Izjava predsednika Srbije da se Srbija nece odreci Kosova zarad boljeg zivota svog naroda je povratak Srbije na stanje pre 5. oktobra; u izolaciju, jos vecu bedu, nesrecu, izgubljene nove generacije i izopstavanje od normalnog sveta.

Srbiji treba buducnost, perspektiva za milione nezaposlenih a obrazovanih, zivot dostojan coveka koji je dve, tri decenije ulagao u sebe da bi mu se to posle isplatilo, mogucnost da svojoj deci pruzimo priliku da zive drukcijim zivotom od onog kakvog smo mi ziveli tokom devedesetih. 

Srbiji ne treba nestabilnost, trzavice, stalna otvorena pitanja. 

Kosovo

Ekonomisti su dugo bili očarani snagom tržišta u promovisanju ekonomskog prosperiteta. Smitova ideja da sebični pojedinci (koji traže samo svoje lično bogaćenje) proizvode kolektivni prosperitet (kroz delovanje famozne ‘'nevidljive ruke tržišta''), odnosno teza o savršeno konkurentnim tržištama koja proizvode stabilnu ravnotežu, samo je jedna od mogućnosti. Jednostavno, model Adama Smita nije jedini, već samo jedan od mogućih (npr. tržišta mogu proizvesti previše nejednakosti ili neefikasno alocirati resurse; npr. tržišta bi nalagala da gradimo dva strujna dalekovoda).

Nova

Lagano klizi i ističe novembar i pada mi na pamet jedna priča koja zaslužuje i mora da bude ispričana, baš sada, jer radi se o – Novembru. 
Drugim rečima o - istrajnosti, talentu, malerima i nepokolebljivosti.
 

Kad pomislim na Sizifa uvijek se sjetim Hulka. Kolaps gradskog saobraćaja trenutačno me asocira na Spajdermena. I mislim, stvarno, gdje su ti superheroji, onda, kad su nam najpotrebniji?

Kako prepoznati nadareno i talentovano dete u ranom periodu? Koji su to znaci, lične karakteristike, aktivnosti, načini ponašanja, potezi, postupci koji pokazuju da dete ima talenat za određenu oblast: nauku, umetnost, sport, jezike, matematiku, tehnologiju, medicinu i slično?

Milan Nikolić

Mislio sam da smo već videli sve i da, bar od nečega što se ranije zvala Demokratska stranka, više ništa ne može da iznenaditi – međutim, današnji intervju Dragoljuba Mićunovića, potpisanog kao predsednik Političkog saveta DS, dat Danasu umnogome prevazilazi viđeno, čak i kad je ova neprincipijelna grupacija u pitanju.

Odgovornost za nasilje snosi Vlada Srbije, bez trunke ograde ili pak griže savesti kaže profesor koji, očito, već odavno stanuje u onoj narodnoj starost-ludost. Takođe, u navedenom intervjuu ovaj vremešni Marsovac obaveštava nas i o tome kako danas u Srbiji postoje: Neke političke partije koje žele nastavak sukoba i prekid odnosa sa EU (ma jelte molim vas!?).

Da ne bude kako izvlačim iz konteksta evo još par karakterističnih citata:

Preksinoć (u noći između 6. i 7. aprila) u 2.30h posle ponoći grupa neonacista je napala romsko naselje koje se nalazi u blizini Otvorenog tržnog centra („buvljaka“) na Novom Beogradu.

Prema rečima očevidaca 20-30 napadača dovezlo se sa dva kombija i bili su naoružani noževima i metalnim šipkama. Uz uzvike „selićemo vas“ napali su grupu dece, žena i muškaraca koji su sedeli na otvorenom. Nekoliko dece je pretučeno a jedan mladić je teže povređen kada je pogođen flašom u glavu. Nekoliko starijih ljudi je kolabiralo u strahu i panici koja je nastala. Neonacisti su pobegli tek nakon što se 50ak muškaraca iz obližnjih baraka organizovalo u odbranu naselja. Prisutna policija (njih 5-6 koji su dežurali u naselju) nije reagovala, pod izgovorom da „nemaju pravo da se mešaju“.

Ili: od govana pita

Juče Dan Republike, sutra Dan nastanka Kraljevine SHS I posledično Jugoslavije.

Drugu ubila okupacija I revolucija.

