Ah, kako je lepo bilo dok smo se samo slatko sprdali sa idejom uvođenja školskih uniformi. Ali evo, malo po malo, ove će izgleda zapravo i zaživeti.

Ne sporim, bilo je dosad puno loših ideja ali mislim da je uvođenje đačkih uniformi - kecelja kako veoma rado kažu njihovi zagovornici - zaista najdebilnija ideja u svim ovim savremenim - nepromišljenim i traljavim, a uz to najčešće potpuno mesarskim i in vivo - reformama u srpskom školstvu.

I ne samo to, nego se smatra da će uvođenje đačkih uniformi nekako pomoći deci da budu bolji učenici, da budu bolji drugari, škola da bude bolja i lepša sredina, čak i društvo pravednije i uređenije, ma svašta će se rešiti ovim potezom! 

I generalno ja sam u neverici da smo kao društvo baš tako nisko pali!

Brže, bolje, više Nodara ubiše 

Nekoliko stvari mi bodu oči:

Ili: Muk u Mraku

Da je Dobrica Ćosić poživeo verujem da bi ovo vreme opisao u romanu koji bi naslovio sa „Vreme laži". U tekstu objavljenom u „Vremenu" Đorđe Vukadinović (VREME 1241, "Strpljenje do novih obećanja") pobrojao je nedavno samo one najglomaznije i najopskurnije Vučićeve šarene laže; od sto milijardi evra koje čekaju na granici da svane sunce sa Nikolićem, preko fabrike čipova od 3-4 milijarde dolara do Mercedesa iz Rakovice. I ne zna se, prosto, da li je više lagao kad obećava da nešto neće ili da nešto hoće.

I sve je sjajno dok hipnoza traje i dok se i pučina, i vlastela, a bogami i učenjaci i filozofi dive njegovom bajnom nevidljivom ruhu što ga je sam skrojio pa tako gologuz i sa svojom taštinom u stalnoj erekciji šeće kroz od divljenja obnevideli špalir.

Moja gošća danas je jedna zabrinuta majka

Priča iz naslova je krenula na igralištu, s tim što ni jedna informacija nije bila potpuna ni (meni) dovoljna:

„Izašao pedofil iz zatvora...“

„Uh, otkad ta priča o pedofilu kruži...“

„Jeste, čula sam da je u liftu spopao dve devojčice, zaustavio lift...“

itd.

Izvodi iz intervjua koji je za portal Znaš ti zašto vodio novinar Igor Mihaljević

Hajde malo da pričam i sa građaninom, a ne umetničkim direktorom ili kustosom Milenkovićem ― zašto si pre mesec dana bio skeptičan u vezi sa protestima Stop diktaturi?

Ne znam da sam bio skeptičan, tebi je tako delovalo. Izlazio sam na proteste jer sam to smatrao svojom obavezom, potrebom, zadovoljstvom, kako god. Ali činjenica je da iako protesti nisu bili adekvatno artikulisani ― oni svakako jesu bili korisni za društvo. U tom kontekstu bi možda morali ući i u domen ne dnevne, nego nevidljive politike.

Šta je nevidljiva politika?

Pa ona koja se ne vidi. Problem našeg društva i politike u njemu, jeste u činjenici da politika kao prostor kreiranja ideja ili strateških vizija ovde ne postoji. Postoje samo parapolitičke organizacije koje se lažno predstavljaju kao političke stranke, i kojima su važnije pare nego politika.

Zar politiku ne čine i interesi?

Tek na kraju. Pre interesa valjda dolaze ideje. Ako nema ideja i ideala već samo interesa ― to onda nije politika nego pijaca na kojoj ne vlada red, već opšti grabež. Kada bih te, recimo, pitao da li u ovom društvu postoji neka institucija koja tebi kao građaninu uliva poverenje…?

Morao bih debelo da razmislim.

Vidiš, to i jeste problem. 

Jednostavni odgovori na komplikovana pitanja:

 Predsednik Republike: Tomislav Nikolić

 *Aca Lukas i Lepa Brena bolje zvuče od dueta Tadić-Čeda* Naša građanska elita je, čast izuzecima, malograđanska, snobovska, destruktivna i autošovinistička * DS se bavi modeliranjem mržnje prema Vučiću*Ne sprovodim naprednjačku filozofiju, zastupam iste ideje koje sam zastupao oduvek* Vučić mora da radi na redefinisanju svog odnosa prema neistomišljenicima* Borko Stefanović je nebitna ličnost

рецепт је више пута примењен у прошлости: почнеш да извикујеш пароле, констатујеш да је стање лоше (што је тачно), кривца идентификујеш јасно и поједностављено, упорно упиреш прстом у једну, само једну групу (приступ не замара немислеће па је пожељно, тако рећи неопходно), ако неко проба да постави питање насилно га ућуткај (сам процес је добар и за лечење комплекса, имаћеш осећај моћи што се лепо уклапа у улогу месије који се рађа у теби). кад „освојиш власт" наравно ништа нећеш променити и побољшати. не зато што су твоји „предлози" глупост (јасно је да су глупост, били су глупост док су били и парола када се и видело да су неспроводиви) већ зато што ти „не дају" ти би али су остали, који вуку на доле јачи.. али не смеш ћутати. увек подсећај на своју истину: да је стање лоше, да постоји само један кривац и упорно држи уперен прст у њега и настави да обећаваш лака и неспроводива решења. али пошто си сада власт, истину обзнањуј саопштењима. мани се митинга, ти си их прерастао. ућуткавање оних који немају вере препусти другима. биће их. ти си сада власт.

(један аспект)

Ne, nije venčanica.

Onaj ko uspe da navede na brak moju ćerku moze, u najboljem slučaju, da očekuje farmerke i patike.

Danas ima prve vežbe na fakultetu i mora da se obuče kao pahuljica.

Ono sto priželjkujem i čemu se nadam je da ostane čista i nežna.

Samo da se ne istopi, mnogo je vruće tamo...

Da ostane pahuljica, jedinstvena i bela, pahuljice koje se otope postanu samo kapi vode, jednake i providne, mutne kad se isprljaju.

Ali da joj srce ostane toplo.

Samo toplo srce štiti pahuljicu od topljenja, paradoksalno, ali ovo nije

Gde se eksplikacija završava, tu počinje književnost (Jose Ortega)

Na početku svojih čuvenih ''Lekcija iz fizike'' Ričard Fajnman razmatra sledeću hipotetičnu situaciju: zamislimo, kaže on, da sutra treba

Noć me je stigla u ......Srbiji, moj Preradoviću! Da me je noć stigla, ni po jada, nego mrkli mrak, tmuša, prstpredokomnevidiš, crnilo da crnje ne može biti (a može!), ponor pakla domaće proizvodnje, koji ne samo da preti nego dela i rabotuje.... I da je jedna noć! Ili dan. Preživelo bi se, preduralo. Ali ovo sestro, brate, rode, traje i ne vidi i ne nazire mu se kraj!