Počelo je tako što je moj stariji sin odlučio da kupi devojci štene Haskija kao rođendanski poklon.  Pored svih naših odgovaranja, u smislu kako je to nerazumno pošto mi ovde živimo u srcu pustinje a Haskiji žive na severnim, ledenim teritorijama, desilo se ono što se izgleda moralo desiti.

Psetance od šest nedelja starosti je dovedeno na naše staranje za period od dve nedelje jer su u kući devojke moga sina imali goste koji su alergični na pse.  Zavoleli smo malu inventivnu ludu, koja je ignorisala sve fizičke pregrade koje imamo po kući, te naše ljubomorno psetance Noodles-a, i neumorno grizla mačora Pepper-a za vrat jer su joj se baš tih dana valjda menjali zubi (a na šta isti nije imao mnogo primedbi).

            Da li ste primetili nešto čudno u vezi sa cenom salate od krastavaca u najvećem broju kafana u Beogradu i okolini? Cena se kreće izmedju sto i stopedeset dinara bez obzira što je pre šest meseci kilogram krastavca koštalo oko dve stotine dinara a danas manje od pedeset dinara. Iz ovoga lako možemo da zaključimo da neka jela imaju svoju cenu bez obzira na cenu sastojaka. Voleo bih kada bi me neki ekonomski stručnjak prosvetlio oko ove stvari.

            No, krenimo na nešto malo razumljivije - o vrstama i kvalitetu salata od krastavaca

Sva pompa oko susreta Kusturice i Sidrana podstakla je i mene da se oglasim sa misljenjem prije desetak dana u sarajevskom Oslobodjenju. Ako vas zanima, moja osnovna opservacija je da obojica umjetnika vole da su bliski vlastima pokusavajuc zadrzati aureolu disidentstva. Almodovarova podrska spanskom sudiji Garzonu kojeg vlasti zele suspendovati me podsjetila na Kusturicu koji je postujuci spanskog reditelja i svrstavajuci se u antiglobaliste antiholivudske provenijencije morao primijetiti da Alomodovar ide na demonstracije protiv rezima i establismenta dok je Kusturica bio pored Kostunice i

Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.

Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne,

Piše: Boban Stojanović

Potrebno je malo revolucije.
Dugo, toplo leto, u čijim čarima i ne-čarima provodim vreme, duboko&intimno inspiriše na podrivanje patrijarhalnog sistema vrednosti. Da stvar bude još ozbiljnija, nepodnošljivo je osećanje da nam sudbinu kroje kojekakvi nadri starci, u čiju mudrost i svetost treba da verujem bespogovorno – makar bio to i patrijarh Pavle.
Dakle, ono što sledi je (ponovna) kritika Gojka S. među stanovništvom ovdašnjim poznatim kao patrijarh Pavle – te, ako Vas protivljenje njegovom liku i delu potresa ili ga smatrate neadekvatnim, bolje da ne trošite vreme na čitanje ovog bloga.

Ne, NEĆU o Blogovom novom ruhu - a i kako bih, kad me Blog NEĆE. :)

Ovo je peti dan kako, sve koristeći istu verziju Firefoxa kao i verzirani Vučko, teško otvaram sajt B92 (otvaram, al' spoooro), a kad uspem i na Blog da se ulogujem, opstanem na njemu ravno minut-dva. I onda mi pukne narečeni Firefox 3.5.7.

I puca, i puca, puca, puca... Pročitala brat bratu tridesetak komentara kod Mitrovića. Za mesec dana možda uspem i ostalo da pročitam.

Ali, „ima nešto u tom što me nećeš, ostavljaš mi vremena za druge..." - živa istina. :) U savršenom miru sam sinoć pročitala apel NSPM-a. Koliko sam uspela da vidim, na Blog je prenesen samo apel e-Novina, pa u nastupu pravednosti reših da oprobam trpeljivost konekcije i dam vam na uvid i komentarisanje i ovaj drugi. Treba uvek saslušati obe strane, kažu iskusni ljudi. Čak i kad vam se od već viđenog zamuti u glavi, dodajem ja.

