Life after Bush and Gorbachev/The wall is down but something’s lost… (Iggy Pop: Louie Louie)

U jednom od svojih prethodnih tekstova, Sector 7, pisao sam o mentalnom konstruisanju postojećeg grada koji još nismo videli, dakle o stvaranju imaginarnog grada pre nego što stvarni imamo u sopstvenom iskustvu. Ovaj tekst bavi se upravo obrnutim fenomenom: grada koji smo poznavali, ali koji je nestao, odnosno toliko se promenio da ga ne poznajemo više.

Ljudi su često skloni da lamentiraju nad stvarima koje su bile a više nisu. Kada se govori o gradovima, neretko se daju apokaliptične dimenzije metaforama nastajanja i nestajanja, kraja i poraza, transformacije u neprepoznatljivo kojom će biti nepovratno izgubljen identitet zamrznut u vremenu. Ono što se pritom često zaboravlja jeste neobična vitalnost gradova, njihova sposobnost da se obnavljaju, da evoluiraju, postaju nešto novo, dobijaju nove kvalitete (gubeći neke od starih). Verovatno nema mnogo boljih primera za ovo u skorašnjoj istoriji od Berlina.

Decu imamo i u istu ulažemo zato da bi nam bila oslonac i pomoć. U starim danima, ali i ranije ako je ikako moguće i potrebito. Uzmimo na primer našeg Prestolonaslednika. U njega smo uložili toliko vitamina, saveta, živaca, neprospavanih noći, izbečenih dana i snage uopšte, banalnost zvanu novac da ni ne pominjem, da je izrastao nebu pod oblake, tako da na njega može i mamut da se osloni bez bojazni da će obojica da se skrhaju u prevrtanju. A i pametan je, ljubi ga majka, nije što je naš. Ukratko – Oslonac lično.

Neki od blogera će se setiti mog prethodnog teksta o kontroverznoj hemikaliji bisfenol-A koja se koristi u proizvodnji polikarbonatne (PC) plastike, i koja se u mnogobrojnim studijama dovodi u vezu sa rakom prostate, dojke, promenama na mozgu i trajnim promenama na hromozomima.  Naime, godišnja svetska proizvodnja ove hemikalije je 2.2 miliona

 

састав на тему . . . исећања

  

увремена бивша, она, исповраћаласе, када љуљасмо дестинацијама Еуропе дешавало се да . . .

Питер Хилтон, деветнаестогодишњак који је прекинуо студије на другој години факултета и обрео се у тиму Алана Тјуринга у Блечли Парку, није имао брата у прекоатлантском конвоју којем је претио напад немачких подморница управо у тренутку кад је Енигма, шифра коју је немогуће разбити, напокон разбијена. Ова измишљена судбина је само једна од многих неистина и бесмислица које су убачене у причу о Алану и Енигми без икакве потребе -- баналивудизација која је сама себи сврха.

 

* * *

Kada je dr Danijel Goleman svoja istraživanja o afektivnoj sferi ličnosti uobličio u knjigu  „Emocionalna inteligencija“ , koja je ubrzo postala svetski hit, a zatim ih proširio i na grupnu dinamiku, pa objavio novu studiju „Socijalna inteligencija“,  samo je bilo pitanje dana kada će se početi govoriti i pisati i o seksualnoj inteligenciji. Na taj dan se, naravno, nije dugo čekalo.

Bajina Bašta je grad od oko 28,000 stanovnika u dolini reke Drine i na dan kada sam ga posetio bio je okupan suncem. Tamo sam otišao da bih, u ime Britanske ambasade u Beogradu odao počast Evelini Haverfild, jednoj od hrabrih škotskih medicinskih sestara koje su radile, a zatim i umrle u Srbiji tokom ili nakon epidemije pegavog tifusa 1915. godine. Evelina Haverfild je jedna od samo tri Britanke koje su za svoj rad u Srbiji bile odlikovane najvišim srpskim odlikovanjem, ordenom Belog Orla.

 

... kaže Vukajlija, je najčešći vid komunikacije između dva majmuna.

Ne, nisu mi neoliberalni partizani i četnici inspiracija, samo bih rizikovao da uvredim nekoliko pametnih komentatora, nego jedan zapadni neoliberalni ekonomista, protiv drugog zapadnog neoliberalnog ekonomiste, u, recimo, neću-tako-da-se-igram kritici kineskog Made in China 2025.

Primer zapadne „šeme", iz pera velikog Michaela Hudsona

Novi Beograd slavi 62. rođendan.Izgradnju Novog Beograda započele  su omladinske radne brigade, iz svih krajeva Jugoslavije 11. aprila 1948.godine . Taj dan se uzima za nastanak Novog Beograda.

Nije mnogo ni star ali je zato mnogo napredovao i mnogo je lep.Za razliku od mnogih stvari koje su ljudi za toliko vremena uspeli stvoriti i brutalno uništiti , Novi Beograd je simbol nečega što je stalno raslo, napredovalo, razvijalo se i zato je ponos ne samo Beograda i Srbije već i šire.Svakog dana je napredovao u svakom pogledu, lep je , a bio bi još lepši kada bi se njegovi stanovnici odnosili lepše prema njemu. Ovo je prilika da ih na to pozovemo.

Na mestu gde je samo pre 62.godine bila  močvara i pustinja sa peskom,

 danas je moderan evropski grad.Novi Beograd  je dominantno visokourbana opština sa oko 300.000 stanovnika,preko 200 solitera, 600 velikih objekata i 86.000 stanova, 19 osnovnih škola, šest srednjih, dve više škole, tri fakulteta i sa najvećim Univerzitetskim gradom na Balkanu.

Ili predvečerje.

 

Spavala sam prilično mirno.Tada. Mada... ja uvek spavam mirno.

1943. godina.  Zima.  Dubok sneg celac, zatrpao sve puteve, staze i putiće u severnoj Lici i poravnao belinom.  Rat se ne zaustavlja.  Traje skoro više od 2 godine.  Ne nazire mu se kraj.

Rodio sam se te 1943.godine, početkom januara.  U sred zime i ratnog haosa.  Nepuna dva meseca, pre nego je krenula ofanziva na severnu Liku.

Moje selo Ćuić Krčevina i okolna srpska sela, našla su se na udaru ofanzive sa severa.  Narod je, ko zna koji već put, krenuo u zbegove, primičući se gustim šumama i neprohodnim

Nakon 4 godine odsustva i putesestvija po Aziji put me je ovog leta odveo u Hrvatsku, u kojoj nisam bio bas od te 2009.godine. Nisam ni sanjao da kamen, maslina i miris rogaca mogu da nedostaju, ali eto i to mi se desilo, a da nisam ni bio svestan dok se nisam susreo sa svim tim.

Nije mi smetalo sto sam isao autobusom umesto kolima, ni sto se nije moglo spavati tokom puta zbog reli voznje vozaca nam milog, ni to sto idem na svega deset dana, nista nije moglo umiriti pozitivno uzbudjenje zbog povratka na mesto odrastanja.

Znate li pogled s Gardoša na zelenu obalu, na rit? Ili sa Zemunskog keja? Ili Dorćolskog keja? Prošetajte ponovo i dobro se zagledajte.