Господо, једну пијану чашу Банату!

Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више него да дижем путир. Поноћ је, пустите ме да наздравим, и ја.

Sve priče su odavno ispričane u Bibliji osim priče o Lilit.

Hvala vam na mega konstruktivnim razgovorima o podešavanju bloga. Koliko sam prijatno iznenađen vašim angažmanom u proteklih godinu dana toliko je ovih par dana vašeg učešća u testiranju novog bloga bilo više od očekivanog.

Nakon diskusija na prethodna dva moja bloga izvukao sam niz vaših preporuka za poboljšanja i podešavanja. Pored toga postoji i niz stvari koje nismo završili a predviđene su. Neke od njih radićemo u hodu nakon lansiranja. Sada je ovo naš blog, naš softver i mogućnosti za poboljšanja su velike. Svaki softver se razvija duže vreme, doživljava

LISICE

U retkim situacijama, postoje i ona prava, lepa hapšenja, od kojih vam prosto naviru suze na oči

Hapšenje predstavlja oduzimanje slobode fizičkom licu i to uglavnom protiv njegove volje. Hapšenje može da se sprovede privatno (neko nekom duguje pare, biva strpan u gepek i odvežen na nepoznatu lokaciju, gde će mu ili pare biti iznuđene ili probušena rupa u glavi) i službeno (dođu panduri i uhapse vas). Problem kod službenog hapšenja u Srbiji je taj što je i ono na neki način privatno. Glavna strategija naše policije je sledeća: preko lica od poverenja

Gost-autor na ovom blogu danas je moj prijatelj i kolega dr Dejan Djokić, docent za modernu i savremenu istoriju na Goldsmiths College-u, Univerziteta u Londonu, autor knjige "Elusive Compromise: A History of Interwar Yugoslavia" (objavljene 2007.), i urednik knjige "Yugoslavism: Histories of a Failed Idea" (2003). Njegovim tekstom na ovom blogu, nas dvojica želimo prisjetiti na Vaneta Ivanovića, koji je umro prije točno deset godina.

Deset godina od smrti Vaneta Ivanovića (1913-1999)

Dejan Djokić

Vane Ivanović je umro 4. aprila 1999. Nekoliko

Ima više decenija kako smo u kapitalizmu, ili, ako ništa drugo, bar u tranziciji (doduše, neki će reći da to predugo traje, slično kao što je večito trajala i tranzicija iz socijalizma u komunizam). Sad, tih smo godina učeni različitim ljudskim i građanskim pravima, ali i tome da nije teško biti fin i da bi otpatke trebalo bacati u za to predviđena mesta. Ali, izgleda da je retko ko, bar za sada, našao za shodno da ukratko svima objasni još jednu prilično bitnu stvar - šta je to uopšte kapitalizam.

ne dozvolite sebi luksuz da budete diskreditovani, to zavisi samo od vasih postupaka.

drugi vam to ne mogu uciniti ako sami sebi to ne ucinite.

radite onako kako vam savest nalaze, podjite uvek od sebe i ne varajte ni sebe ni druge.

bitan doprinos globotomiji

Ne znam kako tramvajske/autobuske/trolejbuske karte sada izgledaju u Cirihu, Švajcarska. Negde među papirima imam primerak jedne od pre četrdesetak godina. Pošto me mrzi da kopam po pomenutim papirima opisaću je.

l   Volim uvek da prelistam novine.  Ali stvarno uvek samo prelistam,  zato što ove naše „nazovi dnevna izdanja“ su zbirište trača, projektovanih informacija i nadasve „porno literature“. Ali jutros mi pažnju privuče:

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/otkriveni-telefoni-svih-gradana-srbije-hakeri-objavili-rat-mup-u-clanak-1656798

Postoje u istoriji društva, nacije, porodice, individue...

1. O akciji “Hrana za sve” ste već verovatno čuli nešto. Ovde je bio blog na tu temu, ja samo ovde postavljam ponovo sve bitne informacije da se ne zaborave ljudi kojima treba pomoći. Sledi parče teksta sa ovog bloga:

Na Info liniji 011/301-20-60 dostupne su dodatne informacije

               - Šta radiš?

               - Ništa.

               - Kako ništa?

               - A ti baš hoćeš da znaš?

               - Pa zato te i pitam...

Ima 3 godine od kad sam se vratio iz Majamija i neki moji čitaoci i dan danas žale za onim mojim tekstovima iz majamskog noćnog života iz ugla namrštenog radnika obezbeđenja. Nekada sam taj deo svog života opisao kao "On šipku ja blok, on stotku ja džep, ona sisu ja dlan, on kokain ja nos". Za manje upućene čitaoce bio sam prvi izbacivač srpskog porekla u Majamiju a danas ne da nema kluba bez Srbina nego na Majami Biču nema kluba bez Nišlije koji brine o redu i ustavno pravnom poretku.

To je bilo 2008. godine. Džoova ponuda me je zatekla baš kada sam izgubio posao u Menšnu. Kažu mnogo sam uziimao para. Ono preko leba i pogača. I tu su u pravu. Naučio sam se da koristim kombinaciju telesne konstitucije, reputacije i grebanja u svrhe grebanja. Nije prolazilo veče a da ne uzmem par stotki na ovu ili onu foru, principijelno da bogatim gostima omogućim što konforniji boravak u klubu. Kao primer ću navesti da kad počne sranje, većina iz obezbeđenja je uvek gledala ko je prvi počeo sranje a ja sam premeravao čaše. Ako se sukobe gospodin pivo od 7 dolara i gospodin šampanjac od 3000 dolara nisam imao ni malo dvojbe ko je kriv. Izbacio bi gospodina pivo bez ikakve forezničke analize ko je počeo sukob. Tu je bilo pregršt tehnika kojima sam poput striptizete... poput dobre striptizete

Red je da nastavimo.

Australian Open ulazi u drugu nedelju.