Koji god gimnazijski profesor, bilo da predaje istoriju, fiziku, matematiku, hemiju ili filosofiju, o kašiki ili bilo čemu drugom ne može da održi ubedljivo predavanje iz svoje predmetne oblasti i da jedan nastavni čas veže svu pažnju svojih učenika, tome bi bilo bolje da potraži kakvo drugo uhlebljenje.

Šta je ovo, neka propaganda, zapadna....?

"Ruska operacija u Južnoj Osetiji veoma se razlikovala od operacije SAD-a i NATO-a protiv Srbije 1999. godine, ocijenio je ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov u članku za američkom listu „Wall Street Journal“. Prema njegovim riječima, kada su inicijatori kampanje bombardiranja "završili s vojnim ciljevima, ona se pretvorila u nanošenje udara po mostovima, televizijskim tornjevima, putničkim vozovima i civilnim objektima", uključujući i direktan pogodak u zgradu kineske ambasade u Beogradu.
Što

Nekad se znalo “znanje je moć”. Sada nije tako. Sada je ko koga poznaje, gde ko ima vezu, ko se kako snađe. Ne spominje se šta ko zna i koju veštinu poseduje. Nekada su ljudi od poštovanja bili profesor, učitelj, inženjer, … a sada konroverzni biznismen, tv lice, pevaljka, … Reči moral, znanje i kultura kao da su staroslovenske i kao da su skoro izgubile upotrebnu vrednost. 

Volim da verujem da sat vremena gledanja ove Srpske Naučne Televizije briše celodnevni uticaj izloženosti TV Pink. 

Razgovor i razmisljanje o vremenu Josipa Broza Tita, u kome je dosta nas rodjeno, a solidan broj, bogami, i odrastao, se uvek svodi na dva ekstrema: nije valjalo nista, i sve je bilo idealno.

Istina je, kao i uvek, negde na sredini, ali (cisto da stvari budu bespotrebno zakomplikovane) tacno je i da ne postoji samo jedna istina. Svako ima svoju licnu istinu. Nekoga je tadasnji sistem oprljio, nekome opalio dva samara, a nekoga je bogami i dobrano sutnuo u zadnjicu. Sa druge strane solidan broj ljudi je relativno mirno ziveo, sa relativno malim brojem briga, a bogami jedan broj se i lepo nafatirao za vreme staroga sistema.

Jedan mi je dnevni list tražio intervju "o svemu osim o politici", pa pošto su u nedostatku prostora objavili 1/3 teksta, ceo intervju stavljam ođe, čisto da se ne baci.

Ideju za ovaj tekst dao mi je Draža Petrović koji je u utorak u "Danasu" objavio svoj dnevni aforizam: "Ne zna se šta je gore - zarađivati na nesreći ili na nesreći skupljati političke poene."

Nije ovo usamljeno mišljenje to jest nije Draža rekao nešto sasvim novo i neobično, jedino je to malo veštije sročio. A nije ni ova katastrofalna poplava prva elementarna nepogoda tokom koje se političarima zamera da odlaze na ugrožena područja "kako bi se slikali", kako bi "skupljali jeftine političke poene" i da bi "zloupotrebljavali tuđu nesreću

Seksualni odnos izmedju dve odrasle osobe izmedju kojih postoji uzajamna privlačnost i emocinalna povezanost zove se “Voditi Ljubav”. I mnogo je lep.

Isti odnos izmedju jačeg i slabijeg bez saglasnosti i emocionalne povezanosti zove se “Silovanje” i kriminalni je čin.

Sve ove godine ovde na blogu ja se zalažem za Srbiju u EU. Voleo bih da većina Srba to isto želi jer bi to Srbiju odvelo u Uniju.

Na žalost to nije slučaj. Većina Srba ili makar značaj broj ne želi Srbiju u EU. I to je u redu.

Većina u demokratiji odlučuje. I tako treba da bude.