Sada, već dobar deo mog veša, da budem precizniji potkošulja iliti atlet majica, je došao u kuću u poslednje dve godine kao pozivnica za svadbu. Naime, ovdašnji običaj je da se poziv za istu dodeljuje u vidu atlet majice ili peškira. Dobar deo naših peškira, onih manjih za brisanje ruku, takođe potiče iz tog izvora.

Politički analitičari, kolumnisti, uvodničari, komentatori, glavni urednici i ini poslenici pisane reči, koji iole drže  do sebe, više se ne oglašavaju. Javni servis evropske Srbije, kao i svi TV kanali na nacionalnim i lokalnim frekvencijama repriziraju reprize. Pomoćnici zamenika glavnih urednika i ono malo dežurnih novinara, čekajući Nesi ili da Ljajić uhapsi Mladića, prekopavaju Srbiju tražeći zlatne poluge Kraljevine Jugoslavije i đeneralov grob. Čak je i na blogovima, sve manje velikih tema. Očito da je, bez obzira na svetsku eknomsku krizu, leto i ove godine stiglo. Ne znam od  kada i zašto se misli da je leto vreme za lake teme. Međutim, sigurno znam da ima i onih koji i u vrele letnje dane, bez obzira da li su na plaži, u svom dvorištu ili na balkonu višespratnice, vole da razmišljaju i čitaju o krucijalnim temama. Njima je namenjen ovaj tekst.

Данас је Ускрс, Први мај и годишњица очеве смрти.
Мени је једино ово последње важно.

десно: Радисав Брајовић, 1923-2002.

Mislila sam ja i ranije da Vam pišem, jer je u okviru vašeg ministarstva taj nekakav Savet za borbu protiv bele kuge, mada ja oćoravih tražeći na sajtu vašeg ministarstva link za isti, i ne nađoh ga.

 *Ovo je potpuno  isti post kao i prethodni  današnji "Tako i oni o nama"  koji sam na sugestiju moderaotora i komentatora zatovrila a ovaj otvaram  da bi se, ako  ima još zainteresovanih , lakše komentarisalo.

“Ja nisam Toma Nikolić pa da javno pričam šta sam telefonom razgovarao sa Tadićem.“ 

Čedomir Jovanović, Utisak nedelje, sinoć

 „Na slavi kod Miškovića najviše se pričalo o meni.“ 

Čedomir

Gledam pre neki dan ove majmune i stvarno mi nije jasno ko ovde nije normalan, ajde sto oni nisu normalni ali sto im mi navodno normalni pomazemo ?

Šta reći?!?!?

Ne znam šta ćete reći vi u vezi današnjeg rušenja centra Beograda,  ali ja mogu samo da ponovim ono isto što sam više puta  rekao i napiso na ovm istom mestu .

Samo posvećenima ni najbolje nije dovoljno dobro, i znaju da i od najboljeg može bolje. 

Birači to, na sreću, umeju da prepoznaju i nikakva ih najprljavija kampanja do sada neće sprečiti da postupe ispravno u osami glasačkog mesta. Ceneči rezultate i verujući u viziju.

"Vučić je, obraćajući se članovima SNS na izbornoj skupštini, rekao da neće govoriti loše o koalicionim partnerima. 

ĐAVOLJA VAROŠ

Đavolja varoš - vest B92- izvor

Danas je poslednji dan glasanja na internetu za 7 prirodnih svetskih čuda.

Glasajte za čudo prirode, a u Srbiji, kod Kuršumlije.

Stvarno je čudesno...

                                                  Vera je spoznanje o smislu ljudskog života po kome čovek ne uništava sebe, već živi. Vera je sila života. Ako čovek živi, onda je sigurno da on u nešto veruje. Kad ne bi verovao da za nešto treba živeti, ne bi živeo. Ako on ne vidi i ne shvata privid konačnog, on sigurno veruje u beskonačno. Ne može se živeti bez vere. Lav Tolstoj

Da ljudi nisu izmislili Boga ne bi bilo civilizacije. F. M. Dostojevski

                                                   Postojanje

Da li je Brozova politika navodne neutralnosti (i nesvrstavanja), odnosno tzv. ekvidistance prema dva ideloški i gepolitički suprostavljena bloka: ‘(N)i Istok (N)i Zapad' bila racionalna? Koliko je zapravo koristi ili štete takva politika donela našoj zemlji, odnosno njenim građanima.
Postoji ‘legenda' da je Enver Hodža rekao da se nije Albanija izolovala od sveta, već svet od Albanije. Možda je za Broza bilo adekvatnije da tako nešto kaže. Naime, režim nije rekao NE Staljinu, već ovaj njima (nadajući se da će jugoslovensko rukovostvo zbaciti niži ešalon komunista).

Poštovani, imam čast, zadovoljstvo i tremu da vam predstavim Goričinu i moju, sveže izašlu, vruću iz štamparije, knjigu »Priči nikad kraja«. Beba-knjiga ima samo jedan dan i o njenom pojavljivanju me izvestila, sikćući mi u uvo, suautorka, Moja najbolja drugarica. Daklem, Moja najbolja drugarica i ja smo roditeljice knjige-prvenca, pogledaj levo. Kao što možete primetiti knjigu je izdala naša matična kuća, Samizdat B92, tako da je sve komplet. Ovim povodom, želim da vam napišem sledeće:

Najpre, ne bih htela da ovo zvuči patetično, jer ako nešto ne podnosim to je patetika. Ne volim cviljenje, prenemaganje, slinjenje i glumatanje u poznim godinama, od strane navodno nikad odrasle dece, ni zahvaljivanja koje prati pogled, koji za razliku od reči ne laže i stavlja na test moj IQ.

Niko. Niko od nas i svi mi zajedno. To je "samo" softver koji radi na računarima svih onih koji žele da se pridruže. Ni od koga ti ne treba dozvola. Ne postoji meta gde naciljati Tomahavk. Po svetu postoji toliko kopija ove računovodstvene knjige da ona može preživeti nuklearni udar (u žargonu se to zove "bubašvaba protokol"). Bitkoin se može preneti na računaru, mejlom, pismom, u glavi, u slici (steganografija), radio talasima... Jedna firma je čak platila lansiranje satelitskog repetitora koji pokriva Evropu, sever Afrike i dobar deo Azije namenjenog samo za prosleđivanje bitkoin transakcija. Korišćenje je besplatno. Ovakav softver se zove distribuiran jer nema jedan ili više centara sa privilegovanim učesnicima.

Kurdi: osnove za one koji ne znaju ništa i podsetnik za one koji znaju sve

U ovom tekstu ću pokušati najširom mogućom četkom da oslikam neke osnovne činjenice o kurdskom narodu. Možda nisam u pravu kada mislim da ih nije zgoreg znati pre nego što pređem (nešto detaljnije) na istoriju konflikta turske države i PKK-a. Svestan da ovo nije tekst (kao uostalom ni prethodni što nije bio) koji može izazvati poplavu komentara i da mnogima može biti dosadan, ali iz poštovanja prema temi i želji da je što bolje obradim dajem vam ga na čitanje.