Prvu... Oko uzroka smrti postoje oprečna mišljenja u desetinama varijacija. Možda bi najbliže istini bilo da joj je iznutra glave došla neefikasnost I opšta idejna korupcija naslonjena na sitne interese, I velika prekompozicija političke mape Evrope spolja.
No nije ideja da ovo bude tekst o jubilejima i davno izdrndanoj partizani/četnici vuni.
Hoću da kažem da je ono što nam se desilo a od čega evo 25 godina ne možemo kao društvo da dođemo sebi bauljajući naokolo sa uvek istim besmislenim pitanjima -kapitalizam.  

Kapitalizam nam se desio. Neophodan uslov za njegovo nastajanje jeste privatizacija. Da, to je ono o čemu se 25 godina - a poslednjih 12 naročito - neprekidno govori kao o izvoru svih zala.  

Kao prvo, mimo uvrežene besmislice da su privatizaciju pravili ministri I savetnici (Vlahović, Đunić, Đelić) - valjalo bi imati u vidu da je ova poslednja privatizacija bila privatizacija Zorana Đinđića.
A valjalo bi se podsetiti i konteksta i momenta u kome se moralo opredeliti za njen oblik: sporu i kobajagi pravednu, vaučersku  ili brzu I efikasnu uz uvažavanje iskustava drugih zemalja koje su tranziciju prošle.

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

(a nije od Svevišnjeg)

Svima nama je poznato da avioni dok lete ponekad za sobom ostavljaju bijeli trag koji jako brzo nestaje. Ova pojava zove se contrail a do nje dolazi zbog stvaranja kristala leda iza aviona, nastanak ovih kristala moguć je samo na velikim visinama gdje je temperatura daleko ispod ništice i pod uvjetom da je vlažnost

Одустао сам од једног текста нашавши (наравно) много бољи А. Јовичића о истој теми; од другог, о једном бесмислу, такође сам одустао јер би било – бесмислено... а онда је свеукупни апсурд добио нову димензију:

EDIT: Да ставим овде и рестл необјављеног блога – молим

Kad malo bolje razmislim, garant je farmaceutska mafija potplatila gde i koga treba i za ovo neobično razmnožavanje i neutepavanje komaraca, crnih mušica, krokodila i ostalih karakondžula, čije rezultate minulog rada u komšiluku svakodnevno na deci i sebi upoređujemo, sve se usput prebrojavajući ko je od juče završio kod lekara i na injekcijama. Umesto da, ko sve normalne majke (i po koji otac) što čuvaju decu dok se mlate uokolo štapovima po žbunju, razmenjujemo informacije o najkvalitetnijim omekšivačima, počelo razgovor da nam se vrti oko antihistaminskih sirupa, kremica i ostalih preparata za ublažavanje posledica minulog rada karakondžula. Te koji je domaći, te koji je švajcarski, te koji je skuplji, te koji je jeftiniji.

- šta je ŠTA na računu za struju i ŠTA u stvari poskupljuje, kad poskupljuje? -

Ko god je ikad i igde bio nadležan za oblik, sadržaj i izgled računa za struju dobio je pitanje "šta je ŠTA na tom računu i zašto je tako teško napraviti jasan, pregledan i svima čitljiv račun za struju?". O pitanju o "angažovanoj snazi" i da ne govorim, Pitala sam sve vlade, sve ministru, sve agencije, sve državne sekretare, pomoćnike, bilo koga ko je nadležan da odgovori na to pitanje za vreme dok sam ja imala i imam obavezu i nadležnost da takvo pitanje - postavljam.(i nisam bila jedina s tim upitom)

I - odgovora još uvek nema.

Tako mi je (uz znakove pored puta, malo ću posle i o tome, moja pitanja o natpisima na tim znakovima traju koliko i pitanja o računu za struju) dakle, tako mi je račun za struju svojevrsna paradigma o svim našim poslovima koji se mogu obaviti, koji su na opštu korist, koji su u prilog kontroli javnih finansija, ali se ipak - NE obavljaju.

Tako da pri svakom poskupljenju struje nastaje dodatno pitanje - ŠTA u stvari poskupljuje?

Ako ne znamo jasan i tačan odgovor na osnovno i dodatno pitanje - možda ćemo svi imati sasvim bezrazložnu reakciju da je u pitanju samo neosnovano "otimanje para", mada se u stvari radi o sasvim opravdanom i razumnom određivanju cene, a problem je što zbog nejasnog računa za struju ostajemo u neznanju - cene čega?