Skoro celo leto, tako mi došlo, slušala sam samo njegov glas. Ponovo sam ga volela kao nekad. Iznova sam se zaljubila, kao nikad. Podsetila sam se svakog zvuka, urlika i tona. Izmaštala sam i prisvajala svaku njegovu reč koju sam želela da čujem. I poblesavila za nekim rečima koje nikad nisam čula. Arogantno sam odbijala da slušam druge. Ili ako ponekad jesam, brzo sam se vraćala ovom starom liscu. Takvo je bilo leto.  

U ponedeljak 23. septembra 2002. tadasnji premijer Srbije i predsednik DS Zoran Djindjic je gostovao  na americkom kanalu PBS . 

Njegov domacin Charlie Roze, izmedju ostalog upitao je Djindjica, sta je buducnost Srbije?

Da bude deo zapadne civilizacije, odgovorio je tadasnji premijer Srbije i nastavio: Da ne bude izmedju, da ne  izmisljamo neki treci put, da  prekinemo sa experimentisanjem ...

Ne sjecam se, a ispravite ako gresim, da je  ijedan srpski politicar od uticaja ovako   jasno oznacio zapad  kao cilj srpske spoljne politike.

Kada presečemo startnu liniju prve trke Svetskog prvenstva u jedrenju u olimpijskoj klasi Zvezda (Star) vrućina će da bude nepodnošljiva. Srpski tim će 16. januara da se suoči sa elitom svetskog olimpijskog jedrenja. Ono što je počelo pričom u leto 2009. godine sada je realnost. Znamo da će da boli, da će da bude brutalno vruće i teško. Ipak, mislim da nema boljeg mesta na svetu za mene u ovom trenutku.

Neki za jedrenje kažu da je to kao kada stojiš obučen pod hladnim tušem i cepaš novčanice od 100 dolara. To je baš tako izgledalo kada nam je na Otvorenom

O pedalanju zapadnom Sumatrom u društvu pa potom opet bez njega. O vezivanju i usamljenosti. O izloženosti i zasićenju. O planovima i životnoj (ne)izvesnosti.

Ostavite neki komentar, znači :)

*

Mog novog saputnika Mišu iz Nemačke zatičem u bašti hostela u Bukitingiju. On mi je i poslao GPS koordinate za to mesto. Zvučalo je primamljivo: pet dolara za zajedničku sobu, u cenu je uračunat doručak i neograničena količina kafe i čaja tokom dana, u hostelu imaju wifi a kupaonice su opremljene čak i toplim tušem! Od Kine pa na jug, bojler je privilegija mahom zapadnjačkih žitelja. Pa iako su ovde tropske temperature, nije baš uvek ugodno polivati se ledenom vodom.

Vladimir Tatlin - Spomenik III Internacionali

Kakav to raspored kosmičkih sila, kakav splet istorijskih okolnosti, koje to čudo ovakvu i ovu Srbiju diže na sam vrh normalnosti, uspeha, samopregora, upornosti, moralnosti, lepote i životne snage zahvaljujući jednom ljudskom biću koje se zove Novak Đoković!?

Da li ćemo nešto kao narod, kao gradjani, kao stanovnici ovih prostora naučiti od primera Novaka Đokovića, koji nam dolazi kao melem na ranu od ksenofobije, bednog života i neizvesne budućnosti? Hoće li mladi ove Srbije ponavljati fatalne greške svojih predaka ili najzad ukapirati tu običnu, lako razumljivu istinu

Kako izgleda tipicna Americka devojka?

Visoka oko 180, plava kosa vezana u kike, ima kaubojski sesir, lepo lice, pune usne, ispod karirarne kosulje vezane na stomaku jasno se ocrtavaju ogromne grudi. Mindjusa na pupku i tetovaza na dupetu. Teksas sorc se urezao u lepo cvrsto dupe i vise pokazuje nego sto skriva i cini njene dugacke noge jos duzim, A poseban smek daju kaubojske cizme na gole i dugacke noge.

Pa ne. Ne izgleda ovako. Ali niko se ne bi bunio

 Kao samoproklamovanom legalisti i "borcu za poštovanje zakonitosti" Košutinici dr Vojislavu svakako bi trebalo da bude u interesu da se teška hipoteka sumnje u umešanost u političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića što pre otkloni ― ostaje, stoga, nejasno zašto se istom tako histerično opire?

Kome (čemu) se ovaj čovek smeje?

Stepen moralne tuposti i političke arogancije prisutan u saopštenju DSS povodom krivične prijave koju su majka i sestra Zorana Đinđića podnele protiv Vojislava Koštunice, JSO i Ace Tomića ― pored toga što govori o šizofrenom raskoraku koji navedena grupacija građana ima sa realnošću ― svedoči, nažalost, i o nespremnosti srpskog društva (čitaj: vlasti) da učini nešto konkretno na uspostavljanju i očuvanju moralnog poretka kao neophodnog preduslova da bi jedno društvo uopšte moglo da se karakteriše kao pristojno i uređeno.  

Koliko puta je neko od vas čuo ovu rečenicu? Možda i jeste ali i ako su je uopšte čuli verovatno su u velikoj većini muškarci. Ovo me je zamolila jedna kolegica na prethodnom blogu da napišem, a i imam materijala s obzirom da i moja devojka ima te probleme, tj. ne depiliram se redovno. Ovde mislim na bradu ostale delove ćemo da ostavimo po strani bar za sad.

Ima više potrebnih (opet ne i dovoljnih) razloga za siguran

Sticajem mog oca i večitog mi spora sa matematikom, ja sam sa Rusima oduvek bila u više no bliskim i bratskim odnosima. Naime, moj pokojni otac jeste kažnjivo prezirao krajnji cilj puta od socijalizma, preko alkoholizma do komunizma, ali je bio zadrti panslavista kog režimske puš pauze nisu mogle da odvrate od obožavanja istorijsko-kulturnih dostignuća bratskih, slovenskih naroda.

’’Montevideo, Bog te video’’ je dobar film.