Dejan Milojičić je jedan od dva predložena kandidata za predsednika IEEE Computer Society.

Više detalja o njegovoj nominaciji i referencama mozete naći na sledećim linkovima:

• President elect

• Dejan Milojicic in IEEE Computer Society

Dejan Milojičić je studirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naučnu i stručnu karijeru počeo je u Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu.

Sama nominacija, pored priznanja za njegov dugogodišnji i samopregoran rad u aktivnostima IEEE, predstavlja i skromno priznanje za naše stručno okruženje iz koga je Dejan Milojičić potekao.

 

          Oduvek me je oduševljavalo to što reči imaju ponekad i beskrajno mnogo značenja. Zato je, pretpostavljam, prevođenje uvek bilo veliki izazov za mene: otkriti ta značenja, odlučiti se za jedno ili dva, jer se sve nijanse jedne reči nikada ne mogu prevesti.
          Odrastao sam na dva jezika. Postoje delovi moje familije koji na srpskom jeziku ne znaju da kažu ništa više od „Dobro jutro gospodine Popoviću" ili „lubenica"

 Moj gost blogovatelj  nastavlja priču o tome kako on čuje Boba Dilana.

 

Sledi prevod još jedne Dilanove pesme - One More Cup of Coffee. Izdata je 1976. a nalazi se na albumu Desire.
Album je stvaran u momentu dok se gospodin Cimerman razvodio od svoje supruge Sare.
Ispričana je u prepoznatljivo dilanovskom podjebavajućem tonu. Taj podjebavajući ton, kao jedna od karakteristika njegove poezije prisutan je u mnogim njegovim pesmama, ali mi se slušajući pesmu koja je tema ovog bloga uvek nametala paralela sa pesmama Maggie’s Farm i On the Road Again, obe sa albuma Bringing It All back Home.

Vetra daj...

Predstava je rađena po motivima knjige „Seks za početnike” Jasminke Petrović i pripovetke „Mrtvo more” Radoja Domanovića. Skukob duha palanke i životvorne energije polazna je osnova za dramsku priču koju energično razmaštavaju svi akteri. Od groblja do kafane, od škole do pijace – mapirali smo mesta u kojima duh palanke bivstvuje. Palanka od pamtiveka oponaša pozorište – ona režira, glumi, određuje scenografiju, kostime – pustili smo je da uđe u pozorište i od toga napravili predstavu.

Dobro nam došli, drugarice i drugovi iz Beograda! Predstava će biti prikazana zahvaljujući dobrim ljudima u subotu, u 20.00 sati Magacin u Kraljevića Marka 4-8, u Beogradu. 

P. S. Prestava je bila zabranjena, bez razloga, ali sa povodom; pa sam zbog silnih peripetija bio odsutan s Bloga, ali je bilo brojnih drugra blogera koji su se javili i pružili podršku. Hvala im! 

Neko me će se, verovatno učiniti da je odgovor jednostavan, ali, naše mišljenje po tom pitanju daleko je od univerzalnog i uvreženog svuda u svetu.

Neki narodi dan danji bogatstvo mere količinom zlata koje porodica poseduje.

Neki drugi, opet, više vole keš.

Za Mocvane, biti bogat znači imati puno stoke. Naročito krava. To je jedino bogatstvo koje se računa. Može čovek da ima novca u banci, uspešnu firmu, dobra kola, ogromnu kuću - sve to mu ništa ne vredi ako nema krave! Zato, pridošlice često ne mogu da razluče koliko je neko stvarno bogat. Jer, spoljna obeležja bogatstva, u većini slučajeva, ne postoje, a ona koja tako izgledaju ništa ne znače.

Moja generacija, iz pedeset i neke..., imala je ludu sreću da je intelektualno sazrevala

Одувек сам се питао шта је у главама оних вечито незадовољних којима ниједна промена на боље не треба. Да ли је та контрадикција уопште могућа или сам је ја умислио. Изгледа нисам. Опет, није то само бољка наших грађана или Балканаца, има тога свугде. Дакле, нисмо најгори, да то одмах разјаснимо, али јесмо лоши.

Ево једне бајке која нема happy-end (засад).

 

A jel' mogu ja onako epski...od Markovih konaka? Naravno da mogu...i hoću!

