ujela me za obraz, i okrenula se na drugu stranu. osmehnuo

sam se, iako mi je došlo da zaplačem. zatim me je ščepala

za penis, dok sam čitao novine, i vratila se hitro na svoju

polovinu kreveta. uz osmeh. bio je

lep dan, sunce je

prodiralo kroz zatvorena prozorska okna, i razlivalo se po

posteljini. obrazi su joj bili rumeni, to sam mogao da

primetim i ako je nisam gledao direktno u lice.

da krenemo od početka: ministar bivši, poslanik budući je rekao da je vlada puna poltrona i da se odluke donose na drugom mestu. to je kap koja je (zvanično) prelila čašu. ministar prvi je (figurativno) lupio šakom u sto i rekao - dosta.

predstava je počela. rekonstrukcija nekonstruisanog.

Odlučnost!

Naravno da su ove postizborne vragolije ono što nas trenutno najviše zanima i

састав на тему . . .(ауто)биографску)

  биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим.

Њему самсе, благо речено, гадијо.

poznata je Latinska izreka: U zdravom telu zdrav je i duh (razum, pamet). Prethodila joj je grčka izreka: Νοῦς ὑγιὴς ἐν σώματι ὑγιεῖ,  istog značenja, koja se pripisuje Talesu.

U jednom sinoćnjem filmu čiji početak nisam gledao pa ne znam ni naslov, u kratkom intermecu između dešavanja, na zatamnjenom ekranu bi se pojavljivale rečenice koje su na neki način sugerisale buduće događaje. Zapamtio sam ovu: Zdrav razum i nije baš tako zdrav.

Ne treba zapuštati sopstveno telo, preko je potrebno fiskulturirati se a opet, pade mi na pamet lik koji je izmislio i propagirao džoging, pa riknuo u pedesetim godinama zdravog mu života.

O kad ce doci dan
da sletim u Japan
da vidim suncev dom
i s gejsom cinim lom

Za ovaj dugi put
spremicu dukat zut
i njegov mio sjaj
dajem za ovaj raj

U "Supermarketu" je izbacivac/prodavac karata rekao da smo dosli na pravo mesto, jer veceras je José James tu, i otvoreni su do 4 ujutro, i on je jazz senzacija... - tako veliki covek a uzbudjen kao devojcica. Zakljucili smo moj friend i ja da mu u toj kombinaciji treba verovati.

Ja sam ekstra fenomen, puštaju me za vikend, kao Omen, da odem, mislim da sam bio na granici kome, šta sada mogu da dam oh no, ikome, Ikom, E! imam svoje centralno postojanje, čuvam se buba i golfa, ne izlazim često u mesto, ne izlazim nikad u grad oh no, izlazim češće iz zgrada i upadnem pravo u zmrak oh no, vasiona je ona, vasiona je ona, tor je prostor, kako se zovem? kao planina? manje je važno, prezivam se Čekić, udaram nevažno snažno, kao Branimir Brstina...

Ne razume se u to: priznala je. U tajnoj poruci.

Mnogo mu je lepo ali ona ne zna šta je

kako se zove

ima li još negde da se vidi

Možda joj bude lakše da prepozna

Ova priča bi komotno mogla da se zove „Traktat o pišanju“ ali pošto sam  lepo vaspitan, ispričaću vam ove događaje , pa zaključite sami.

Ma koliko se političari trudili da dokažu da se njihove međusobne igre tiču svih ljudi, one ne čine ništa osim zabave. Koja je sve manje zabavna. Većina igara odigrava se u uskom krugu i sve je više onih koji ne samo da ne žele da učestvuju, već ne žele ni da posmatraju taj igrokaz. Reče onaj Kinez da je svejedno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Ako se 'vladajuća klasa' međusobno obračunava u 'igrama moći' (ko je koga stigao u kukuruzu) to jednostavno 'ne lovi miševe' i ne donosi boljitak. Predstava, koja je sve dosadnija.

.

Samo da se malo pravim vazna - pre sest dana sam pisala ovde o jednom Nenadu.

http://blog.b92.net/text/17797/Jedan-Nenad/ 

Press to objavljuje DANAS kao EKSKLUZIVNU vest!

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/159996/Rodila+sina%2C+a+nije+znala+da+je+trudna%21.html

Ne podnosim magistralne lekove, prošle vekove, ispisane čekove koji trebaju da se unovče, ubice iz Ovče koji su izbegli omče, celu imaginarnu opštinu Dunavski venac, prvenac koji je započeo prstenac, zdenac želja u koji se piša, ne podnosim kad neko ne čita Kiša a čita Danilova, kada se za dete kaže prinova, osim ako mu/joj to nije kršteno ime