate po loptici i ne uspevaju da uspostave nivo igre i ritam koji donosi zadovoljstvo. 

Piše: Boban Stojanović  

(Autor teksta je bivši aktivista grupe Queeria, Zvonko Bogdan, koji je iz borda organizacija istupio nakon što je estradni lobby unutar pomenute NVO objavio intervju sa Jelenom Karleušom. Njegovo pismo prenosimo u celosti.)

Stvarno, ovo što se desilo na poslednjem Queeria blogu je nedopustivo.

Nekoliko dana čitam komentare i ne mogu da verujem.

Pa zar je iko mogao da pomisli da se ja, iz Queerie, javljam nekome ko ima samo srednju školu?

Komšijama sa višom školom ponekad, onako kroz zube, procedim: Dobar dan!

JA SAM URBAN.

I nisam seljak.

I da, slušam samo klasiku. Ništa Jeca, ništa Mina, ništa Seka, ništa Sneki...a, jok ja!

Isključivo klasika.

I to Dragana del Monako.

Pa makar padala pijana po sceni „Sava centra“.

Samo nek’je klasika.

- Kako si, mama?
- Ni mi je dobro, sine! Loša mi kurcilacija, pretisak visok, moram u ambalantu po recepte, a možda i u polukliniku kod pumpologa...teško dišem i kašljem k‘o da imam brkalozu! Jesi čuo da je Đoka, Mladenov sin, perisao prstatu? Dobro je da sam matora pa ne moram više kod ginehologa...upale jajnjaka su baš bile grozne!
- Dobro, bre, kevo, pa nije ovo vizita u bolnici pa da moraš u detalje... Šta ti treba iz apoteke, da kupim kad budem išao u nabavku?
- Iz apateke mi trebaju hapsule omega 3, cinak i vitamin C - najveći broj i ako nađeš vigantol - to je dobro za koronu. Morala bi i privatno u labaratoriju da uradim šećer i da primim nekciju gvožđa...
- Majkić, ima Ajronmen da postaneš od toliko suplemenata!

Nema tekst, nego samo ovaj klip od juče.

Sale Nacionale

Bila je nedelja, 2. jul.

Bila je Atina, Marusi.

Bilo je 20.000 ljudi.

Bilo je 1.000 nas, Srba, urlali smo ali se nismo čuli 

Bili su dole Vlade, Sale, Žare, Peđa, Zoran, Dejan u belom  i Arvidas, Šarunas, Rimas, Arturas, Šaulius.

Peđa je

Moja generacija prolazi krizu. Žene te imaju te nemaju, stalno im nešto vrućina, lade se, grudnjaci sve tvrđi, dekoltei sve veći, a muškarci kupuju motore i gitare. Cvrče žice i pojačala pod neukim prstićima, a posle „probe" sednu na motore i pravac bulevar, da ih svi vide. 

Neki se odvaže da idu i dalje, autoputem do Beograda ili vikendice na Fruškoj Gori, a neki bogami i tripuju Route 66 i Jennu Jameson koja čvrsto stiska butine da ne padne u onu prašinu ili kaktus, mada bi joj neki kaktoid iz Arizone verovatno priuštio izliv endorfina na mozak u odnosu na ono što mogu da joj pruže ovi prekaljeni motoraši. A tek je 30 godina prošlo od srednje škole.

  Ideja kad se rodi onako gola i bosa ispunjena je nadom svog tvorca, odnosno onoga kome je na pamet pala. Ne prodje dugo vremena, a ona, ideja,  jos neobuvena i neobucena, sasvim cista u svojoj goluzdravosti, osudjena je da ostane to sto je bila svojim rodjenjem- samo ideja  neodrasla ili neostvarena, sasvim svejedno.

 Zakljucana u mislima tvorca ona se energicno uspinje, okrece, prevrce cas naglavacke, cas na rukama pokusavajuci da izadje van nevidljive, ali nepropustljive opne. Sama ideja, vec ima svoju ideju kako da protrci sirokim poljima da odraste, a sa svojim odrastanjem ostavi svoj trag, dobar ili los, ali ipak trag.

Dok se kod Jelice vodi rasprava: "podela ili ne" (kao da nas uopšte sada to neko pita), setih se razgovora na tu temu još '89. u kući moje pokojne baka Jelice, tek što je napustila Gnjilane... Tada te priče nije razumeo niko ko nije tamo živeo..... Ali bitnija stvar, malopre sam čula reakcije rodbine i prijatelja koji su još uvek dole. Kažu: počelo je konačno odbrojavanje. Uglavnom broje sate do iseljenja. Toliko o tome kakva je situacija. Uz tihi šapat da se potpuno slažu sa izjavom Predsednika Tadića:

 Na mom prethodnom blogu došlo je do žestoke rasprave (ako se to tako može nazvati) o problemima prihvatanja doseljenih ljudi. Prvenstveno je bila reč o Beogradu, a kasnije se priča raširila

Onako uz kafu.. i uz nešto da se gricne. Parče čokolade. Rebrasti, XL (čips, ne durex)...

Dvojac (bez kormilara): alselone i niccolo

Beogradski centra za bezbednosnu politiku (BCBP) nedavno je objavio rezultate istraživanja  “Šta građani Srbije misle o svojoj i bezbednosti Srbije” .  U okviru dela “Bezbednost i integracije”  ispitivano je, između ostalog,  ko je za, a ko protiv ulaska Srbije u EU. Za mene, a verujem i mnoge druge, rezultati tog dela su prilično iznenađenje.