Sedimo Margita, Mirela i ja prekjuče u Stepenicama, pijemo kafu, zalazeće sunce nas obasjava i pozlaćuje Savu, Ratno ostrvo i deo Dunava koji vidimo. Mirela izvadila knjigu koju je s kolegom (Aleksandar Levi) prevela (Praško groblje od Umberta Eka) i taman počela da mi piše posvetu kad joj zazvoni mobilni. Sluša, sluša, osmehuje se a onda se ljubazno zahvali. Okrenu se prema nama i: Mi dobili Đurića.

 

Kako da vam kažem, čovek bi očekivao da nas, koji još uvek nismo odlučili da li da glasamo ili ne, ovi odlučni pokušaju da upišu na spisak sigurnih glasova. Ili da nas zamenare, ako smo za zanemarivanje. Jedino što nema nikakve logike jeste da nas vređaju i napadaju.

Ako smo nebitni s obzirom na cifre, onda nema logike da se ovi jaki uopšte bave nama. Ako smo ipak bitni, što se može zaključiti recimo prema raznim Internet prepiskama, onda smo potrebni, a ako ti neko treba onda se zna kako osnovna logika nalaže da se ponašaš prema njemu.

Nego, kada mi neko kaže „glasaj za Tadića da ne bi pobedio Nikolić“ osećam se kao da me neko uhvatio za kosu i zabio mi glavu u kanalizaciju.

Pasoši, pare, zdravstvene, vozačka, stolice, lekovi, kozmetika (za noge), natikače, sandale, društvene igre, lampe, komarci, bokal + filter, peškiri, pesak-mačke, za mazanje, torba za hlađenje, knjige, idi u podrum, kaiš za mačke, grickalice, duksevi, stripovi...

Nedostaju još samo traktorske gume,

 from Nirmeen Kharma Elsarraj

This is the fifth day of the Israeli military operation on Gaza called 'Cast Lead'. Horror and destruction is everywhere. There are things that are not well reported in the news, feelings!! I have three children, a daughter Nour who is 14, a son Adam who is 9 and another son Ali who is 3. We live in an area in Gaza city that used to be described 'safe'. Nowhere is safe anymore. My children cannot sleep and I cannot help them. The feelings of helplessness and guilt (which always accompanies your inability to protect or at least comfort your children)

                                                                               Gde svi misle isto, tu se mnogo ne misli

Ovo nije kontrablog. A možda i jeste, ali je krajnje dobronameran.

Naime, ja se slažem sa većinom onoga što je iznela Gordanac u svom blogu „Ženska škola života". A, opet, ja ne bih bio ja kada bih se baš sa svim - bespogovorno slagao! Geni za kontriranje ili nadopunjavanje mi ne nedostaju.

Osetio sam potrebu da neke stvari „pojasnim", ili dam svoje viđenje

Najbolje što bi mogao da uradi za sebe, nas i ostale jeste da da ostavku kada shvati da ne može ništa da promeni i da ono što je pisao ne može da primeni, i da javno objasni šta i ko ga je u tome sprečio.
Kao što se iz ovoga vidi, ne dajem mu velike šanse da bilo šta sprovede.

Najgore što može da mu se desi je da kao i onaj koga je najžešće kritikovao, ostane u pokušaju upornog sprovođenja nečeg što se tada više neće ni prepoznavati.

 kukusigameni 21:53

Istraživanje koje je sproveo kanadski profesor Anthony Bogaert sa Univerziteta Brock u Ontariju, pokazuje da muškarci koji u porodici imaju stariju braću imaju veću šansu da budu homoseksualci (a tu šansu svakako ne treba propustiti). To je efekat za koji naučnici kažu da nije posledica socijalnih faktora, već da jedini značajan činilac predstavljaju biološka dešavanja u materici majke i pitanje koliko je puta rodila muško dete.

Profesor Bogaert je istraživanje sproveo na 944 homoseksualca i heteroseksualca, uključujući i nekoliko njih koji su odgojeni sa usvojenom decom ili polubraćom, ili su i sami bili usvojeni. Istraživanje je pokazalo da je veza između odrastanja sa starijom braćom i homoseksualne orijentacije viđena jedino u slučaju kada su muškarci biološka braća, pri čemu je ova veza uočena i kod biološke braće koja nisu odrasla zajedno.

Pretpostavlja se da žensko telo fetus muškog deteta prepoznaje kao „strano", te se javlja sve jača imunološka reakcija na uzastopne fetuse muške dece, što utiče da dete bude homoseksualac.