Autor: Rodoljub Šabić

Na mom jučerašnjem postu „Ma, toga kod nas nema", jedva da se „osušilo mastilo", a dobio sam informaciju o tome da su iz prostorija Poverenika za izbeglice u Novom Sadu ukradena dva kompjutera u čijim memorijama su se nalazili podaci za više desetina hiljada lica. Nisam imao vremena da tu vest stavim makar u P.S. Ali, svakako je vredi prokomentarisati.
U relativno kratkom roku ovo je druga robusna krađa ličnih podataka iz službenih prostorija jednog organa vlasti. Reč je, dosadno je ponavljati, o nečem što bi trebalo, zapravo moralo da navede

Autor: Rodoljub Šabić

„Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način."
Tako stoji u st. 2 člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I u st. 2 člana 51 Ustava stoji slično - „Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su

Када је донешена одлука да ПКБ "припадне" граду све је било јасно. Храна која се произведе не може остати необрађена. На пример млеко. Потребна је млекара. То је корак бр 2. Решавањем тог проблема наравно добићемо дупло више партијски попуњаваних фотеља. Што је супер. А и где би смо са толиком силом оних који су сконтали да без управног одбора не вредиш? Следећи проблем са којим ће се "град" суочити јесте дистрибуција. Наравно да ће се и то решити. Наћи ће се већ неки малотрговински ланац који више дугује добављачима него што вреди.  Када је "донешена" одлука да ПКБ припадне граду све је било јасно. Све сем тога ко је када и на основу којих критеријума донео одлуку да Србија своје "реформе", и онако траљаво спровођене, у потпуности заустави? Како време пролази све ми је теже да се сетим зашто прошли Мирко није ваљао?

Е, мој Ниш... мој парађумиш!
Без ич ништо сам, а ете с'лнце ме па греје.
Овдек, нагости ли бе?
А и там, куде ћу идем - и там ли ћу нагости?
На овај па свет, човек ли је с'лте нагости?
Овој па нашо живење - с'лте ли је проодење?
Идем...
Ћу се одлелејем низ стамболијски друм...
Там ћу сам... ама... душа ће ми је овдек...

Drugar mi je prije nekoliko mjeseci poslao nevjerovatan link ka vizuelnoj mapi avio saobraćaja iznad sjevernoameričkog kontinenta.

Svaki avion iza sebe ostavlja toplotni trag, a sve gledamo sa razdaljine na pola puta do mjeseca. Nevjerovatno je kolika je to gužva na nebu, jasno se vide djelovi dana tipa svitanje kao i prava eksplozija kada krenu avioni sa zapadne i istočne obale. Oko 20 000 aviona u jednom trenutku leti nebom iznad Amerike...nevjerovatan prizor ...i dođe ti

U poslednjoj sceni prethodnih beleski srela sam se sa Santa Anom. Pustinjski vetar, topao, bez traga vlage u sebi - sto joj podize ugled u mojim ocima, jer su daleko zedniji oni u pustinji, pocev od peska do kaktusa i skorpiona, i vlaga se ne sme iznositi, prosto je nepatriotski - ona donosi svoje pustinjsko nasledje i folklor obali Pacifika. Verovatno je odgovorna za brojne pozare po brdima Kalifornije, ali to ne radi namerno, takve stvari spadaju u prirodne cikluse, dok piromani ne znam u sta spadaju. Santa Ana me je osvojila na prvi dodir i podigla broj mojih omiljenih vetrova na 2. Prvi, i dugo vremena jedini, je bio Povetarac, vetar za decu. Celu familiju vetrova mrzim zestoko, zaslugom Severnog Kanadskog Vetra zvanog The Arctic Brute.

Vodeći računa da ne zakasni, Milan prođe ponovo kroz međuprostor gde je maločas, pre nego se upristojio u toaletu, odmah iza Vidoja, rasterao bagru šibicarsku, i poče da prebira po mozgu o svojim dnevnim planovima. Imao je sastanak sa Hakalom, koji mu je obećao, za, kao kontra uslugu, brzi prijem kod doktora Šapića, otkriti veliku tajnu koja mnogima izmiče. Od same pomisli na dogovorenu trampu, Milan se opet naježi, kao i kad su se prvi put pogodili. Dogovor je bio da se nađu u jeftinom restoranu.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ....

- Vojo skinite gaće...- reče mi jutros žena koju sam cenio i poštovao kao rodjenu medicinsku sestru, dok je spremala injekciju sa tetabulinom koju su mi prepisali zbog eksera na koji sam juče nagazio...

Ne plašim se injekcije ali to nekad stvarno zna da zaboli...i tako...stisnuh zube a razgoračih oči kad sam osetio ubod igle...onako razgoračenih očiju,uspeo sam da pročitam naslov iz današnjih novina koje su stajale na sestrinom stolu...'' SPS će položiti vence i cveće na Miloševićev

Stigao mi je poziv za grupu na Fejsbuku koji me je zgranuo. To je "Grupa za podrsku Draganu Maricu "covek koji je usao sa bombom u Predsednistvo)". Da se razumemo, kapiram ja da ima raznih grupa i raznih pozivara, da mnogi klikcu i ne razmisljaju odvec, ili uopste ne, ali poziv je stigao od mlade osobe koju vrlo cenim i smatram sjajnom, pametnom i znacajnom. Dakle, jedno od onih mladih ljudi za koje ti je cast da ih poznajes, na kome vredi da svet ostane. E, zato sam se zgranula, jer mi je poziv uputila osoba koja se u svom zivotu i radu aktivno zalaze za toleranciju, nenasilje, razumevanje.

Sima …     

- Pa?- pitam ja dok po ledjima češkam mog mačora Miška – Šta konkretno hoćeš da kažeš?
- Pa konkretno, hoćeš li da ti skuvam skuplju ili ovu jevtiniju varijantu.
- Slušaj ženo, ne smemo se rasipati, takvo je vreme – odgovaram, dok mačora izbacujem kroz otvoreni

 nemojte mi samo reći

Tokom svog prethodnog boravka u Biki, jednog kasnog popodneva, pred kraj utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu, primetio sam da domaćini u Izletničkom klubu Vai Tu pomeraju stolove, ukrašavaju salu i postavljaju ukusne stolnjake, escajg i keramičke krčage, šolje i pepeljare. Pomislih: sprema se neka proslava, šta li je. Prolazeći isto veče, kroz vrata primetih da je veselje u toku, pa ne svratih (da ne bude ono "ja sam sa mladine strane"). Tek sinoć, pokazujući grad grupi skauta iz nekoliko evropskih zemalja i kolegi iz Namibije, shvatio sam o čemu se u stvari radi.

Kada počnem da kukam kako su stanovnici leve obala Dunava građani drugog reda, često mi zameraju da sam previše lokal patriota i da preuveličavam stvari. Ok, možda sam lokal patriota, ali stanje je toliko očajno da ga je nemoguće preuveličati.

Jutros sam, srećom, krenuo znatno ranije na posao i ponovo sam upao u katastrofalnu gužvu na Zrenjaninskom putu. Uzrok gužve je sudar na Pančevačkom mostu, a dok ovo pišem verovatno još mnogi čekaju da dođu