Na prostoru gde još uvek emotivno, mitsko i nacionalističko ima dosta uporišta, prava je hrabrost odvažiti se i uraditi ili reći nešto što od toga odudara.

Predsednik Tadić je već nekoliko puta rizikovao da zbog razumnih i hrabrih postupaka bude napadan, počev od izvinjenja, odlaska u Srebrenicu i najnovije poruke Srbima u regionu da moraju da budu lojalni građani u zemljama u kojima žive i da samo tako mogu biti most dobrosusedskih odnosa. Razumno, jer Srbija može najviše pomoći Srbima van Srbije ako sa državama u kojima žive ima što bolje odnose.

Ovo je, činimi se i ključni stav za regionalnu stabilnost i bezbednbost, što je naš interes i obaveza. Da je nekadašnji predsednik Srbije to izgovorio i tako mislio 1989, 90, i 91.godine, verovatno bi rasplet jugoslovenske drame bio drugačiji i verovatno Tadić danas ne bi morao to da ističe jer bi se podrazumevalo.

Sviđalo se to nekima nama i nekima njima ili ne, ni mi ni oni iz regiona pobeći ne možemo.

»Krive su majke«, bi ukratko bio zaključak medicinskog osoblja Pedijatrijskog odeljenja KBC Zemun, na čelu sa direktorom. Koga je, inače, najviše pogodilo toliko izveštavanje o tretmanu majki i malih pacijenata u njegovoj bolnici. Kaže da »nikada nije bio suočen sa tako senzacionalističkim izveštavanjem«. Verujem da nije, jer da jeste, ranije bi se osoblje ove bolnice dohvatilo metli i krpa, i dovelo u iole civilizovano stanje dečije odeljenje, baš tako kao što je to preko noći uradilo za potrebe pokazivanja novinarima.

Pogledajte video

U Duhovno rehabilitacionom centru Crna Reka, čiji je starešina Branislav Peranović, primenjuju se brutalne metode "lečenja". Na snimku koji je načinjen u ovom centru vidi se kako ovisnika prebijaju svim raspoloživim sredstvima; pesnicama, nogama, čak i lopatom. Rad ovog centra blagoslovio je vladika Artemije, a država Srbija im je dala dozvolu za rad. Pored toga što štićenike prebijaju lopatama, postavlja se pitanje imaju li medicina, psihijatrija i zakonodavstvo bilo kakav smisao, ako lekove dozira upravnik centra protojerej Branislav Peranović, koji je studirao poljoprivredu, "medicinske sestre" su ovlašćeni batinaši, a čuvari pitbul terijeri i dobermani

Danas nije lako ni u jednoj profesiji. Ako zanemarimo svakodnevnu jadikovku i ako se osvrnemo na Svet oko sebe, zapazićemo da se ljudi spore oko različitih  važnih tema vezanih za etičke dileme sa kojima se u svom radu sreću. Tako kako je u medicini, u advokaturi, biologiji, genetskom inženjeringu, fizici...filozofiji...tako je u svakoj drugoj oblasti života. Svuda se javljaju dileme oko kojih se debatuje. Nigde nije sve jasno, čisto i nedvosmisleno. Koplja se lome oko eutanazije, korišćenja lakih droga u medicinske svrhe, abortusa, genetski modifikovane hrane, presađivanja organa,

Trinidad je Srbija!

Prva „lepota poroka“ se nazirala juče, a epilog je dobila

U Beogradu će, sa malo sreće, u Janurau 2008. početi sa radom jedan mali klub.

Osnova će biti strane knjige i časopisi. Imamo novca za nekoliko stotina knjiga (najverovatnije preko hiljadu, ali teško je reći) i nekoliko desetina pretplata na strane časopise.

Focus je obrazovni sadržaj, i nauka i humanities, ali ne baš udžbenici. Popularniji sadržaj.

Ali to je samo fokus, oštrih pravila nema.

