Kratko i jasno – Škoti su očarali Srbiju. Društvenim mrežama se šire vaspitne fotografije divljenja škotskim navijačima koji su vredno izlopatali sneg na stadionu, igrali se sa novosadskom decom, poklonili novac Dečijem Selu, navijali solidarno i sve to po vejavici u suknjama i ispod ništa. Shodno svemu tome, na pomenutim društvenim mrežama se pojavio i duhovito-zahvalni komentar, da se Srbima dozvoli da glasaju na referendumu pred kojim je Škotska. Da pomognu Škotima da već jednom dobiju slobodu za koju se vekovima bore.

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

gost-autor: nowhereman 

„Zovem se Branislav Živković, a zovu me Bane... Bumbar. A to je zato što sam uvek bio tako, malo, bucmastog lica. Tako sam se rodio. Šta mogu.”

To su reči kojima nam se obratio glumac Branko Cvejić, te 1976. godine. 

Tako je počela čarolija, koja se zove Grlom u jagode.

Kakva serija! Topla, dirljiva, ispunjena humorom. Serija o jednoj mladosti. O odrastanju i prvim ljubavima. O Beogradu, ali i o jednoj bivšoj zemlji.

U scenama

Gost autor : taube

 Reč domaćina : Nemoj da bi neko vredjao (uključujući taube). Prvo banujem, pa onda pitam šta i kako 

Kad kažeš ne može - na šta tačno misliš?

Ko je ovog čoveka očekivao na ovom mestu?

Serb minister elected next General Assembly head, sign of country’s makeover on world stage

I znači li to da je Srbija ovime počastvovana, ili da je mesto predesedavajućeg GA UN izgubilo na važnosti?

Ako je vjerovati onoj “koliko jezika znas toliko vredis” poslje politicki korektne balkanizacije jednog jezika, mi iz bivse Jugoslavije danas  zaista vredimo mnogo. Ipak ovo nije politicka prica o jeziku, stoga ne mjenjajte kanal, tj. blog. Ovo je prica o recima koje nas spajaju sa kojeg god  da smo kontinenta i koji god jezik da koristimo. Ovo je prica o putovanju reci kroz vreme, kroz razlicite narode, i njihove obicaje. Ovo je prica  o  recima koje spajaju razlicite jezike.

Dame i gospodo, moj gost i nas blogokolega

Blogovatelj

18-og Maja nova search engine bice lansirana zvanicno. Zove se Wolfram Alpha i osnivac je Stephen Wolfram, matematicar/fizicar iz Engleske i naravno njegov tim od 250 kolega. Prosle nedelje neki su imali prilike da pogledaju Wolframovu prezentaciju koja je odrzana na Harward Law School. Inace Stephen Wolfram je creator popularnog sowtvare-a Mathematica (pitajete Marca za

Garnizonska ambulanta Črnomelj bila je centralno postavljena prizemna zgrada obložena tamno smedjim ukrasnim lajsnama, od ostalih kasarnskih objekata odeljena travnjakom s jedne strane, i poligonom za obuku s druge, severne strane. Pročelje objekta krasio je veštom rukom iscrtani veliki krst sa kracima jednake dužine. Očigledna želja autora, možda nekog ambicioznog vojnika iz prethodne generacije, biila je da to bude znak Crvenog krsta, on bi u skladu sa Ženevskom konvencijom objekat ove vrste štitio u sličaju agresivnog napada. Međutim, moler je umesto crvenog krsta na beloj pozadini,

Priznajem, veliki sam amerikanofil i jedino sto volim vise od Sjedinjenih Drzava jeste Kosovo. Ovako nesto, koliko ja znam, nikad nije javno na jednoj americkoj tv stanici izjavio kosovski premijer prije svog puta u Washington.

Dakle ovakva  diletantsko servilna izjava nije mogla doci iz usta tzv premijera tzv Kosova ciji tzv glavni grad  "krasi"   statua bivseg,a joste zivog, americkog predsednika.

Ovakve izjave nisu davali ni hladnoratovski predsednici ,bilo banana republika Juzne Amerike, bilo Sovjetskih satelit drzava istocne Evrope.

Izjavu da jedino sto vise voli od Rusije jeste Srbija, Tomislav Nikolic nije dao kao gazda uz rakinski koto, kao sef opozicione partije, kao eminentni clan ljubitelja ruske knjizevnosti,   vec kao  predsednik jedne drzave. 

Pametnom, dovoljno.

S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi...  Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

Maske, dugački redovi pred piljarnicama i fizička udaljenost među ljudima postali su naša nova normalnost. Osim što se stotine hiljada ljudi razbolelo i mnogo njih umrlo od KOVID-a 19, ova pandemija je teško pogodila milione ljudi koji su izgubili posao i time sredstva za život. To se posebno odnosi na najugroženije grupe koje su se i pre toga suočavale sa velikom diskriminacijom i izopštenošću iz društva.  

U zemljama zapadnog Balkana dobro su nam poznati takvi rizici kojima su pogođeni Romi, ljudi sa posebnim potrebama, kao i pripadnici LGBTI. Nejednakosti

Poslednja emisija "Uvećanje", emitovana na B92 Info kanalu u sredu, 10. juna 2009. godine, mnogo je doprinela nedavno otvorenoj javnoj raspravi o vrlo važnim stvarima koje se tiče funkcionisanja našeg zdravstvenog sistema. Drago mi je što u poslednje vreme u medijima sve češće viđamo direktore zdravstvenih ustanova i pojedinačnih odeljenja naših bolnica, kako daju sve od sebe da nam neke stvari objasne, tj. počinju da komuniciraju s nama.  

Ali, da se vratimo na "Uvećanje", čiji jedan deo želim dodatno da "uvećam". Iz tog dela proizilaze neka vrlo važna pitanja za Inspekciju ministarstva zdravlja, pitanja koja su počela da se nameću već nakon objavljivanja "Izveštaja komisije o vanrednom stručnom nadzoru" u slučaju lečenja Natalije Tešić. Želim prvo s vama da podelim transkript pomenutog dela emisije, a potom da postavim neka pitanja Inspekciji ministarstva zdravlja. Nadam se da će rasprava na blogu taj spisak dopuniti. A onda se nadam i da će mediji naći za shodno da sa takvim pitanjima zakucaju na vrata nadležnih, i potraže odgovore u naše ime.

Preveo sam, odnosno prepevao, pesmu Dilana Tomasa "Do not go gentle into that good night":

Do not go gentle into that good night,
Old age should burn and rave at close of day;
Rage, rage against the dying of the light.

Though wise men at their end know dark is right,
Because their words had forked no lightning they
Do not go gentle into that good night.

Good men, the last wave by, crying how bright
Their frail deeds might have danced in a green bay,
Rage, rage against the dying of the light.

Wild men who caught and sang

zloba i pakost s predumišljajem, želja da se nekome javno naudi....ne, ništa od toga! Naivan do blentavosti, godine sabijene mi u dupe i glavu, ne znače ništa, pravim greške i praviću ih, koliko sebe poznajem i ubuduće. Ne zato što to želim već zato što kad mi na um padne ideja, ja je ne analziram kao šahista, ne predviđam buduće poteze, u ovom slučaju ne jednog protivnika vis-a-vis mene, već gomilu onih koji jedva čekaju da se pojavi nešto lično i intimno pa da zaseire i navrzmu se k'o krpelji. Mea culpa.