...šta je bilo na kraju..je l' Trepča u Briselskom sporazumu ili nije?

Kad bi neko samo mogao da mi objasni koji stanje ludila je trenutno na delu, ja bih mu jako bila zahvalna. U svom novinarskom veku sam se nagledala, naslušala i načitala takvih političkih bisera da bi me prepričavanje istih odmah odvelo na duži boravak u instituciji za mentalno uravnotežavanje. I sve razumem, i predizborne kampanje prljave i još prljavije, verbalna napumpavanja...sve ono što Vladimir Vojnovič sažima u rečenicu

Karl Hajnrih Marks već dugo ne visi po zidovima učionica srpskih škola. Novi sveci danas krase te oronule zidove, ali oni koje smo naizgled odbacili još dugo će živeti u jungovskim arhetipima srpskog bića.

Dobri stari Marks svet je video kao borbu neprestanu između tlačitelja i potlačenih. Tlačiteljem je bivao onaj koji je u svojim rukama držao "sredstva za proizvodnju", a potlačeni je koru hleba morao da zaradi kod svog tlačitelja - u osvit civilizacije kao rob, kasnije kao kmet i, konačno, kao radnik. Podela jasna i jednostavna. Srce lako bira stranu. 

Stvari se, međutim, prilično komplikuju u postpetooktobarskoj Srbiji, i bogami bi se nad savremenom srpskom klasnom podelom itekako zamislili i Karl Hajnrih Marks i drugar mu Fridrih Engels.

POBJEDA: Kako mislite da Srbija može riješiti pitanje Kosova?
KORAĆ: Kada je u pitanju Kosovo, Srbija će, po mom mišljenju, polako ići u samoizolaciju. Imali smo prvo slučaj inauguracije hrvatskog predsjednika Josipovića, gdje Tadić nije došao. Sada imamo problem sa njegovim odsustvom sa skupa na Brdu kod Kranja. Prema mojim procjenama, u vremenu koje dolazi, Kosovo će sve više biti pozivano na razne sastanke, a Srbija neće moći stalno da insistira da ne bude nekih državnih obilježja Kosova. Takva politika vodi u samoizolaciju.
S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova. Kosovo Srbiji pripada tek od Prvog balkanskog rata. Tu je i čuvena politička fraza „i Evropa i Kosovo", koja sada zvuči jako dobro, ali dugoročno nema šansu. Za sada Srbija tu pliva u jednoj politici koja izgleda kao dobro rješenje, ali mislim da Srbiji nedostaje vizija i spremnost da počne da se bavi realističnom politikom, na čemu insistira i Evropa.
***
Sticajem okolnosti, nekoliko sati pre nego što sam pročitala intervju Žarka Koraća Pobjedi (u kojem je, naravno, pre svega reč o odnosima Srbije i Crne Gore), čitala sam Dubravku Stojanović. Dva teksta, objavljena 2007. i 2009. godine u Helsinškoj povelji, posvećena su upravo Prvom i Drugom balkanskom ratu i pitanju odnosa Srbije prema Kosovu do danas.

Ovaj post je posvećen predstojećem Danu pobede nad fašizmom u najboljoj nameri da još jednom ukaže o svoj nakaradnosti ukalupljivanja prošlosti u ideološki ograničene okvire, s jedne, i kako to rade civilizovane države i narodi, s druge strane.

Pre dve godine na velikoj međunarodnoj izložbi foto festival u Njujorku našle su se i fotografije spomenika NOB-u nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Reč je o projektu belgijskog fotografa i saradnika na Kraljevskoj akademiji u Gentu Jana Kempenaersa, koji je priredio seriju radova naslovljenu “Spomenici: kraj jedne ere”, prethodno predstavljenu u Antverpenu i u Briselu. Valjda u nameri da se bude u  antikomunističkom trendu i uz podsmeh duhovit, a biće pre zbog neznanja, na B92 se pojavio tekst o tome pod naslovom «Komunistički spomenici kao iz budućnosti», što je izazvalo dosta komentara.

Treba li bilo kome ko ima barem dva osnovne objašnjavati da je na Kozari, na Sutjesci, u Šumaricama, na Banjici, u Jasenovcu , na Sremskom frontu, tokom oslobođenja Beograda, i drugde  među poginulim najmanje komunista, da su to spomenici palima za slobodu i narodu  koga su pobili okupatori i njihove domaće sluge.To nisu spomenici komunistima i komunizmu već stradalom narodu, spomenici koji simbolizuju borbu i pobedu nad fašizmom.

Čudno je da je tu distinkciju razumeo jedan Belgijanac za razliku od nekih kao velikih Srba i patriota. Sramno je kako se kao država i narod odnosimo prema sopstvenoj prošlosti i istoriji, a dovoljno je samo pogledati kako to rade narodi i države koje drže do sebe i svoje kulture. Pa evo primera u slici:

Balašević je na prvom u seriji ovogodišnjih koncerata u Sava Centru, rekao da su mu nedostajali novogodišnji koncerti... Koliko je tek on nedostajao Beogradu! Skoro 4 sata trajao je koncert (12.12.), a publika je mogla samo na jedno da se žali: ukočene vilice od smeha. Priče iz detinjstva, koje će biti objavljene u najnovijoj knjizi, kao i utisci oko snimanja filma o Vasi Ladačkom (Kao rani mraz), osigurali su da svi koji su bili na koncertu ceo vikend prespavaju nasmejani.

