Pričana je o njoj anegdota kako je Tito reč "grožđe" razumeo kao "gvožđe", pa je naredio da se ona napravi, a teoretičari zavere su pričali kako nam je pokojni premijer ubijen zbog nje. Ne verujem ni u prvu ni u drugu priču, ali se dobro sećam da smederevska železara nikada nije radila u plusu, od njenog nastanka pa sve do dana kada ih je kupio US Steel. Amerikanci su od nje napravili profitabilno preduzeće, a država je pre toga morala da železari otpiše ogromne dugove koji su se stvarali godinama.

Ovih dana pažnju mi privlači vest na B92 o Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Do 11. novembra pravna lica i preduzetnici u čijim je objektima zabranjeno pušenje, kao i oni za čije objekte postoje izuzeci, moraju da usklade svoj rad u skladu da odredbama tog zakona. Da vidimo šta sve podrazumeva ovo uslađivanje:

Stiv Džobs, prvi čovek kompanije Epl (Apple) trenutno ima mnogo razloga da slavi. Njegova firma je, nakon što je tokom devedesetih godina prošlog veka gotovo istisnuta sa tehnološkog tržišta, ponovo preuzela primat od Majkrosofta (Microsoft). Povratak na pol poziciju dogodio se samo dan uoči globalnog debija dugo najavljivanog i iščekivanog Eplovog tablet-računara, nazvanog iPad.

Jadan ministar Nebojša!!!

Iako fin, odgovoran, postao je žrtva "nazovi naučnika". Oni su se, eto baš sad setili da analiziraju doktorsku disertaciju, iako je Stefanović disertaciju obranio još daleke 2013.

Naivno sam mislio da  teško šta može biti  bizarnije od očigledno amaterski skrpanog sastava koji nosi naslov doktorske  disertacije. Pogrešio sam. Još je bizarnija obrana tzv doktorata.

Očigledno da se velika glupost može braniti jedino još većom glupošću. Ako se Dr Snežana Djordjevic već  kockala sa svojim integritetom profesora

Danas ću malo da besnim i gunđam, naravno, bez  ikakvog efekta. Opet dozvoljavam sebi da me nerviraju stvari, nad kojima nemam ama baš nikakvu kontrolu. Kad bolje razmislim, toliko je mali i zanemarljiv broj stvari nad kojima imam neku kontrolu, da me hvata muka, ali dozvolite da ovaj post napišem stvarno "u afektu"( copyright by Jelica Greganović, znaće ona ako svrati), i da bar na kratko osetim dašak olakšanja.

Opsti juris na banke sedmog decembra bice direktna akcija protiv sistema liberalnog kapitalizma. Pri tome

Bez kafe ne mogu! Život ne mogu da zamislim bez kafe! A ne bih smeo ni gutljaj da popijem! Upravo sam se vratio iz KBC Srbije, bio posle skoro godinu i po dana kod kardiologa, prošle nedelje odradio biohemiju, znate ono: Vađenje krvi i čašica jutarnje pišaćke, pardon urina, pa onda analiza i rezultati.

Kardiogram čist k'o suza, pritisak 120 sa 80, kardiolog Branko čita rezultate analize krvi i mokraće, kaže: Momački! Ni traga trigliceridima i holesterolu, šećera

Bull shark

Neznanje proizvodi strah. Strah proizvodi agresiju. Agresija proizvodi sukob do unistenja jedne ili druge strane. Unistenje jedne strane proizvodi i unistenje druge strane jer je ravnoteza ultimativni zakon prirode. Jedini nacin da se izadje iz ove spirale unistenja je znanje i obrazovanje.

Covecanstvo misli da je mracni srednji vek

Da li ste ikada razmisljali o tome u kakvom psiho-fizickom stanju ce vas sacekati kraj ove price sa koronom?

Ovih dana se na internetu pojavila senzacionalna vest da je šesnaestogodišnjak Shouryya Ray, poreklom iz Indije (Kalkuta), koji živi u Drezdenu, u Nemačkoj, rešio tri stotine godina star problem iz balistike. Taj problem je još Njutn postavio, i u novinama piše da je on godinama zadavao glavobolje vrhunskim matematičarima.

Za svoje rešenje, Ray je dobio prestižnu nagradu koja služi da stimuliše nauku i  dodeljuje se mladim istraživačima.

U Platonovoj pećini, senke su jedina stvarnost  -(Platon, Republika)

U Platonovoj alegoriji (metafori, paraboli) o Pećini govori se o ljudima-zatvorenicima koji se nalaze u unutrašnjosti pećine i tako su postavljeni da mogu da vide samo prazan zid pećine ispred sebe. Iza leđa tih ljudi-zatvorenika događa se stvarnost, ali oni mogu da vide samo

Ovaj blog ne dolazi zbog Novakovih najnovijih velikih titula. One su samo aktuelizovale inače permanentnu temu, ko je najbolji.   

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”