g. Jeremija

SECRETOS del CORAZON

  - Ime mi je Ilija, rekao sam. Ona nije odgovorila. Ili možda jeste? Moguće je i da ja nisam rekao ništa, iako sam hteo, a da je ona izgovorila svoje ime, koje nisam čuo. Ni sada nisam siguran, a pogotovo onda nisam bio. Ipak, danas znam bio je to neponovljiv trenutak, proviđenje, alef, nirvana ili jednostavnije rečeno: bila je to ljubav na prvi pogled.

 Sjećate li se filma “Over The Top“ iz 1987.  sa Staloneom u glavnoj ulozi? Ono, skroz šablonska holivudska priča, koja sem upoznavanja šire laičke javnosti sa svijetom profesionalnog obaranja ruku (armwrestlinga) nije imala ama baš nikakav opštedruštveni značaj.

Ustvari, pozadina te priče, odnosno  čovjek  koji je inspirisao scenariste za lik glavnog junaka  (Lincoln Hawk-a), daleko je zanimljiviji od Silvesterove uloge.  A taj, na prvi pogled sasvim običan čovjeka, fizički daleko manje atraktivan od mišićavog Rambeta, zove se  John Brzenk.

...ili Songs That Saved Your Life Part 1....

Odavno nemam neku inspiraciju za blog. Posle leta, odmora, krenulo se u jesenju rutinu. Na ostrvu drma "kreditna kriza", berza pada, ali o tome stvarno nemam neku zelju da bilo sta stavim na papir.

Ali juce, tokom redovnog vecernjeg trcanja, na iPod-u u shuffle modu (160GB, skoro 27,000 pesama tako da sanse nisu bas velike), krene jedna pesma koju dugo nisam slusao, sa albuma koji odavno nisam pustio, a koji mi je, maltene, bio "sound of the times", tamo negde u Beogradu, 1995-96.

Zenski glas, pomalo egzotican, kristalan,

At the request of Kristina’s parents, I repeat the blog. This is another attempt hoping that someone will answer. There were only a few people from abroad who contacted, through private messages, to help Kristina.  But in the meantime, they either gave up or they did not have time to call back again. A small amount of money that was raised in “ALL

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Radikalna retorika koja se protekle dve decenije mogla primetiti kod određenih crkvenih velikodostojnika i neretko prelazila granicu verskih pitanja kako bi poprimala formu ideološkog i političkog diskursa, a u pojedinim momentima i napuštanje neutralne pozicije u odnosu na ratna zbivanja, nije deo savremenog trenda i posledica minulih ratnih zbivanja, već ima svoju istorijsku pozadinu i viševekovni kontinuitet koji se može objasniti kroz pojam "pravednog rata".

Na početku je važno napomenuti da se teorija pravednog rata

Pitanje i „jevrejskoj dominaciji" kada je u pitanju Nobelova nagrada izgleda da je goruća tema u arapskom svetu i na televizijskoj stanici Aldžazira (al-Jazeera). U jednom dugom studijskom razgovoru na televiziji objašnjava Samir Ubeid, koji se predstavlja kao „irački istraživač u Evropi", da je podela Nobelove nagrade nepravedna. „Zašto je nagradu dobilo 167 Jevreja, a samo 4 Arapa? U svetu ima samo 15 miliona Jevreja naspram 380 miliona Arapa!" viče Ubeid. „To je rasizam!" Na kraju razgovora on dolazi do klasičnog zaključka u vezi Jevreja po kome su sami Jevreji stvorili

Četvrtak je, pa da ne kvarimo naviku... Autor me je upozorio da moram da stavim PG. Uživajte!  

Deset dana posle priznanja koje je savet poglavica objavio, započe defile ljudskih devojaka, kako bi izabrali one koje će biti odvedene u Šumu Trolova. Asa je bila na čelu vilenjačke izborne komisije, što joj, kao ženi koja se nije zanimala za sopstveni pol, i nije pričinjavalo neko posebno zadovoljstvo. Od nekoliko stotina kandidatkinja vizuelnim izborom odvojiše četrdeset i dve. Njih uvedoše u veliki kožni šator gde je Oler ispred vilenjaka zatražio da se skinu gole. Devojke to odbiše uz burno negodovanje i požališe se svojim poglavarima, koji su takođe bili prisutni. 

Predrasude u dobroj meri utiču na naše odluke. Sad, sreća je u svemu što su one neretko ograničene na neko naše bliže okruženje. Problem izgleda nastaje, posebno u vremenima masovnih medija, kada i predubeđenja postaju masovna.

stvarno mi nije jasno zasto iko vise ima ikakvih dilema za kog glasati?

Podsetimo se: u incidentu koji se desio na otvaranju izložbe "Odstupanje" jedan umetnički rad je proglašen politički nepodobnim i kao takav uništen pa zabranjen, prvo od strane fragilnih žrtava rata, zatim od strane njihovih reprezenata u kulturi i desničarskom aktivizmu a onda i od institucija koje takvu zabranu mogu da sankcionišu - Ministarstva policije i kulture, Gradskog sekretarijata za kulturu, Opštine i policije Stari Grad itd. Zloupotreba bola žrtava rata legitimisana je i ocenama kolega, ovdašnjih umetnika i kustosa, u vezi svih radova prikazanih na izložbi. Stručno nezadovoljstvo

  Znate onaj vic kad Muju biciklistu zaustvi policajac i krene da mu piše kazne. Te sto dinara što nema dinamo, te sto što mu ne radi zvonce, te dvesta što nema prednju kočnicu, a Mujo se samo smeje i plaća. Gleda ga policajac u čudu, pa ga pita šta mu je smešno. "Kako šta, eno ga iza Haso on ni nema biciklo!"

Trudim se, majke mi. Čak sam  na netu pogledala i uporedila koliko je para onih 700 milijardi $ koje je Kongres odobravao nedavno u poredjenju sa ovim i onim. Sve u pokušaju da steknem neku predstavu jer priznajem, meni su te sume toliko apstraktneeee. Top shvatanja

plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo.

Kad god se povede reč o Zoranu Đinđiću ja se najpre setim onog snimka kada Zoran u kampanji Srbija na dobrom putu nekom mladom čoveku, nebitno u kom gradu, govori o Životu i, između ostalog, kaže: "Znate, Život je čudo", u tom trenutku gotovo se zaplakavši... Taj snimak i budućnost o kojoj je tako često pričao meni su uvek prve asocijacije na dr Zorana Đinđića. Upravo zbog toga kad govorim o njemu zapravo govorim o budućnosti – budućnost je reč sa kojom je najviše operisao i koju i dan danas najčešće izgovaramo kad god se spomene njegovo ime. Sve njegove misli, energija, životno, političko i filozofsko iskustvo bilo je okrenuto upravo ka budućnosti. U ime te budućnosti Zoran je ponekad lakonski znao da se odnosi prema problemima i opasnostima nasleđenim iz prošlosti s kojom se suočavao na svakom koraku. Idući u susret problemima, Đinđić nije želeo da se više no što je bilo neophodno bavi tim zlobnim, šićardžijskim, nazadnjačkim, palanačkim mentalitetom s kojim se svakodnevno suočavao.