Klub će preporučiti članarinu, a postaviti i minimalne cene. Ta minimalna cifra je nula, besplatno, za đake, studente, penzionere i nezaposlene.

Ovo

Hajde da...

Borisu Tadiću i svim političarima poput njega poslata je nedvosmislena poruka da se ne mogu kockati sa sudbinom čitave nacije i države i da kad-tad moraju položiti račune za sve.

Taj princip smenljivosti vlasti je toliko važan i toliko moćan, da potire, bolje reći nadjačava sve nelagodnosti i neprijatnosti zbog izbora Tome Nikolića za predsednika Srbije.

Gost autor: Sentinel26

Isprovocirani  dogadjanjima s kraja XX vijeka, ratovima, klanjima i kojekakvim  „tricama i kučinama“ u Londonskom „Economist“-u  su odlučili da naprave novu kartu Evrope.

Evo je.

Ko kaže da ovo nije humor, dabogda se zaposlio kod  NSPM..

Zanimljivosti

u pokušaju

Nedavno se jedan stručnjak za vojni hardver, inače se smatra novinarom, propisno nalupetao na stranicama "najstarijeg dnevnika na Balkanu", glede zemlje u kojoj prebivam i novinarstva u istoj. Isprva sam imao impuls da ga propustim kroz fisking tretman (pasus po pasus analiza nečijeg baljezganja), ali sam odustao, jer sam smatrao da ne vredi truda zato što je ipak ta brljotina pisana(?) isključivo kao reakcija na smenu na uredničkom kormilu pomenute novine (tursko novinarstvo mu tu dođe kao kolateralna šteta), te sam se zadržao na komentaru na, u tom momentu, aktuelnom mi postu. Ovih dana sam se setio te paškvile Miroslava Lazanskog, jer je nedavno "упозорење турских генерала штампи у стилу: немојте да летите сопственим крилима" doprinelo svemu osim autocenzuri koju je ovaj lumen proglasio sine qua non turskog novinarstva.

Pre svega da se zahvalim komšijama na tome što je Kleverson Gabriel Kordoba, poznatiji kao Kleo, obukao dres mog omiljenog fudbalskog kluba. Zatim da se zahvalim Radiši Iliću što nije primio još jedan gol jer bi to značilo eliminaciju Partizana, a na kraju i sudiji koji nam je možda vratio za ono sramno suđenje u Beogradu pre dve godine. 

Šalu na stranu, svaka čast svim fudbalerima Partizana i odličnom mladom treneru. Još uvek ne mogu da spavam posle onakve utakmice.

Duško

Radi se o tumačenju dela izjave koju je Bob Dilan dao francuskom magazinu "Rolling Stones" prošle, 2012. godine.

Juče je u turskom Službenom glasniku osvanulo dugo čekano (mesecima) obrazloženje ustavnog suda za poništavanje amandmana, koji je u (površnoj) štampi dobio nadimak "amandman o maramama". Ova (zaista) istorijska odluka ustavnog suda je u (manje površnoj) zapadnoj štampi okarakterisana "pravosudni puč". Taj izraz dobija punu jasnoću čitanjem dvadesetak stranica ove pravničke akrobatike.

Hmmmm. Izgleda da sam se prerano obradovala. Peščanikova "sigurna kuća" ipak nece biti portal B92. Tehničke nemogućnosti onemogućavaju moguće. Autorke i saradnici Peščanika ubrzano traže drugo rešenje, gde da instaliraju sajt pescanik.net, a da imaju barem minimalnu zaštitu od organizovanih napada. Podsećam da ovaj moj Vrbica blog, što već zaudara kao Lazar kad se pridigao iz mrtvih, objavljuje informacije, autorske tekstove i sadržaje vezane za napade na Peščanik. Jedna od njih je i da se Predsednikov kabinet oglasio i da je tražio da se slučaj "ispita".

Važi,