Sjedi Mujo kad eto ti Hase: Sjediš Mujaga i razmišljaš? Jok, odgovara Mujo, samo sjedim. Za razliku od Muje, meni se i kad sedim, stojim, ležim ili hodam, po glavudži motaju milijarde misli. Dobri i pošteni Dekart bi rekao: Postojiš, postojim, ergo sum. Jašta burazere, egzistiram iz sve snage. O ne, nikako ne bih da sebe ističem kao jednog jedinog, unikatnog, koji misli, ni na pameti mi nije. Mislećih ima na kamare.

Misli

    Piše: Nikola Knežević (a.k.a metanoia)

    Mit kao jedna od posledica subjektivne percepcije, narativne komunikacije i modela razmišljanja, predstavlja deo svake kulture i u manjoj ili većoj meri prisutnu komponentu u kreiranju etosa jednoga naroda i funkcionisanja njegove nacionalne svesti. Mit na neki način mistifikuje i transcendira indentitet naroda produbljujući njegovu ontološku dimenziju i doprinosi glorifikaciji i značaju uloge koju on ima unutar društveno - istorijskog konteksta u odnosu na druge narode i kulture. U odnosu na to, posebno je zanimljivo osvrnuti se na značaj i ulogu koju mit ima u našoj kulturi i percepciji naše društvene stvarnosti i stvaranju slike nacionalnog i duhovnog elitizma.

8-10. novembar

 

.

U doba dok su naši životi još bili snažno uslovljeni starim (dobrim?) Blogom, nebrojeno puta sam čula, što od in-, što od outsidera, da je taj isti Blog jedinstven u svijetu. Jerbo nitko nema što *** * imade: blog koji je istovremeno i forum, gdje je preglednost komentara i "tko koga šta i zašto" izvanredna i nenadmašena. Plus jedinstveni design, plus ...

E, pa drage i dragi moji, bacite pogled AMO, pa recite, šta vidite? Je l´ vam nekako poznato? Ne obraćajte pažnju da je najnoviji

Je l' se sećaš da je bilo proleće 1998? Rano. Možda je čak bio i februar? Pa onda 06. jun iste godine? Je l' se sećaš kad sam drugi put u životu duvala travalu ( i zadnji ) na onom balkonu u tržnom i kad me nisi pustio kući da odem, jer ako me stari vidi takvu odraće te kao jarca ( i neće ti dati da me oženiš)?
A je l' se sećaš kad nam je tvoja mama donela kokice ( da deca ne ogladne ) a mi smo bili nestašni? I kad nam je tvoj drug besomučno kucao na vrata a mi nismo smeli da otvorimo, pa je samo rekao:"Aj' dobro, al' znam da ste tamo!"
Sećaš li se da smo prvih

 KUKUTA

 

Svrati mi jutros moj drug bata Đole i kaže ; doneli nam na sušenje neku biljku koja se zove Kukutka. Rekli nam da stavimo maske jer je i udisanje njene prašine veoma opasno.Čovek koji je vadio iz sušare a nije imao masku posle dvadesetak minuta počeo je da povraća. Morali smo da ga vodimo kod lekara.

Biljka se inače zove Kukuta. Rasprostranjena je u ovim krajevima i ima jako halucinogeno dejstvo a udisanje njenih isparenja može da dovede do smrti.

 

 “Globalni ekološki procesi-Ukoliko se nastavi kršenje amazonskih šuma, smatra se da proizvodnja kiseonika može biti toliko smanjena da stanovnici SAD mogu ostati bez kiseonika.” 

Udžbenik biologije za sedmi razred, mog sina brata Save

 disklajmer 

Ladolež na mojoj nevelikoj terasi okrenutoj ulici, tih je dana veoma brzo osvajao naš zajednički životni prostor i štitio ga od prolaznika, koliko je mogao. Gotovo svakoga jutra, na terasi bih zaticao mnoštvo novih, širokih listova, koji su je za svega par nedelja pretvorili u iznenađujuće bujni, zeleni paravan. Tako sam mogao da provodim vreme na terasi, a da to sa druge

                                            pesma u prozi / pivo

 

i dok stoji krigla piva na stolu, znojava, kao šahovska figura na protivničkoj polovini table
drhteći od neizvesnosti sledećeg poteza, mog ili njegovog, oči mi se sklapaju.

 

Pitam se da li bih ga prepoznala u prolazu, GSB, ...ne znam, nisam sigurna. Njegov extreme makeover meni nije nemoguc, ali verujem da bih da sam sedela u tom ficka, da sam ga slusala, nesto bar povezala. No, to zaista nije toliko bitno. I nije Dabic prvi bolid koji se bavi kvantnom kozmetikom, nit je Srbija jedina gde to prolazi.

Mnogo je bitnije otkud mu licna karta, ko mu je izdao, a najbitnije da li ce neko za taj marifetluk krivicno odgovarati. Za Zupljaninova i Djordjeviceva fake IDs koliko ja znam, jos uvek nije niko. Slusam na sateltiskim vestima RTSa Vukcevicevu izjavu

Gledam vremensku prognozu, imam neku fensi detaljnu za pilote amatere, u sledećih 14 dana ovo je jedini pristojan dan. Ako im je za verovati.

A pogodilo se, starija ćera peva rekreativno u dečjem horu `Vrapčići` to je beogradska ispostava čuvenoh dečijeg hora iz Banja Luke, ali ova ispostava nije baš tako ambiciozna kao glavni hor. Ne snimaju pesme, namju audiciju, svi su dobro došli, pevaju rekreativno iz sveg glasa i uopšte vlada neka opuštena atmosfera. Što se javnih nastupa tiče oni su na playback, naša deca igraju i glume pevanje. Bojana ih obožava!

Danas

 

Dok sam gledao ovaj spot pomislih, eh i ljudi su mogli da budu takvi da im se palac nije odvojio.

Beograd hrli nezaustavljivo ka svojoj novokomponovanoj budućnosti koju mu smisliše gradski dužnosnici u skladu sa potrebama imaoca kapitala od koje kuda a na suprot stvarnim potrebama građana koji oko te budućnoti ne behu ništa pitani. Već je vidljiva, pokazuje se u svoj svojoj ogoljenoj brutalnoj i arogantnoj formi, nasilje nad gradom i građanima je u toku. Samo nekoliko primera tog delanja kazuje i pokazuje da Beograd biva i postaje jedno drugo mesto, nametnute neočekivane slike i lišeno svoje istorije i identiteta. I tako, samo radi podsećanja:

Beograd  na vodi se gradi, čudne neprimereno velike zgrade gde im mesto nije niču i rastu zaklanjajući grad svojim volimenom, menja se slika grada radikalno i na način koji svakako nije u skladu sa svim dosadanjim trajanjem i građenjem grada.

Silvia, Rachel i Emily su mala porodica iz Brazila. Došle su iz Sao Paola, siromašne, neobrazovane, da se ovde oprobaju sa boljim životom. Ako je pitanje sreće, ona bi ih našla i na adresi u Sao Paolu iako je verujem lako izgubiti se u gradu takve veličine ako si sreća i neko bi je možda oteo na putu do njih, ali Silvia je bila pobožna katolkinja nemačkog porekla i ona se uzdala u veću moć od sreće.