 Otkrivaju se tajne Deda Mraza.

 Crveno odelo, verovatno da bude uočljiviji na zimskoj belini; crveni obrazi, crven nos...dolazi nam sa hladnog Severnog pola...Naime, veruje se da odevanje u ovu atraktivnu boju povodom novogodišnjeg slavlja donosi sreću i uspeh tokom cele godine. Bela kosa i brada govore nam o starosti Deda Mraza i čistoti koju prenosi na najmlađe.

Prenosim tekst iz "Danasa" o Stanislavu Vinaveru, bez dozvole autora. Njemu se izvinjavam i zahvaljujem, a čitaočevoj pažnji sugerišem ovaj doprinos osvetljavanju Vinaverove ličnosti uz, što je još važnije, par informacija o skorašnjem izlasku njegovih sabranih dela.

Ne razumem ovu vlast nikako. Trudim se da je razumem, hoću da je razumem, upreh se da je razumem, ali mi ne uspeva.

U danu u kome imamo vest da je izrada vebsajta Očistimo Srbiju, koja realno košta između 1.000 i 2.000 eura (a čovek bi se nadao da javne nabavke i tenderi postoje upravo da bi se postigla ova niža cena od 1.000 eura), plaćena 25.000 eura, tj. 2.500% puta više, imamo i vest u kome premijer države tvrdi da "prosvetari ruše državu" pošto traže povećanje zarada od 24%.

Da li su zahtevi prosvetara stvarno nemogući, opasni, nerazumni i nerealni, kako to ekonomski savetnici premijera objašnjavaju? Da li su prosvetari, koji bi po difoltu trebalo da su pametni i razumni, pošto im je posao da nam decu uče da budu ista takva, totalno odlepili i izgubili kompas, ili je po sredi nešto drugo?

Po sredi je nešto drugo, rekla bih.

 Milan Nikolić

                    "Umetnost je ono što ja činim drugima, kultura je ono što drugi čine meni"

                                                                                            Branislav Dimitrijević

"Kada veroučitelj kaže učeniku da dobri ljudi idu u raj, onda on upali tv i kroz reality programe gleda - raj"

 Pre nego što pređem na pravu temu ovog bloga, mislim da je korisno da malo obnovimo znanje iz istorije Dubrovnika, kako bi imali potpuniju sliku kulturnih i političkih okolnosti i ambijenta koji je tamo preovladavao sredinom i krajem XIX veka.  Mnogima će, zato, prvih nekoliko paragrafa ovog teksta biti suvišni ili dosadni,

Bitlsi u krugu dvojke

The Beatles - najznačajnija skupina ljudi u mnogim životima.
Šta reci o onima koji su svojom muzikom obeležili mladost nekoliko generacija a svojom pojavom promenili svet?
da su najpopularniji bend svih vremena.
da su ti klinci iz engleske provincije svojim izgledom i pesmama izvršili neviđeni udar na kulturu XX veka - uticali na muziku, modu, umetnost, film, literaturu.
da su šireći ideje ljubavi, mira, imaginacije, slobode srušili  hladnoratovske  zidove u glavama milona ljudi na planti.

Građansko društva u Srbiji, onaj njegov elitni sloj koji neki zovu Drugom, a neki Metastabilnom Srbijom, insistira na sukobu crnog i belog. Odnosno, insistira na sukobu, a da bi sukob bio kvalitetan i trajan, strane u sukobu treba da budu crna i bela. Bela je uvek dobra, kao što su dobri bili kauboji sa belim šeširima na početku filmske ere. Bela strana su metastabilne perjanice, šta god mislile, govorile i pisale. Crna je vlast, bez obzira da li je oličena u Miloševiću, Đinđiću, Tadiću ili Vučiću. Ovako stvoreni, crno-beli svet ne trpi sive nijanse. Ali zato u njemu postoji više od 50 nijansi crne.

Izborni Sabor SPC  izabrao je na današnjem zasedanju  45. patrijarha SPC. Novi patrijarh je, mimo očekivanja većine medija, pa i verskih analitičara, izabran u rekordnom kratkom vremenu.
Izbor je počeo svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornoj crkvi, koju je predvodio mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, a potom i molitvom priziva Svetog Duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog.

Saborom je predsedavao episkop šabački Lavrentije, najstariji po rukopoloženju episkop Srpske pravoslavne crkve.

Episkopi sa pravom glasa izabrali su trojicu kandidata:  vladiku bačkog Irineja, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladiku niškog Irineja.

U toku molitve priziva svetog Duha arhimandrit Gavrilo je od tri koverte postavljene u Jevanđelje izvukao jednu, a episkop Lavrentije je pročitao  ime 45. patrijarha SPC.

 Milan Nikolić

Ljudi aplaudirajte, budite ponosni na svoju državu, verujte njenim institucijama, uzdajte se u poredak pod budnim okom Pravde, ostavljajte Ceci darove na vratima, bodrite je da radi na novim pesmama tokom trajanja pritvora, čistite teren po Ušću spremajući se za momenat kada će ponovo izaći pred vas i poručiti vam:  "Ajmo Beograde, 'ajmo Srbijo! Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!" U međuvremenu, vežbajte priznavanje, olakšavajte sopstvenu dušu i cenkajte se. 

Vreme otužnih refrena ne prolazi. Posebno onih koji trijumfalno