Onomad sam po prvi put bio u Amsterdamu,
palnirao sam i ranije didem, al' takoe to kad se živi (i radi) u Srbiji...

Kao i svaki Balkanac, i ja sam imao predrasude,
koje su se na kraju pokazale i više nego ispravne!

Svaka ptica lepo peva, ali kos...

   - ono što primećujemo kod drugih je refleksija onog što preziremo u sebi (прочитах)

читалац би писцу требао да верује да влада својим занатом.није то само питање стила треба наиме бити дорастао жељи да давнашња збивања поново оживе јер читаоцу појаве за које не зна морају бити заоденуте у разумљиву причу ( а не ко она којој само недостаје конобар - не зна се ни ко пије ни ко плаћа). плетење речи у магловит смисао томе може само одмоћи ,док, пак банализацијом, се често постиже уверљивост причања.а није ни да ,са напором скрпљане крпарије и преписарије, понекад не помогну ......упс.

Već duže vreme razmišljam o tome kako bi izgledalo da se u program televizije B92 uvrsti emisija koja bi se prevashodno bavila religijom i sociološkim implikacijama religije, crkvama, verom i duhovnim temama. Imajući u vidu da je televiziju B92 oduvek krasila nepristrasnost i objektivnost kao i činjenica da se ovoj televiziji najviše veruje, ne sumnjam da bi ovakva emisija u svome sadržaju podjednako, bez sistema pozitivne diskriminacije zastupala sve crkve i verske zajednice koje su postoje u našem podnevlju i samim tim bila jedinstvena po svome sadržaju.

Možda nebo zna

 

Пет, шест, ... дванаест стопа! А попреко, један, ... осам, девет, ... петнаест! Ух, каква ће то радна соба бити! Пространа, светла, прозори на два зида, ... овде ће радни сто, овде фотеља за читање, маштање, дремање, ... ноге ту на отоман, пиће на сточић са стране ... ту велика библиотека, ... и још једна ту, мања, надохват, до фотеље, ...

 

 

U šestom razredu sam krenuo u Arhimedes, školu matematike. Bila je to jesen 96te, a uskoro su počeli studentski protesti. Neke časove smo gubili, neke preskakali i nikako nismo mogli da se fokusiramo na matematiku. Razmišljali smo kako da zbog gužve odemo posle kući ili kako da se priključimo u šetnju,... Možda su neki i uspevali da misle o matematici, ali dečko koji

 

Ne bih umela da vam rečima dočaram koliko sam ja srećna što nemam pojma. Godinama sam se koprcala da stignem do tog stadijuma, i evo me tu sam konačno.

-      Ljubavi, da ti mama kupi svesku na princeze?

-      Šta ti je?

-      Draga, vidi ovu, roze krdo udavača visokog roda...

-      Ostavi me, moram na predavanja, gnjavi braću.

 

-     

- Kako ti se svidelo ono venčanje u Londonu?, pitam ga jer znam da ne znam koga bih upućenijeg pitao.

- Super je bilo. Pa ti bar znaš da sam se oduševljavao  još  pre trideset godina kada sam gledao venčanje njegovog oca i njegove majke za koju sam tek kasnije saznao da je poreklom iz svrgnute škotske dinastije Stjuart.

- Auu ala si ti mator, smeškam se šeretski. Koliko bre ti ono imaš godina, zaboravio sam.

- Pa omega brate moj, slično kao ti... previše da bih se pržio samo na matorke , ali i premalo da me pale samo klinke..., namignu mi mangupski prihvatajući se čašice.

Da mi je neko rekao da ću dan za danom u Picin park, ne bih mu verovao. Ja, naime, veoma malo verujem u individualna dobra dela, ukoliko nije pitanje života i smrti, a posebno ne kada je dobročinitelja troje a ljudi kojima treba pomoć se broj ne zna. Dobročinsta pozdravljam, ali u taj način ophođenja ne ulazim, jer mislim da je sažaljenje prilično jadan osnov za bilo koji međuljudski odnos, kao

 

Prvo su tukli pedere i lezbejke na gej paradi, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio bolesni peder ni bolesna lezbejka.

Zatim su upadali u romska naselja, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio smrdljivi Ciganin.

Zatim su rušili spomenike na jevrejskom groblju, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio gramzivi Jevrejin koji vlada svetom.

Onda su počeli da tuku mene i moju decu, ali tada niko nije hteo da se zauzme za mene
jer sam sve vreme opravdavao i podržavao nasilnike.

 Gost autor Mungos92

Tek danas sam saznao da mi komšija sa kojim već par godina delim kuhinjski zid i pogled u vrata umro pre koju nedelju, a možda i skoro mesec dana. Čoveka od "prekoputa", čije ime, nažalost, ni sada ne znam, niti znam koliko je bio star, gde je i šta radio, a ponajmanje koga još ima u svome životu, danas su pronašli u njegovom stanu, na samo nešto više od tri metra od naših ulaznih vrata. Pronašli su ga predsednica Kućnog saveta, čije ime takođe ne znam (ali znam da je vrlo preduzimljiva), i još nekoliko stanara - takođe "bezimenih" koji su zajednički prijavili nestanak policiji i dobili dozvolu na obiju ulazna vrata stana u kojem je mrtav ležao naš komšija.

Vest o tekstu

Rizična nagrada

Ko je bio Mirko Kosić, čije ime bi trebalo da nosi novo priznanje Srpskog sociološkog društva?

Predsednik Srpskog sociološkog društva je za 18.mart zakazao redovnu skupštinu na kojoj bi trebalo da se ustanovi nagrada „Mirko Kosić" za najbolju knjigu domaćeg autora iz oblasti sociologije i „time trajno očuva uspomena na ličnost i delo M. Kosića". Lepo.

A ko je bio Mirko Kostić? Između dva svetska rata on jeste bio obrazovan sociolog. Premda je u saznajnom pogledu u svojim radovima izneo niz zanimljivih zapažanja, ostao je u granicama psihologizma, a vizija društvene strukture mu je bila elitistička i konzervativna.